Srpski književni glasnik

Белешке. 559

технику, немачки или талијански и француски језик, играње, мачевање, и т. д. Листа наставника испуњена је именима познатих уметника, књижевника и професора (Бах, Гавела, Озаровски, Т. Штроци, Влад. Назор, М. Беговић, Папић, и т. д.). Од 23 уписана ученика, први течај завршило је 14, од којих 4 са одличним успехом. Потом је Д-ру Бранимиру Ливадићу поверено да изради статут школе, на основу кога је она 1920/21 школске године наставила рад као државна глумачка школа, са два течаја. У први течај уписало се 18 нових, а у други ступило је 12 старих ученика. Број наставника је повећан (Марија Штроци, проф. Ј. Ивакић), а прва јавна испитна представа приређена је 8 маја 1921. Идуће године било је већ три течаја са 37 ученика, међу којима је шест ванредних. Значајан је у то време рад нових наставника, руских уметника: Лидије Мансветове, Александра Верешчагина и Максимилија Фромана (последњи за ритмичке вежбе). Тада ће се већ створити велики контакт између школе и позоришта, те ће ученици често излазити на позорницу (у комадима : Цврчак на огњишту, по Дикенсу, Соба бр. 6 и Јубилеј, од Чехова, Глупи јаков, од Ритнера, Сапаеати-, од Андрејева и Силом лекар, од Молиера) На крају школске 1921/22 године први и други течај свршило је по 9 ученика, а трећи 10, од којих 6 са одличним успехом.

Објављени извештај, који поред већ наведеног садржи цео школски статут и још много појединости, показује да је Глумачка Школа у Загребу постигла лепе успехе. Вредно је запазити да школа има већ и своју библиотеку од 500 дела, са 100 драма домаћих писаца, 200 страних у оригиналу и преводу, и преко 100 студија о драми, драмским писцима, позорници и т. д.

М. М.

ПРОСЛАВЕ.

Сима М. Лозанић. — 26 новембра врло свечано је прослављена на Университету једна лепа и ретка светковина: педесетогодишњица деловања на науци и на университетској настави Г. Симе М. Лозанића, професора Университета у Београду. У току тог дугог периода, испуњеног истрајним и савесним радом, Г. Логанић је публиковао велики број расправа, чланака и уџбеника из хемије. Оригинални хемијски радови Г. Лозанића тичу се нарочито аналитичне хемије и електро-хемије. Међу првима се највише истичу они који доприносе хемијском познавању природнина српске земље: анализе вода, специфично српских минерала и фосилнога угља из српских угљишта; међу радовима друге врсте, најважнији је велики број вештих и оригиналних електросинтеза. — Као професор, Г. Лозанић је, кроз свих педесет година, вршио свој посао, и врши га и данас, с великом оданошћу и љубављу.