Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 553

Г. Анђелиновић, чије ће песме наићи на доста успеха у широј читалачкој публици, требао би, по нашем мишљењу, да продужи и усаврши ону Назорову линију хедонизма, и да у том смеру, који највише одговара његовом песничком темпе„раменту, даде јачих и дубљих лирских манифестација. Његова будућност је да на конструктивно јаким темељима раније Назорове поезије сагради сопствени свет, пун светлости и свежине.

Бик.

Станислав Краков: Крила, роман. Београд („Време“), 1922.

Рат Боже мој, како је то већ све далеко! И како су већ ствари почеле да се заборављају, јер ево људи опет говоре да може бити рата, и новине пишу, и народи се оружају! И више него икада потребне су сада добре, праве, искрене књиге о рату, да подсете „заборавну животињу“ човека на недостојне и антикултурне патње које је прекужио, и да му за тренут, пре нових вртоглавица, сликом преживљених ужаса пробуде трепет у души. Ја не пишем ове реченице да бих развијао какву пацифистичку тему, него да кажем уверење да свака снажна књига о рату, невољно, чак и онда кад је лишена сваке социалне тенденције, врши данас једну племениту социалну улогу.

Нови роман Г. Кракова је, у приличној мери, једна таква књига. У њему је рат главни и једини предмет, и у томе погледу је овде учињен знатан напредак према првоме његовоме роману, где није било тако. У сликању рата Г. Краков се истиче двема особинама: лепом моћи запажања, и симпатичном смелошћу да ствари види онакве какве су и да их шакве каже. И сликарски и психолошки, он је запажао ни мало баналне ствари. И ситуације и људе умео је да види у свем њиховом ужасу, и да тај ужас саопшти. Извесни делови књиге, као онај У лудим шумама, на пример, написани су доиста језовито и остављају утисак трагичнога. Рат овде није идеализован, и ма да ствари нису писане да се намерно начине црње но што су, слике су мрачне као што је и рат сам.

Г. Краков се наизменично задржава на фронту и на позадини, оргија смрти и оргија страсти, похоте и неморала, једна за другом, бесне пред вашим очима, и читав роман, у колико је роман, није ништа друго до низ искиданих, слаоо повезаних или у опште неповезаних слика, које, нагомилане, дају хаотиччу атмосферу рата. И ма да је овом другом моменту, страсти и распуштеном моралу, дато претежно место у књизи на штету најстрашније ратне чудовишности, убијања, клања, смрти, — последица, можда, младости пишчеве, а можда његове неприкривене жеље да позира модерно — рат, сав рат, са свима својим ужасима и срамотама огледа се у овој књизи непокривен никаквим велом лажно патриотских поетизација. Бегства и панике сликани су онако исто искрено