Srpski književni glasnik

Из младости Ђуре Даничића 437

то о своме трошку, с тим да од продаје прво исплати штампу, а остатак што буде да прими Даничић. То су Приповешке из Старог и Новог Завеша, које су изишле у пролеће 1850 године у четвороструком издању: ћирилицом јужним и источним, и латиницом јужним и западним говором, свега у 4000 примерака. Штампарија је Вука задужила за ту књигу са 753 ф. и 20 кр. ср. (Преп. МТ, 735; ТУ, 49).

Даничић је готово одмах по доласку у Беч почео Вуку помагати у пословима, нарочито на спремању другог издања Речника, и Вук му је нешто плаћао. — 1836 г. Вук је преко Гавриловића радио да Даничић добије неку помоћ из Србије, али се није успело, и Гавриловић му пише (27 окт.) да се одлучио да му он даје помоћ од 15 ф. ср. месечно од 1 нов. по новом, „док се тамо узучи и док вас узслуша“, и нека га упита колико има дуга да му помогне, или он сам или ће наћи кога другога. Даничић међутим дуга тада није имао. Вук се хвалио да му „Ђоко“ много помаже у раду, и Гавриловић му је писао да му је то мило. „Нека вас само слуша, па ћемо за њега бригу имати као што младић такав заслужује“. Године 1847 примакао му је још 5 ф. ср. и исплатио му дугове, као што је горе речено. Ову помоћ ускратио му је крајем месеца априла 1848, казавши то његову брату (а овај га о томе није известио), и одбио је да исплати 60 ф. ср. што је Даничић изузео за пут у Праг на Словенски Конгрес. Ово је учинио по свој прилици што се бојао да Скупштина, која је требала да се састане у Крагујевцу, не донесе одлуку да се сви „Немачкари“, на које је била велика повика, отпусте из државне службе (Преп. Ш, 294, 296-7, 302, 310, 418).

Од тада је Даничић остао само на помоћи коју је од Вука добивао (Пред. МТ, 346). Али та помоћ није била довољна, и он се морао задуживати. Крајем августа 1849 молио је Јустина да му позајми 50 ф. ср., обећавајући да ће му вратити чим прими хонорар за превод ПриПоведака или, ако их Вук наштампа, од првих новаца које за њих добије. „Да је Вук као што није, не би требало да чак вама досађујем, али знате да и он једва крај с крајем саставља“ (Преп. VI, 735). Јустин му је послао 25 ф. и крајем исте године је умро. Тај дуг није био враћен у октобру 1650 године (неизд. писма)