Srpski književni glasnik

558 Српски Књижевни Гласник.

Шта више, мисли се да је немачки песник био инспирисан арапском песмом, чији превод је могао читати у бе 5асу-евој Арапској Хрестшомашији из 1806 године, као што је причу о Узра-племену (он пише нетачно Азга) нашао у Стендаловој књизи О љубави.

У оригиналу има наша песма 4 дистиха (сваки по 14 слогова у метру „басит“), а риме су као у „газелу“.

4 Д-р. Ф. Б.

Милутин Бојић ' на немачком. — Недељни књижевни прилог Ругавег Руезке, Фсбћипе ипа Мен (Бр. 47 од ове године), у коме сарађују први немачки и чешки књижевници, донео је одличан превод Бојићеве Песме Храм (Бег Тетре!.) Песму је превео познати чешки књижевник Јосиф Калмер.

„Југословенски Преглед“ (Тће Јиеозау Кемеу). Под овим именом почео је ту скоро да излази у Њу-Јорку, у издању повлашћене трговинске агенције С. Х. С., лист са задатком да упозна америчку публику с нашом земљом. Лист је врло добро уређен, и његови чланци су из добрих пера и занимљиви тако да остављају пријатан утисак. Ваља исто тако похвалити чистоту клишета, и ћутке прећи преко оно мало језичних рогобатности, неизбежних за оне који нису дуго живели у својој домовини.

А. В.

ПОЗОРИШТЕ.

„Глумачка Школа у Загребу“. — Управа Глу мачке Школе у Загребу објавила је недавно свој службени извештај, у коме се износи цео историјат школе, од провизорног позоришног завода до садашње државне установе. На почетку се говори о првој драмској школи коју је 1896 год. основао тадашњи интендант Стјепан Милетић, са намером „да ученици уз своје глумачко занимање стеку и нужно драматуршко, естетско и историјско знање“. Та школа је, у главном, била теоријска, али је ипак дала позитивних резултата. Пет њених ученика Јосип Бах, Ђуро Прејац, Иво Рајић, Јосип Штефанац и Нина Вавра — заузели су видна места у позоришном животу. После дуже паузе, 1919, понова је покренута идеја о оснивању Глумачке Школе, инициативом Д-ра Бранка Гавеле, позоришног редитеља и драматурга, који је нашао главног помагача у познатом руском глумцу и редитељу Озаровском. Школа је отворена 12 јануара 1920. Програм рада обухватао је хрватско-српски језик, технику гласа и говора, глумачко израђивање улога, историју светске књижевности, историју уметности, позоришну