Srpski književni glasnik

БАЛКОН.

Кад опет, у пролетне дане, Пол сјајем плаветнила ведра, Процветалс буду све гране И бела запловила једра,

Ти ћеш ту седет, још млада И лепа; и с овог ће стана Полетети рој твојих нада Ко галеби пут мора слана.

И нећеш ни мислити на ме; . Ни слутити нећеш у оном Тренутку, уз душе ти радост,

„Да овде, под овим балконом, У тугама јесење чаме, Умрла моја је младост. ВЛАДИМИР НАЗОР:.

КРАЉИЦА САЊА.

Док јунска се смркава вече, Шум иде ко свилена грања; А лунино млеко већ тече Кроз таму што бива све тања.

Медузе блијеште ко свеће На ивици морских путања. — Час је кад тихо се шеће По водама Краљица Сања.

· Лист не титра, песак не шкрине,. Кад пролази овита сјајем По жалу. — Ал овог сред мира,

Кад овуд тајанствено мине, Ја осећам како ме крајем Свог вела по образу дира. ВЛАДИМИР НАЗОР:.