Srpski književni glasnik

Позоришни Преглед. 465

је био циљ да поновно објасни једноставну истину да је каквоћа једина нужна граница количине.)

Однос каквоће и количине (квалитета и квантитета), дотично превлађивање количине на штету каквоће, то је онај стални мотив који се понавља у Фереровим оцјенама модернога друштва, полазна тачка његове несклоности према савременој цивилизацији. Његове мисли о савременој цивилизацији објашњене су у расправама и бесједама (од јула 1907 до фебруара 1917) сабраним у врло занимљивој књизи Сара Европа и нова (1918). Полемична и друга мјеста у њој најбољи су аутокоментар ауторову раду и намјерама. Неколико мисли из те књиге“), у којој се поред социолога испољује политичар, нека послужи да се види како је писац мислио о нашој цивилизацији прије свјетскога рата.

(Крај у идућем броју.) АРСЕН ВЕНЦЕЛИДЕС.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. „ПИГМАЛИОН“, ОД ЏОРЏА БЕРНАРДА ШО-А.

Хенри Хигинз, професор фонетике, клади се са својим пријатељем, пуковником Пикерингом, да ће једну сироту цвећарку, која пати од страховито вулгарног нагласка и још горе граматике, у року од шест месеци научити да говори енглески потпуно правилно, тако да ће моћи да је изведе чак и на једну „еагбеп-рагу“ у Бакингам Паласу а да је нико не препозна. Кад опклада успе и он заврши своје дело, девојка налази немогућним да остави један живот са вишим материалним потребама на који се навикла, и да се врати на улицу одакле је и дошла. Он, професор, себичњак, и не осећа тај велики проблем, и комад се завршује једним говором између њих двоје који не даје никаква резултата. Немачка по030ришна версија, осећајући тај недостатак, даје наслутити свадбу јунака и јунакиње, и тај завршетак је примљен и на нашој позорници. Шо, ма да је благословио ту позоришну версију, написао је уза свој комад епилог у коме се сирота цвећарка удаје за Фреда Хила, једног празног младића, и њих двоје, потпомогнути пуковником Пикерингом, отварају цвећарницу.

+ Спара Европа и нова, стр. 286.

2 Та књига садржи, поред опширнога предговора, по хронолошком реду ове бесједе и расправе: Корупција и прогрес (1907), Слава и 60гатство (1909) Наука о човјеку (1910) Рим у модерној култури (1910), Мишице и мудрост (1913), Што је прогрес (1913), Каквоћа и количина (1914), Анархија, слобода, дисциплина (1915, Латински гениј (1916), Хома еф уејега (1917), Интелектуална криза (19(7), Латинска просвјета и германство (1917), — изречене у Буенос Ајресу, Бостону, Филаделфији, Питсбургу, То» рину, Риму, Лозани, Милану, Фиренци, Лиону, Марсеју и Паризу.