Srpski književni glasnik

472 Српски Књижевни Гласник.

затворити Босфор и Дарданеле свима ратним бродовима, а отворити их широм за трговачке бродове. У томе погледу Совјетска влада не чини никакве изузетке. Овакво њено држање може се донекле тумачити страхом од панисламистичке фурије која је захватила све муслимане у Азији. Бојећи се да се ангорски авантуристи не окрену на Кавказ, она је готова да поквари свој уговор од месеца марта 1921 и да га замени новим у коме би главни предмет били Захтеви турски на Балкану. У овоме погледу Троцки је предложио једну војну конвенцију, један савезни уговор између Совјетске Русије, Турске и Бугарске, једну врсту Црноморскога Савеза. Према томе уговору Турци би добили целу Тракију, Бугари један део наше државе, а Руси би окупирали поново Бесарабију. Гурајући Турке поново на Балкан, бољшевистичка влада мисли да би на тај начин отклонила погибију од себе, ослабила Мали Споразум, ојачала свој утицај на европске послове, а умањила утицај Енглеске на Источну Европу.

Претерани захтеви Ангорске владе, који се односе на исправку границе у Сирији, отворили су очи и Французима. Поенкаре, а са њиме једна група политичара, веровали су да је са тим стварима у Малој Азији свршено, и да су француски положај, утицај и управа у Сирији, на Леванту, осигурани. Цео ранији аранжман, који је незадовољни Франклен Бујон, вечити кандидат за Министра Иностраних Дела, председник Одбора за Спољне Послове, раније уредио када су Французи имали озбиљнога војничкога неуспеха у Малој Азији, сад је дошао у питање. Овога ради одложена је конференција у Уши-у до 20 новембра; између Париза и Лондона се воде сада разговори о ситуацији коју је створила изненада група Мустафа Кемала.

Догађаји-у Цариграду и у Тракији, који су у први мах. наше министре остављали доста ргвнодушне, као да су их сада збунили. После оних контрадикторних изјава, даваних и овде и у Паризу, констатују се ове чињенице. Влада Н. Пашића на врат на нос тражи и добија од Народне Скупштине један кредит за наоружање војске, кредит од 800.000.000 динара. Влада Н. Пашића, и ако га је до сада више пута нељубазно одбијала, прима љубазно шефа бугарске владе. Влада прима и грчкога Министра Иностраних Дела, и то онога истога Политиса који је доказивао да Грци нису били дужни 1915 године, по савезноме уговору, да притеку у помоћ Србији војничком снагом. Разговори који су вођени са њима, а нарочито они који су вођени са бугарским председником, јасно показују да влада Г. Н. Пашића озбиљније посматра долазак турака у Једрене него летос. И један и други државник тражили су помоћ наше државе за Конференцију Мира; у замену, и један и други, давали су нашој влади обећања која се тичу наших интереса у Јужној Србији. Каква је и колика вредност