Srpski književni glasnik

Вечна чежња 431

М. АД ТИМ.

А што радиш, дете моје, целе ноћи под звездама 2 Зар још ниси доста глед'о те вековне блудилице што се боје светла сунца и по дану санак снију, а по целе ноћи бдију;

облаче се у блештаву свилу,

па играју заводљива кола.

Многи су у чежњи за њима умрли,

ал' нико им не виде жељна тела гола.

Зар се ниси заситио остарела чаробњака, попијена, бекријскога, месечева бледа лица

што је многе младе душе лажним сјајем опчарао и сурвао у пропасти на крајима странпутица 2

Зар се ноћи ти не бојиш, те подмукле шуњалице што са собом носи блудње и убијства и отрове, што са собом води зверке, многе птице грабилице 2 Зар се ниси заситио свих радости у ноћима 2

Зар се ниси наљубио лепших очи него звезде 2

А што радиш, дете моје, целе ноћи под звездама 2

СИН.

Од некада, мајко моја, волео сам светле звезде, трепераве тајне скуте и звездану жарку свилу.

И по небу и по земљи играо сам бурна кола,

по горама и морима на ноћноме мрачном крилу,

на рукама њиним топлим љубио сам многе очи

и у чежњи умирао да им видим тела гола.

А под плаштем свемагичним оног бледог чаробњака, колико сам чаше пио и радосне сузе лио,

колике сам песме пев'о и чаробних снова снио!

А колико, мајко, има невиђених јоште зрака, нелевених светлих суза, и песама непеваних,

и чаробних златних снова, невиђених чаробњака 2

И колико лепотица што горама нашим језде, невиђених жарких звезда и звезданих црних ноћи, нељубљених сјајних очи, лепших него ове звезде2

С тога, мајко, дух суморан и дан и ноћ овуд блуди, по горама, по звездама слуша, игра, пева, лети,

и у вечној овој чежњи блудећи ће и умрети.

МИХАИЛО МИРОН.