Srpski književni glasnik

518 Српски Књижевни Гласник.

тезе из филозофије, теза Г. Д-ра Николе Поповића и теза Г-це Д-ра Ксеније Дтанасијевић, показују исти интерес и исти курс. У првој се врши систематски преглед учења о простору, од којих је, како тврди писац тезе, „једино логички могућа“ теорија о простору коју је дао Г. Петронијевић; у другој се детаљко изводи Брунозо учење „о најмањем“ као један покушај оснивања дискретне геометрије коју је, како тврди писац тезе, „метафизички верифицирго и консеквентно дедуцирао тек Петронијевић у својој метафизици“, и изводи се и један историјско-филозофски закључак : да Ђордано Бруно „има значаја за дискретну геометрију погл:вито као претходник Петронијевићев“. Из наведених предмета и закључака ових теза јасно је да се у нашој званичној Ффилозофији усталио један особени правац занимања, као и да пред собом имамо учитеља и његову школу, оснивача и инициатора једне нарочите филозофије и ученике раднике који у великој области филозофије имају искључив интерес за оне проблеме које је поставио њихов учитељ, а у обради тих проблема се искључиво крећу у кругу разраде и проширивања учитељевих идеја. Без обзира на то што закључци тих млађих радника морају, својом безобзирном и слепом догматичношћу, изазвати резервисано држање, и што су, бар за докторске тезе, и-сувише практички јасни и разумљиви, нас овде интересују друга питања: како су у нашу филозофију дошла та и сувише теоријска и сувише метафизичка занимања и питања, представљају ли она једну историјски и социално оправдану нужност, јесу ли она продужење каквог историјског тока и развоја, имају ли, и у колико, везе са нашим савременим животом, како стоје према савременој филозофији у Европи, и каквих практичких културних последица имају7 А затим, да ли та филозофска занимања, када већ решавају основне проблеме математике, имају интереса по математику и последица по развој математике, и да ли од те и такве филозофије имају користи радници на математици, и наши и европски г Корисно је и потребно поставити оваква питања, јер се плодотворност и динамика једне филозофије огледају у њеној практичкој примени, као што се, са друге стране, културна вредност и тежина једне филозофске преокупације огледа у живим везама њеним са социалном средином у којој је поникла, и у утицају њеном на душевни и идејни живот генерација. Тако