Srpski književni glasnik

552 Српски Књижевни Гласник.

и пригодни и више илустративни карактер; у Галебовима је, у кратко, било више стихова него песама, и: више хлад“е површине него сугестивног унутарњег живота. Загребачко Народно Позориште приказивало је и његову актовку Слијенци, у којој је тај пригодни карактер дошао до јачега изражаја, уз многе остале, почетничке грешке; актовка је имала сувише разливеног лиризма а премало драматичности, и није могла да се дуже време одржи на сцени.

У најновијој књизи песама „ЈЛашице, која је недавно изашла у Загребу, Г. Анђелиновић се ослободио својих ранијих подражавања, али, на жалост, није још увек успео да својој поезији даде изразиту личну ноту. Тамо где свршава Назорова линија хедонизма, сунчаних дитирамба и химнике животу; где се он продубљује и рони у мистериј стварања, у свет загонетне подсвести, и где унаша у стихове више профињеног, избрушеног артизма, Г. Анђелиновић је наставио, продужио ту линију у нашој поезији, али нигде није досегнуо или надмашио свој ранији узор. Као ондашњи Назор, данашњи Анђелиновић је песник сунца, мора, младости и снаге; ево синтезе његових мотина:

Хеј, стани јутро, да се надмећемо! Ти са свјежином, ја својом младошћу;

и ево синтезе његове филозофије: Мени је, браћо, драго да сам жив!

У многим песмама, готово у већини своје најновије збирке, Г. Анђелиновић је остао код својих илустративних и декоративних елемената, и ту имаде додирних тачака са српским песником Филиповићем. Неке од тих илустрација успеле су да изразе извесну рељефност слике, као на пр. Сшарац Краљ: У дан херојства, издајства и слома, Спас би нам једин кроз албанску гору;

Рађе без земље, без хљеба, без дома, Него за милост молит бијесну мору.

...И тад у блиједу, зимску авет-зору, Сред шутње смрзлих, сред оружја лома, Вукли су воли, мирно ко да ору, Старога краља болесна и хрома...

•

На међи сташе! Краљ усправи плећа И благослови, над горама голим, Све што је наша несрећа и срећа.

'Прошапта старац: „Земљо, ја те волим!“ — Србија никад није била већа До тога дана на воловским колим.

При крају књиге имаде неколико песама у слободним стиховима и неколико новијих песничких мотива, али ту није дошла до јачег изражаја Анђелиновићева снага реализације, па тим песмама, почесто, прети опасност баналности.