Srpski književni glasnik

Весталка. 411

Шта је Бог мили оставио: иди ти по свету, иди по свету, па још кадаг под своје старе дане, и због кога, због детета, које ће те оставити као лашче ласту. Баш је то лудост, •живети на земљи. Баш је то лудост. Мучи се ти, пати, трпи, откидај ти залогаје од рођених уста, све подај другом, све подај другом, а зашто 2 зашто зато што волиш! Баш си свашта оставио, Боже, на земљи, а највише што не треба, највише тога!

— У помоћ!... Мамаа! У помооћ!

Наопако! Шта је овог Сан 2

На вратима стоји Дара, готово гола: на њој само кошуљица и чарапе пале до испод колена. Виде јој се мала рамена. Виде ситне дојке. И колена се оба виде. И бокови се слуте. “ Коса лебди. Усне трепте. Очи светле.

— Даро! устаје мати избезумљена. — Шта је то с тобом

— Јао, мама, мама мила! вришти Дара, и пада мајци у наручје. — Шта је он хтео са мном да ради! Ох, како је гадан! како је ужасан! Терај га, мама! Истерај га! Мама, истерај га!

— Где је онг... Кадјег... Шта ти је учинио 2 муца мати поражена и ужасно бледа. — Еј, Господе, Господе, та што ме држиш! ;

И, поводећи се од слабости, не имајући речи, сва ван себе од страхоте, иде полако к Топалову и отвара му врата.

— Шта ви радите, несрећниче7 пита га с прага, а чини, јој се: не говори, не иде, не опажа, тако је сад немоћна, тако је узета. — Па знате ли ви за Богаг Имате ли "душе

— А шта ја могу2 мумла Топалов окренут ка зиду. Кад нећете да је дате... кад нема другог начина...

— Па зар ти нисам рекла, зликовче мушки, зар ти нисам. рекла: чекај једно време! чекај док се упознамо!

— Пет година!

— Но, и боље! наставља мати, не слушајући шта говори. — И боље! Барем знам какав си! Када ти сад већ заблуђујеш невине девојке, шта ћеш истом радити кад се ожениш!... Да ми ниси прешао прага! Чујеш ли7 Иди! Иди да те не видим!

Купи мати Дарине ствари, — ципеле, сукње, укоснице, блузу. Односи их у своју собу. Облачи полако кћер.

Боже, Боже, како све прође, како то све прође! Био у Паризу, био у Новом Саду, болестан ли био, радостан ли, .