Srpski književni glasnik

Проблеми нашег књижевног језика. 441

језику Ћирила и Методија, били заједнички Јужним (Словенима, то није дуго трајало, и нарочито деоба хришћанске цркве повукла је у два супротна правца развој наших племена. Код православних, Срба, писало се на старословенском језику, језику македонских Словена солунске околине. На западу, у доба талијанског ренесанса, од петнаестог века нарочито, почиње се писати локалним говорима, чакавским у Задру, Сплиту и на острвима, штокавским, икавским и. јекавским у Далмацији и Дубровнику специално, доцније у Босни и Славонији, а кајкавским у бановини Хрватској.

· Заиста, још од седамнаестога века, нарочито од времена католичке реакције, покушава се доћи до једног општијег типа језика. Бартуо Кашић, сам рођен на једном Кварнерском острву, чакавац по рођењу, почиње писати чакавски, затим штокавски икавски, доцније употребљава за неко време дубровачки говор, али незадовољан његовим локалним карактером, окреће се „босанскоме“ говору“, то јест херцеговачком штокавском наречју, врло блиском наречју које ће у књижевност увести Вук Караџић. Али тај покрет, везан за католичку реакцију, није имао успеха. Исто тако ни дубровачки диалект, ма да се уздигао до висине доста развијеног књижевног језика, и ма да је од седамнаестог века примао све више особина херцеговачког говора, ипак није могао постати општим књижевним језиком, чак ни за крајеве католичке. Међутим, већ од седамнаестога века било је знакова за превагу штокавског типа, и нарочито за уопштавање појединих особина прогресивнијих штокавских говора. Још од петнаестога века, сеобама испред Турака, штокавци из Босне и "Херцеговине пренели су тип свога говора далеко у области северне и северозападне, у Барању, Славонију, Лику, Далмацију, утичући на развитак и судбину говора и још других крајева. Уједно са тим, по свим тим крајевима, ширила се и народна поезија, опет на томе типу диалектском, на јужном наречју у главном. Од седамнаестога века имамо уопштавање извесних црта херцеговачких говора на великом делу територије нашега језика, — то су нови наставци у деклинацији

1 M. Murko, Počefeh jedinstvenega Phnjiževnega jezika Hrvatfov in Srбод. — П. Поповић, Југословенска књижевносш као целина. Глас СТ, Ср. Карловци, 1922.