Srpski književni glasnik

ВЕЧНА ЧЕЖЊА. — ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА „РОМАНИЈА“. —

МАТ И.

А што радиш, дете моје, целог дана на горамаг Зар се ниси нагледао плавих стења и главица,

и ливада извезених, и румених пастирица,

вражјих сена играчица, и облака скиталица 2

Зар се ниси наслушао шапутавих шумор-шума, чаврљавих горских птица и брбљавих жубор вода г Зар још ниси пребродио и све стазе вијугаве,

и све драге сакривене, и потоке кривудаве “7

Зар се ниси напојио јоште росних капља ледних, и пелудних цветних чаша, и млађаних уста медних 7 Што се бистро око мути лутајући по стенама 2 Што ти сетна душа ћути ослушкујућ по шумамаг А што радиш, дете моје, целог дана на горама 2

См 7.

Сваког дана, мајко моја, све је лепше на горама: „< кићеније све су стене, гиздавије горске главе,

све ме себи више маме живе шаре са ливада,

све ме слађе себи грле сеновите играчице,

и пастирке све су драже и облаци скиталице.

Сваког дана замамније шумор-шуме ми шуморе, лепше поје горске птице, жубор-воде ми жуборе. Колике су јоште стазе, тајни пути вијугави,

лепе драге сакривене и потоци кривудави!

А колико има, мајко, јоште росних капља ледних што их никад нисам пио, и пелудних слатких чаша, и млађаних уста медних!

Узаврела крв ми кипи, млађан живот хитро лети,

ах, како ћу, мајко моја, жељан свега ја умрети!