Srpski književni glasnik

562 Српски Књижевни Гласник. метнуо црвено-плаво-белу круницеу, крупну као око, и о њу прикопчао слику краља Петра.

та му ко може2 Слободан је! Преокрет је! Зна се сигурко да је преокрет. Он је то слутио још пре три дана кад су се чиновници престали да деру на њих, сумњуве Влахе, и настала нека мамурна леност у уредима и на благајници, и неко шаптање и пригушени разговори, и нека соколска банда прошла улицом свирајући „Ми смо с тобом сиви тићу, Петре Карађорђевићу!“, ма да је још пред поштом стајала маџарска стража и по тротоарима куљали царско-краљевски официри у прописној ратној униформи. А јуче му је већ потпуно пукло пред очима. Свршено је! Саркотић је у конаку као у тамници, и народне гарде га чувају, и ко зна да неће бити убијен. А октобарско небо је јесенски модро као превучено плавим паучинастим велима, и све се пролама од праштања пушака, и звижде метци преко махала као да је грађански рат или револуција. На упадљивијим угловима су излепљени плакати Народног Већа, нови неки закони су прописани, и ђаци иду од кафане до кафане и деле таблице с натписима: „Говори српски или хрватски! Не вређај националних светиња!“ А горе, изнад Сарајева, по оном суновратом виадукту испод Дебелог Брда, све између самих гајева који су пожутели и по којима се извезла бледа јесења паучина, све“ само што пиште возови, сукћу локомотиве и црн, жежен дим куља у небо, и у неком хаосу магленом брује песме пијаних војника који су проломили гарнизоне, па се враћају кући, или оставили фронтове, па беже. Субординација нечувена! Али то је тако кад царство пропада, а Половина зна да је то истина, и ако невероватна, јер је већ и Карло побегао са женом, и свугде се кидају државе које је идеја монархијска држала на окупу, и нешто ново се рађа после ових година у којима су се јеле само бљутаве коприве и уплесневели кукуруз.

Преокрет! Слобода! Нема старијих више!

Обучен је, дакле, Раде Половина свечано, и спрема се на станицу. И радостан је, некако чудновато радостан да би све плакао, некако тешко, мучно радостан као човек који слути да се нешто добро десило, горостасно, срећно, ишчекивано, агли још сигурно не зна шта се то десило, није потпуно свестан догађаја, и у глави му ускувано и узмућено као нека магла. Радостан је, јер су му јавили да му се враћа син,