Srpski književni glasnik

464 Српски Књижевни Гласник.

списатељица, враћаху из јужне Америке преко Гибралтара и Ђенове у домовину. Америка је смјеса разних страних и урођеничких раса, Шпанаца, Англосаса и других досељеника са свих страна свијета, под првенством Сједињених Америчких Држава, које су претежно англосаске, а лица Ферерове књиге су највећим дијелом Аргентинци и Италијани. Ту као да је над научењаком превладао родољуб који највише воли своју латинску расу. По том Између два свијеша није потпун одраз америчкога козмополитизма, што можда аутор није ни намјеравао, као што ни његове анализе савремене Европе нијесу потпуне, јер се не баве са свим њезиним елементима, од којих словенство није од најмање важности. Оно мало о Копернику у Између два свијеша и младеначка студија о Русији (под насловом Москва у Младој Европи), то је можда све што је писао о словенству. Међутим, тај пропуст није хотимичан, јер писац не позна словенство као западно - европске народе, а с друге стране оно не улази у оквир његова латинства.

Поред разговора, разматрања и препирака о естетској вриједности Њујорка, о Кристофору Коломбу, о Копернику, о спекулацијама у Аргентини, о апстрактним питањима, о најобичнијим појавама из живота разних друштвених разреда, исељеника-радника и њујоршких милионара, о умјетности итд., Између два свијеша садржи оцјену и осуду модерне материалистичке цивилизације, која је по ауторову увјерењу највише застранила са француском револуцијом. — Уз звукове Марсејезе, на рушевинама Бастиље, на пољанама Маренга и Аустерлица, дјело започето од Коломба и Коперника, продужено од Галилеја, Декарта, Волтера и Русоа, бје завршено: Човјек се дигао, зграбио и оборио све старе границе, те својим рукама по својој вољи поставио нове, не само себи, већ и властима неба и земље које му их до тада бијаху наметнуле. Човјек је за себе посадио те границе врло на ријетко и ниско, а врло густо и високо око државе. Са свих страна је ограничио ауторитет, и ослободио себе што је више могао; а гледе Бога послушао савјет својих великих филозофа.

„Род“ — каже писац о себи — „склоност и узгој начинише ме приврженим свим начелима хармоније, равнотеже и мјере, која су превлађивала у разним временима нама познате повијести. Истрошио сам најватреније године младости у проучавању старих цивилизација, које су извршиле многе лијепе и велике ствари, јер су хтјеле и знале ограничити се. Посјетио сам и проучио оно ново копно, гдје стара европска цивилизација, улазећи у силне и полупусте просторе, изгледа да се хоће ријешити толиких старих граница и веза још смјелије него ли у старом свијету“. — Овим ријечима је обиљежен значај Америке и дат тумач књизи Између два свијеша, којој