Srpski književni glasnik

СНЕГ

У јутро окна су моја

од снежног цвећа посукла;, и природа се сва

у бело рухо обукла.

Данас су птице снуждене и немо седе на грани, на коју начичкани цветови пахуља лете. Данас нам снежак плете мрежу од танког ткива ко фину паучину.

И свако стабло снива мразева санак сетан...

А ја сам ипак сретан, јер душа ми ужива

у танкој овој пређи блиставе паучине

што сребрно је ткана, јер лепа је,

и бела је,

као да је

од мајсенског порцулана!

БРАНИСЛАВ КИРЈАКОВИЋ..