Srpski književni glasnik

Голгота. 493:

Гласови : Псст! Мир, Шутите! Какав је то начинг Псст

Гибање. Станка. — Хор пева непрестано. Глас из гомиле: Ипак, људи! Требало би да се нешто. учини !

Прошуглас: Људи, пазите добро што вам ја велим! Што нама сада фали 7 Меса имамо, перценте нам нуде, двадесет по сто, људи, па што би још! Нека штрајка ко хоће! Ја нећу!

3. глас: А речено је да ћемо добити сто по сто! Па ништа!

Прошуглас: А ко је то рекао“ Где је тај ко је то рекао! Где је2 Двадесет по сто, а не сто!

Ксавер : Ја знадем, људи, што би требало да се учини! Требало би да се каже што је на ствари! Да се каже сама. ствар...

Глас : А што, врага, брбљеш без репа и без главе Глупан!

Ксавер: Истину би требало рећи, људи! Истину!

Гласови: Псст ! Мир!

4. глас: Полако, људи, полако! И овим сам покојницима говорио то исто: полагано, људи! Глава се само једанпут губи! А када је доле, нити враг је неће опет насадити! Ето, то сам говорио њима, а то исто и вама велим!

5. глас: Тако је! Ја велим да није добро када се политика са занатом пари! Једно је политика, а друго је занат! И то треба да остане одељено једно од другог! А ко друкчије: говори, тај има своје рачуне.

Хор још пева, а онда стане. У гомили гибање.

Шапат: Кристијан! Говори Кристијан! Кристијан! Чујмо! Псст!

Интерес за надгробни говор расте у велике омере. Кристијан иступи из гомиле. Стане над мртвачке сандуке. Тишина.

Крисшијан : Другови! Пријатељи и браћо! Ја дижем свој глас у име нашег несретног Арсенала, који сада стоји крвав и пуст! Кроз наш арсенал газила је смрт, другови, и уништила наше највеће наде! Наше су апостоле и војводе убили крвници! Њуховом светом мученичком крвљу попрскали су они наш арсенал, и све оне машине и стројеве и наковње, све су оно полили крвљу, и сада наш арсенал стоји крвав и пуст и празан! Све тамо у оном нашем паклу у коме се ми патимо и знојимо цели наш живот, све тамо стоји сада крваво, и тамо на оним крвавим зидовима нашега арсенала, тамо су запи-