Srpski književni glasnik

456 Српски Књижевни Гласник.

добије потпун суверенитет у Цариграду из бриге да се очува самоопредељење народа, већ из страха „да се у Цариграду не ојача енглески утицај и да Енглеска не начини од Дарданела један нови Гибралтар“ -— како су ту скоро и сами „совјетски“ државници изјавили. Нас, међутим, не треба да плаши, у нашој спољној политици, што и бољшевици имају исту политику, нити треба да се одречемо интереса, и руских и својих, само зато што су бољшевици данас у власти. И најокорелији руски · царисти биће у души захвални бољшевицима на оваквој политици. Иначе, пали бисмо у погрешку у какву је покаткад падала, у односу према нама, и царска Русија, водећи више рачуна о том какве су прилике — или личности — код нас биле у даном тренутку, њој повољне или неповољне. Кад се краљ Милан по други пут после абдикације вратио у Србију, Русија нам је одрекла своју помоћ у нашим националним питањима у Турској коју нам је дотле указивала, „зато што су прилике у Србији такве да ништа за њу не може учинити“. Као да је то погађало краља Милана, а не земљу!

Русија неће увек остати оваква каква је данас, она ће изићи из ове тешке кризе јача и здравија, и тада ће и за нас бити од веће користи. Са том будућом Русијом, за коју нас везују велики политички интерес, узајамне симпатије и словенска солидарност, ми имамо да рачунамо и да се, у колико то до нас стоји, старамо да се, за време ове њене критичне периоде у унутрашњој и спољној ситуацији, не створи по њу — а посредно и по нас — какав штетан свршени чин који се доцније не би могао поправити.

У другом питању, у питању Тракије, настаје један обрт неповољан по наше интересе: Грчка напушта Тракију, и Турска и Бугарска имају изгледа да постану непосредни суседи. То њихово непосредно суседство свакојако би приближило једну другој, а золижење њихово било би управљено против нас. Аргумент који се покаткад наводи: да ће давање Турској Једрена и Тракије, на којеиБугарска полаже право, на против, изазвати непријатељство између њих, ангажовати Бугарску у том правцу, и на тај начин одстранити њену пажњу од Македоније о којој она не престаје да сања — неоснован је. Да би се то питање извело на чисто, треба претходно испитати шта Бугарска