Srpski književni glasnik

ИЗ АРАПСКЕ ЛИРИКЕ.

ВЕРИЖНА ЉУБАВ.

Од првог је часа љубим, Ал' не љуби она мене, Она друго момче воли; Ал' за другом момче вене.

Њега воли друга мома, Ал' момче од ње зазире, А за њоме брат од стрица Чезне, луди и умире.

Мене воли једна мала Што се мени не допада: Све нас тако љубав веже, Ал' свако рад ње пропада;

Сви за несуђеним својим Чезнемо и булазнимо,!

Сви смо слични и различни: Бол дајемо, бол трпимо!

(С арапског превео Д-р Ф. Бајрактаревић.) АЛ-АША.

1 У оригиналу је глагол „падћа“, што баш значи „булазнити“, у „делирију говорити“.