Srpski književni glasnik

Белешке. 557:

љује у решавање проблема. — Језик преводиочев је на многим странама некоректан; Г. Ђурђевић, који је издао овај, превод у својој „Малој Библиотеци“, овог пута није био срећан са преводиоцем у погледу књижевног језика.

СЕТ.

„Данте у хрватско-српској књижевности“ (Ргој. Arturo Cronia: ПОате пеиа lefferafura croafo-serba, Roma, 1922, с. 35). — Ова књижица узима у претрес једно тешко и до сад у нас само фрагментарно обрађивано: питање: хоће да нађе и оцени утицај и култ Дантеов у нашој књижевности. Утицај није велики, али је код оно неколико песника далматинско-дубровачке књижевности врло видљив, и ако неоргански и фрагментаран.

Студија Г. Кроње је само информативног карактера, не долази до нових резултата и не куша да се заустави на понеком проблему који изгледа загонетан, те је код нас само тангиран, констатован, а критички недовољно освегљен. Испитивање му није концентрисано, већ натруњено и разводњено сувишним скретањем на карактеризовање наших имитатора.. У епској и реторичној ширини не може да пређе преко неактуелних питања до једног резимеа који би синтетично дао слику Дантеова духа у нашој књижевности. У осталом, ова књижица одаје мало пиетета напрама књижевности која, ма да је, како својим зачетком, тако и својим свршетком, рефлекс велике литературе с ону страну Јадранскога мора, опет је не једним делом надмашила своје италијанске узоре.

Заслуга је пишчева та што нам је он први кушао да у: целини прикаже развој тих утицаја. Књижица подсећа својим. лепим и узноситим стилом на оне наше занесене штоватеље: италијанске књижевности из отуђених крајева наше класичне Далмације који су својим знањем и лепотом стила и језика. знали да задиве по којег признатог учењака културне Италије..

JUP B. B.

„Верижна љубав“. — Писац песме Верижна љубав: коју доносимо у овом броју, Мајмун ибн Кајс, познат под именом. Ал-Аша, спада међу највеће арапске песнике. Био је Мухамедов. савременик, а на гласу је ради своје вишестраности у форми и садржају. Ови стихови су одломак из једне од његових најславницих песама, која броји 65 дистиха, и, према шаблонској схеми „касида“, опева више предмета. Наслов је ставио сам преводилац према садржају одломка, који нас одмах подсећа на познату Хајнеову песму (бр. 39) из Лирског Иншермеца ::

Ein Jingling liebt ein Midchen, Die hat einen andern erwžhlt, H T. A.