Srpski književni glasnik

502

Српски Књижевни Гласник.

И нема звезде ни места где не би То море света због мене надошло Да ме угуши у мрачноме себи!...

2.

Родио сам се, али не садржим Рођење своје ни живот у мени. Нешто ме стално нечем другом креће.

— Идемо напред као изгубљени Кроз мрак понорни с часима све бржим, И ако од нас нико никуд неће...

Страх ме је својих рођених корака, За које немам шта стварно да вежем; Свега се бојим на што ћу наићи —

Излазим вечно из незнаног мрака Да уђем у нов који не досежем, Ал' који никад не могу обићи...

Никад ни тренут не припада мени. Ни за луд корак не знам свога маха, Ко ни за биће на сопственој моћи;

О, као туђи, ма да пуни страха, Идемо напред као изгубљени, Све излазећи из вечите ноћи!

СИНИША КОРДИЋ..