Srpski književni glasnik

560 Српски Књижевни Гласник.

ЧИТУЉА.

„ Марсел Пруст. — У току прошлог месеца умро је, у својој педесет првој години, познати француски приповедач Марсел Пруст. Пруст, који је почео писати врло касно, у својој четрдесег петој години, изишао је на глас тек после рата, када је један његов роман добио Гонкурову награду. Од тада, о њему се говорило као о једноме од најбољих савремених француских приповедача, и његово име постало је познато и изван Француске, нарочито у Енглеској и Холандији. (Он је оставио иза себе само један велики несвршени роман, У шражњи изгубљеног времена, од кога је за његовог живота објављено осам свезака, — а остало у рукопису, како кажу, још шест. Карактеристику тога романа ми смо дали у нашем часопису у свесци од 1 фебруара о. г., и није потребно да се на њу враћамо. Пруст је, без сумње, био један од најбољих представника француског психолошког романа. У проучавању нашег унутрашњег живота, он је ишао још за један слој дубље него Стендал и Бенжамен Констан, — и, поред велике мајсторије у психолошкој анализи, имао је још и дар живописног портретисања, са скраћеним цртежом и дречећим осветљењем, као Сен-Симон. Потпуно у традицији француске књижевности, он је ипак изгледао врло модеран, јер, под утицајем бергсонизма, тежио је да наш унутрашњи живот ухвати, не у његовим трајним и кристалисаним стањима, него у његовом непрестаном току и покрету, у самом процесу његовог стварања. У својим психолошким анализама имао је скоро научничку страст тачног и прецизног бележења. На неколико сати пред своју смрт, он је тражио да му донесу онај лист његовог рукописа где је била описана агонија једне од његових личности. „Имам“, рекао је, „да учиним неке исправке, јер сад се и ја налазим скоро у истом стању.“

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.