Srpski književni glasnik

438 Српски Књижевни Гласник.

Даничић се задужио и другима, и то га је дуговање јако тиштало и био је због њега врло нерасположен.

Кад је почетком маја 1850 године Вук отишао у Београд, Даничић му пише (9 маја) нека моли Гавриловића да га опрости дуга. „Ја се надам да он није зато престао помагати ми што мисли да помоћи његове не заслужујем, и увјерен сам да није ни зато што већ неће више добра свијету да чини. Ако ми ово сад не би могао поклонити, ја бих му с највећом хвалом вратио кад добијем каку службу (а то ваља да није далеко) или кад дође што од овијех књижица“ ( Приповедака из Сш. и Н. Завеша). — И не дочекавши одговор на ово писмо, после десет дана пише му опет да га јако мучи што не може да подмири своје потребе. „Немиран сам, ништа ми се не мили, не могу да радим, готово сам се разболео. Ако овако још мало потраје, од мене не може добро бити“. Вели да је мислио да ће му он платити за превод Приповедака колико је било уговорено, и да је знао да ће овако бити, одмах би их продао макар коме, јер“ је то радио колико саме ствари ради, толико и за своју потребу. Моли га да му толико новаца пошље, а ако не може, мора тражити кога да му све овако готово прода. „Да бисте, Господине! још боље сазнати могли како ми је и зашто вам ово пишем, ево ћу вам још нешто казати. Била ми је овдје мати, дошла кукавица само да ме види, у суботу ујутру дошла а у уторник вратила се натраг. Знате ли како сам је дочекао Како сам је могао дочекати 2 Знам да знате. Мени срце хоће да пукпе. — И тако ми се све скупило, те не могу да вам не пишем што и за унапредак. — Господине! ја вас поштујем и љубим колико ико на свијету; ако ово не знате, вјерујте ми. И ово што ћу сад рећи није недостатак поштовања и љубави, него је потреба и ваша и моја. Господине! ја сам вам дослије радио што сте ми год рекли и онако како сте рекли, то ћу чинити и одселе док се рјечник не наштампа. Што се тиче материјалне помоћи коју сте ми давали, ја сам се у томе сасвијем на вас ослањао, и свагда ћу вам за то рећи хвала. Али, Господине! тако више остати не може. И за вас и за мене потребно је да ми се мили радити; како ми је сад, ја мислим да ће ми све мило бити, и да ћу се наново родити, ако на ово пристанете: да ми сваког мјесеца дајете по 20 форинти (и ништа више) док се рјечник не наштампа (које