Srpski književni glasnik

Војни Преглед. 391

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД. ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ.

Најкрупнији и најзначајнији догађаји у историји човечанства су од увек били, — поред револуција у којима се сударају међу собом, онако како могу, већином у разбацаним и неуређеним масама, поједини народни слојеви, идеје или струје у крилу једне исте државе, — још и ратови где се, у виду мање више уређених маса и по једном у основи правилном методу, крећу једни противу других читави народи двеју или више завађених држава. И из тих покрета заљуљаних наоружаних маса свакад резултирају једна или више битака у којима се решава судбина зараћених народа, на тај начин што оне својим исходом редовно доносе, једнима славу, териториална проширења, боље услове за живот и у опште подизање политичке и економске моћи, а другима разочарење, губитак територија и материалних извора, више нута губитак политичке или економске независности, па по неки пут и савршену пропаст. Од коликих огромних последица по целокупан доцнији живот дотичних народа могу бити по неке од тих битака, ванредно је лепо изразио Наполеон речима да се између победе и пораза налазе читаве империје. Зато није ни чудо што такве пресудне битке никад не прођу а да у успомени народној не оставе особито дубок и неизгладив утисак, симболишући шта више у себи за вечита времена читаве епохе народне славе и страдања.

Једна од таквих, за цело наше племе капиталних битака, несумњиво је она која у првом балканском рату бејаше добивена код Куманова, и чија се десетогодишњица ових дана са највећим пиететом прославља широм целе наше земље. Кроз њу је малена српска војска, о којој се дотле слабо водило рачуна у страноме свету, одлучно улетела у велике регионе славе, из којих после никако није ни излазила. Њоме су сем тога била веома снажно обележена два импозантна историјска момента: свршетак оне до крајности дуге исполинске борбе нашега народа противу његовог дотадањег вековног угњетача, Турске, и почетак друге једне, много краће, али ипак исто тако исполинске борбе, само не више на једном већ на свима фронтовима, противу Турске, Бугарске и Аустро-Угарске, ради остварења грандиозних националних идеала које томе истом народу бејаше завештала његова некадања славна прошлост. Њоме је најзад на најважнијем месту и у најсудбоноснијем тренутку био уз огроман тресак разваљен целокупан одбранбени систем турске царевине у Европи, тако да су сви доцнији догађаји, не само на нашем већ и на осталим севезничким фронтовима, више личили на последње трзање каквог премлаћеног чудовишта.