Srpski književni glasnik

Голгота. 485

Судба, или не сећам се више како. Прва строфа: нека лађа, друга строфа: бура, трећа строфа: само остатци пливају по води. О како је то смешно! Колико бесаних ноћи! Био сам сретан кад је хтела да ми пружи руку.

Како су беле, и фарбане, сад“ ове клупе у порти пред црквом! Ено стоји још и рачунаљка и штице. Колико их, Боже мој, има ове године... има ли их још бар десет... малених, малених глава 7

Али где су бедеми, шанчеви обрасли травом, пуни зелене жабље водег

Кроз ова стаклена врата, ено их, ено их. Онај са белом огрлицом до ушију, Сава Текалија. Увек су ме пред њега водили. Како су му уши велике и црвене!

Ходи и на гробље, ходи: љубичицом је обрасло у пролеће тамо и моје презиме. Је ли, како је то смешно! Никада више · нећемо туда проћи. Онај гроб, ено онај мали, то је неког Руса малог из певачког друштва. Онај тамо је барона Јовановича. А овај, гле, где сам провео детињство, под овом липом која, да знаш, како после испита мирише, читај: отац подиже... ја... Тодор... Радичевич сину моме Стефану... Видиш ли у камен урезану ружу и под њом глупо, наивно,

сентиментално написано: Таки е био... M. ЦРЊАНСКИ.

ГОЛГОТА. ДРАМА У ПЕТ ЧИНОВА. (IV)

Крисшијан: Људи! Овде вас хушкају на крв! Чујте ме! Одбијам од себе ове гнусне подвале! То је све лаж! Али без обзира на ову евидентну лудачку лаж, упозоравам вас принципиелно, у вашем интересу: пазите што радите! Са крвљу се не решава ништа! Што то значи: уби овога или онога! То не значи ништа! Доста је крви!

Гласови: Тако је! То може да се реши и на други начин! Чекајте!

Прошугласови: Нема ту ништа! То је пас! Јуда! Агент! На траверзу с њиме!

Крисшијан: Другови! Ми имамо свој пут! Ми нисмо анархисте! Ми имамо наш програм! Ми нећемо анархије! Ви Ћете изгубити организације! То су наше тврђаве, људи!