Srpski književni glasnik

Проблеми нашег књижевног језика. 447

језик писаца ма колико индивидуално јаких, ако основне особине њиховог језика нису у сагласности са основним правцем језика који се формирао, и који је из провинцијских говора, срећом, ипак примао оне елементе који су могли доћи у склад с његовим духом.

Са општим развитком, са богаћењем појмова, како у материалној тако и у духовној култури, све се јаче осећала потреба за богаћењем језика, и за новим изразима. Обрада филозофије, науке, књижевне критике, а нарочито бујни процват' књижевности у току прошлога века и у наше доба још више — уздигли су нагло и на достојну висину начин књижевног изражавања, књижевни стил.

На тај начин, самом еволуцијом нашег књижевног језика условљена је неминовност решења два основна проблема: питање о књижевном језику као таквом, и питање о типу књижевног наречја. Ни једно ни друго питање још није решено, и њих ће моћи решити само употреба у књижевности, али има интереса видети та питања у ниансама, и образложити неминовност њиховог решења. Несумњиво је да ми данас имамо врло повољан момент у развитку нашег књижевног језика: с једне стране, он остаје у својој суштини народни језик, пун сочности, живе моћи и еволутивне способности; с друге стране он се уздигао и све више се уздиже од народнокњижевног на ниво културног књижевног језика. Питање о типу књижевног језика има читаву своју историју, и већ је више пута било претресано, са више или мање аргумената, у нашој јавности; али пре него што би се ушло у анализу тога питања, за сада. довољно је рећи да је оно много сложеније но што се мисли, да се не сме сводити само на питање изговора старога гласа 7, a Na је његово решење, сасвим по обрнутој сразмери, врло лако, јер неће зависити од закона и граматичара.

Међутим, у нашем књижевном језику оваквом како се почео формирати, има неколико унутрашњих акутних проблема, неколико питања општег и субјективног карактера. Пре свега може бити интересантно питање о речничком благу, а нарочито о страним речима и научној терминологији. Затим, занимљиво је разгледати неке унутрашње појаве београдског говора, у правцу граматичких категорија, изговора, акцента. Нарочиту пажњу задржавају на себи неколико тенденција за