Srpski književni glasnik

Научни Преглед. 463

између сјеверних и јужних европских народа. Писац каже да слабост његових првих књига потиче одатле што није ништа опазио, ни разумио, док је проучавао само садашњост. На против, упоређујући антикни свијет и модерни свијет, опазио је да је стари свијет био поставио циљ и разлог живота у једно или више интелектуалних и моралних савршенстава, док је нови свијет нада све тежио пометеном, несигурном, незасићеном повећању силе, без свијести о својој коначној сврси. Педостатци и нелогичности наше индустријске цивилизације нагнаше га да потражи њихове узроке и почетке. Тако је постао хисторичаром латинскога Рима и његова царства, изнијевши његову политичку, друштвену, културну, војничку, економску, правну, унутрашњу и спољно-империалистичку повијест, под насловом Величина и опадање Рима, у пет одличних, врло поучних, врло занимљивих, умјетнички израђених књига, које су строго научно дјело и, због своје одиста латинске јасноће, донекле популарно (Освајање царсшва, Јулиј Цезар, Од Цезара до Аугусша, АДугусшова република, Аугуст и велико царсшво). Први свезак је изашао 1902.

Цијели развој европске повијести од Јулија Цезара до свјетскога рата од 1914—1918, Фереро узимље као цјеловит предмет својега истраживања. Једно од најновијих његових дјела на француском језику, Лропасш аншикне цивилизације (1921)“, представља неко хронолошко продужење Величине и опадања Рима, неки спој између ауторових дјела о римској политици и радова о савременој Европи и Америци. Проучавање древне хеленско-римске просвјете произвело је одлучан преокрет у назорима и научном раду Гуљелма Ферера. Други је важни датум у његову животу и раду његово путовање по јужној и сјеверној Америци, од 1907 до 1909. Путовања и властита искуства из изравнога додира са разним земљама и просвјетама, важан су чинилац у раду овог истрајног социолога-путника, који не воли да своје судове изводи из туђих колико из властитих опажања на лицу мјеста. Често позиван у разне земље да држи предавања, он још увијек има прилике да из непосредне близине прати развој европскога друштва.

Плод путовања по Америци је обимна књига Између два свијеша (1913), у облику романа и разговора између измишљених и неизмишљених лица на пароброду којим се писац и његова госпођа, кћи Цезара Ломброзо, љекарица и такођер

Т Млада Европа је преведена и на српско-хрватски (Загреб, 1918, наклада „Југ“).

2) Га Мите ае Ја сто взаноп апидие. Излазило најприје у Меџие аез гих Мопаез (1920—21). Од тога дјела је у српско-хрватском преводу изашло поглавље Консшаншин Велики и побједа Хришћанства (Сарајево, 1921, књижара Пијуковић), у ксјем је приказана политичка, друштвена и вјерска криза за времена Диоклетијана, Константина, Арија и Св. Аугустина.