Srpski književni glasnik

468 Српски Књижевни Гласник.

онда се са савременим амбицијама износи из тих дела њихова суштина, простосрдачна и тако снажна у тој простосрдачности. Збор Моравских Учитељица, вођен искуством и уметкичким полетом професора Г. Ваха, чувеног шефа и Збора Моравских Учитеља који носи неколико интернационалних првих награда, извео је свој програм за дивљење савршено: дубоко проживљено,. али без површних ефеката тако неукусно манирираних сфорцата и уздаха који су се одомаћили код неких зборова, и природно у свима преливима.

Већина ових зборова су уз клавирску пратњу, коју је са пуно ерудиције извајала професорка Г-ђица Л. Тучкова, осећајући све полифоно сенчење, истичући, тако, живу снагу ових зборова. Сукове зборове пратила је уз припомоћ Г-ђе професора Ваха, која је, како су ми рекли, душа збора, уметница и вокални педагог у исти мах.

Солисткиња Г-ђица Јанечкова је пронашла добре акценте у соло деловима Јаначекових зборова Вучји paz mw Belveder.

У свему: стил и непосредно уметничко надахнуће.

Дупке пуна нова зграда Народног Позоришта одушевљеним аплаузима одавала је признање ванредном збору Моравских Учитељица, манифестујући на тај начин највидније како се националне душе срећу кроз сплетове ритма, мелодије и хармоније, да би се осетиле и тако разумеле.

МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.

ИЗЛОЖБА М. МИЛУНОВИЋА И С. СТОЈАНОВИЋА.

Од после рата на овамо показује се у развоју наших ликовних уметности један јачи и смелији полет но што смо га икада пре имали. Нагло и непрекидно надолажење, сустизање једрих младих талената изазвало је у нашем уметничком животу једну жарку, плодну и све већу вреву, из које се поститнућа и остварења издвајају, готово, са спонтаношћу и лакоћом неког природног процветавања. Остварења и постигнућа која већ и у својој досадашњој укупности значе једну темељиту обнову наше уметности, а која, сигурно и неоспорно, оглашују једну будућност још интенсивније и успешније делатности. Та еволуција, чија се полазна тачка може, од прилике, обележити првом изложбом „Групе Уметника“ (у јесен год. 1919), и која се нарочито афирмирала приликом последње „Југословенске Изложбе“, дошла је сада до једне своје нове речите потврде у изложби сликара М. Милуновића и вајара С. Стојановића, отвореној 5 новембра у великој дворани Новога Университета. Оба та млада уметника, — које увршћујемо овде у наговештену еволуцију не само са обзиром на њихову општу уметничку вредност и