Srpski književni glasnik
566 Српски Књижевни Гласник.
како тужно мирише босанско вече! И куда некуд лудо полеће измучено срце7 О, тама ова блага, силуете измењиве, меки потези ораница и гајева!
3.
Сад се указује станица. Сија у тами крупно црвено око скретнице. .Трчи сарајевско поље, измичу нежне падине и бели се храстовина, па се дижу једни на друге димњаци фабрика и млинова, пролећу радничка насеља, укрштавају се пруге и железничке радионице се испињу на своје масивне костуре и у њиховим безбројним окнима одсевају свеће с воза који их мимоилази. Негде, на станици можда, брује звона музике неке или с оближњих цркава, лелуја се Сарајево у плавичастој светлости џамијских кандила, и клицања необична растолежу се одсвакле кроз пудњаву и прасак пушака. Преокрет је! Слобода!
А у усхукталом возу су се узнемирили пијани војници, испружају се кроз прозоре рашчупане главе, очи трче неком циљу, и из рапавих грла се диже вировито крештање, па се сенке гурају, стеже се ремење на телећацима и торбама, прихвата се оружје, и маса се уљуљано гура према вратима, плази с кровова, начичкава се по степеницама, и не може да издуши од навале. Напоље! Напоље! Струја је то која хоће некуд да прсне, ускомешала се гомила и тера воз да што пре сврне у станицу, па да се ту, у тој топлој електричној светлости, разлије талас ознојених тела која остављају рат за увек. Јауци испрекидани, и кркљања притиснутих, висе животињски исцерена лица оних на доњим степеницама купејским које потискују с леђа. Напоље! Напоље!
А тамо, на станици, згустила се маса, пишти градска музика, и све се миче и креће по ужурбаном ритму одушевљења: и жене које дочекују мужеве, и мајке које раширују руке за синовљи загрљај, и гомила вихровита која чудо неко ишчекује, и упарађени Раде Половина коме воз што се приближује доноси сина и наду једну, крупну као зорњачу, и наставак живота, и младе, свеже руке за крсну свећу. Све се то таласа као море под широком, стиште се“у загрејану, врућу гомилу и преде неко одушевљење, бесмислену радост неку извлачи из обасјаних углова душиних, и смеје се и плаче, и не зна шта хоће.