Srpski književni glasnik

Весталка. 409

— Не треба ти мени да говориш, када ја видим! — ... Сопсет сћатреге, најбоља слика Ђорђонова... — Но, кад му је то најбоља, онда могу да замислим

какве су друге... Голе жене сликати!... Имају ли стида, имају ли срама!... Одмах кући, Даро!

— Ал' ма —...

— Нећу да чујем! Кући! Но!

И оду.

— Немаш ти неког бољег места где ћеш учитиг врчи мати и у соби, када су на само. — Лувр си ти нашла!

— Зашто, мамаг

— Мир! Даћу ја Лувра и теби и оном ко ти га је показао! Ћути ту, па свирај!

Не иде Дара више у Лувр.

У Версај — иде.

— Ох, мама, мама! кличе путем, по салама, у парку. Гледај, мама, балустраде! 5шеепе5! Гоблене! Опијај се, мама, мирисом с перика! Слушај, мама, како јеца из угла Рамо!

— Где ти то...7

— Песст! Пссст! Чујеш ли колаг

— Каква кола

— Провози се у галопу Мапе-Апоштене!

— Дете драго! ;

— Мир, мама, мир! Чујем трубе! Рогове! Лови Луји Петнаести! Ох, што је пажева! Какве коње има! Хајкаче! Слуге! Псе!

— Даро, сине! Шта ти јег

— Уџмирем, мама, умирем. Умирем од лепоте Осамнаестог Века! |

И на концерте иде Дара. Сваке недеље. Одлази у журби, враћа се обасјана.

— Нисам знала ни да постоји божански Муре, — шапће на повратку из дворане. — А јеси ли му чула, мама, Слапзотз аез атоиг5 2 Хајде да учим, од сутра, свирати у сјауесп! Не треба ми више оркестар! Нећу да знам за Вагнера! Шопен. ми је груб! Један је само музичар на свету: божански Муре!

Нема мати ништа против, — ни да јој Дара учи да свира у то... како каже, ни да јој буде, једини на свету, љубавник Муре, — али има (и колико!) противу тога да им Топалов из куће не избива. Од како су дошле у Париз, не