Srpski književni glasnik

604 Српски Књижевни Гласник.

на апстракцијама као што је „епидемијски дух“, то је могао учинити само Пастеров геније, и то под погодбом да Пастер не буде лекар, т. ј. да буде сасвим изван духа који је тада владао у медицини, слободан од сваке предрасуде. Чудимо се да је највећи преврат до сада извршио у медицинској науци човек који није био упућен у медицинске студије. Међутим, Пастерово дело у медицини се управо објашњава чињеницом да није био лекар. Пастер је био хемич р, кога су први радови случајно одвукли биологији и медицини, и Пастер је мислио само узгред да зађе у те нове области. Али није више могао из њих изићи.

Ако се не треба чудити, као што рекох, да Пастер није био лекар, треба се међутим чудити да је један хемичар могао учинити оно што је Пастер учинио. Кад један хемичар почне изучавати природу, шта је природније него да биолошке појаве покуша свести на хемију и физику. Пастер пак ради обрнуто. И то је једна од најглавнијих црта његова генија. Кад је почео изучавати ферментације, владала је хемијска теорија о тим појавама. Говорило се о молекулској уздрманости коју нека тела при своме спонтаноме распадању ipeносе на друга тела. Долази Пастер, хемичар, који је своју научну кариеру отпочео студиј ма о молекулској грађи, а који сада проглашава животном појавом оно што се сматра да припада хемији. Многима ће се то учинити назатком, с обзиром на настојања биологије да се животне појаве сведу на физику и хемију. Али шта мари, кад је тај назадак био пут истине. Ферментације су последица живота. То је коначна истина. Друго је питање, ако зађемо дубље у ствар, на који начин жива бића изазивају ферментације. Нема сумње да и та животна појава, као и све друге, мора бити у основи својој физичко-хемијска. Данас знамо да се ферментације, неке бар, врше посредно, деловањем ензима, фермената што их производе микроскопски организми. Али ипак остаје чињеница да је превирање последица живота и развитка живих организама, и ако они постижу превирање помоћу ензима које сами производе. Пастер је схватио да се у изучавању биолошких појава не може прескочити онај ступањ на коме се појава сматра животном, виталном, и да се једино преко тога ступња „може доћи до физичко-хемијскога рашчлањавања. Ту истину тр:ба нагласити нарочито каза се тиче Пастера, јер он не може бити осумњичен да је био виталиста.