Srpski književni glasnik
564 Српски Књижевни Гласник.
2.
А његов сен је већ пошао од Брода. Хукти локомотива, све бљешти колосек, прагови промичу и шине се свијају, трче: телеграфски диреци и поља и шуме и села нсстају као да их меље горостасан ваљак некакав. А у вагонима цика урнебесна, и ракија је свугде испролсвана, и зијају и урличу алкохоличарски гласови, и пушке праште у благо осу чано јесење небо. Као да се са железницом ваља потоп, и плави све што: му се испречи. Бесни ослобођени нагон, помамила се узмучена животиња која је стресла са себе седло, пенуша се дивљина која је избила у свој својеј нагој спази, пошто се ослободила укротилаца и параграфа и опасности смрти. Слобода. је! Рушење! Живела слобода!
Дремеж је прошао поштарева сина, магла алкохолна се расплинула, па је он с другима постао видовит. Нема више: пијавских моч ара, и није ваздух засићен отрованим миазмама,. и не сатире набу,ала вода уснуле колоне, нити се пале нкбеса од бубњарске ватре и не пљушти картеч по избезумљеним гомилама. Све је прошло! Прошла су санитетска кола са задахом јодоформа и карбола и усирене крви, и венеричне болнице гадне и срамотне су прошле, и прошло је рововско животарење на мртвим стражама. Нема више тиролских ледењака,. ни бернардских паса, ни лавина које се руше као усови и жедно гутају сићушна људска насеља. И нема опасности од. тајакственог хуктања аеропланских пропелера, у мрачним, кишовитим ноћима, и трог страховитих птица не обележавају више кратки, потмули блесци који се разбијају о ледену стену с праском растрганог камења. Све је то побегло у прошлост, са свим генералштапским концепцијама и мудрим плановима, са свим стратегијским маневрима и безбројним крвавим јуришима, све је разбијено и разбачено као безвредне крпе по ђубрету, са свим моралима војничким и дисциплинама, тврдим, комисним хлебовима и горким, црним паклићима дуванским. Тачка је на свему. Крст. Смрт. А ово је Босна, и сунце јесење и ваздух босански с мирисом дозрелих шљива и устожених сена и лишћа пожутелог које мирише на земљу. О, крају ослобођени!
Тако мисли млади Половина, дечко још кога су из гимназијских клупа дигли у непознати живот и коме су: студије латинског заменили петогодишњим ратовањем, географијом.