Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 473

тих обећања, и каква су јемства за њих, непознато је. На оваквим састанцима не могу се уредити ни ситнија питања, а нарочито не питања онаква каква стоје отворена између нас и Грка и Бугара, нарочито између нас и Бугара. Али, само то што се између Софије и Београда и Букурешта, Београда и Атине, данас разговара, јесте добар знак за будућност Балкана. Догађаји из године 1912 и 1913 и 1915, пружају упутства шта треба а шта не треба радити. Да ли ћемо из њих

извући поуку сви, а нарочито Бугари, видеће се на Конференцији Мира у Лозани. ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ.

Пред прославу десетогодишњице Кумановске битке опште је мишљење било, — бар опште мишљење публике, да ће Влада Г. Пашића поднети оставку одмах по завршетку народних светковина у Куманову и Прагу. На стварање тога мишљења, утицала су, поред утиска који је остављала целокупна политичка ситуација, још и два непосредна разлога. Један су дали радикали, други демократи.

Радикални посланички клуб, на седницама од 12 и 13 октобра, претресао је став који радикална странка има заузети према демократској резолуцији од 12 октобра, донесеној поводом учешћа шефа странке, Г. Давидовића, на Загребачком конгресу јавних радника. Претрес у радикалном клубу завршен је следећим закључком: „да је Загребачким конгресом од 10 септембра створена тешка ситуација и да је одлуком ширега главног одбора и посланичког клуба демократске странке од 12 ов. мес. то стање постало још неодређеније. Зато се радикални посланички клуб једнодушно сагласио да се питање, које је на тај начин отворено, што пре проучи и његове последице процене, како би се могла донети коначна одлука“. Позивајући се на закључак свога клуба, Г. Пашић је ставио на знање демократима да, као резултат проучавања политичког положаја, могу очекивати крајем октобра његово решење о оставци Владе.

Демократски посланички клуб, напуштајући под притиском радикала и групе Г. Прибићевића свој ранији закључак о безусловној кандидацији Г. Рибара за председника Скупштине и дозвољавајући својим члановима да гласају и за Г. Лукинића, морао је учинити један уступак и групи Г. Давидовића. Тај се уступак састојао у овоме: демократски клуб је решио да, као најпоузданије средство за пречишћавање односа између радикала и демократа, Влада Г. Пашића да оставку чим се министри и народни посланици буду вратили из Куманова и Прага. Ако Г. Пашић не буде вољан поднети