Srpski narod

14 странв

СРПСКИ НАРОД

16 )ануар

Леп обичај да божићни и ускршњи бројеви наших листова буду нека врста зборника чланака из разних културно-политичких обласги остварен је и овог Божића врло успешно. Сем нашег листа, који је Божићњем броју поклонио нарочиту пажњу, како у погледу садржине тако и у погледу техничке опреме, и остали листови, дневни и недељни, учинили су колико су могли да шихови бројеви буду испуњени што познатијим именима и што разноврснијим чланцима. Одзив наших јавних раденика, књижевника и уметника био је врло леп, и овогодишњи божићни прилози далеко су јачи од прошлогодишњих, те се можемо надати да ће ускршњи, на пример, бити 'још интересантнит ји. У недостатку месечника и књижевних часописа овако се пружа једина могућност нашим

Божићни прилози у београдској штампи

свих дневних брига, пакости, злобе, зависти и срдитости, позива срћски народ да испита своју прошлост и садашњост, и да пође с.војим „старим, добри^ и прокушаним прадедовским стопама". О овом Божићу нека нам

ди њега самог, већ њиме ради бриновића г. др. В. Н. Димић пише: „Добриновић је имао сто живота и сто ликова и у свима њима дошла је његова уметничка природа до свог пуног израза. Добриновић је стварао целог живота без редитеља и играо

оних космичких вредности, које су откривене и изнете у нашој народној поезији". По г. Јовановићу, св. Сава одриче се живота у манастиру, да би дошао међ свој народ ради остварења пра-

је добро дошла нова крилатица ве вере Христове. И кнез Лазар, скоро увек без режије и потребза 1943 годину: „Мир и рад за срећу и будућност српског народа". У чланку Христос међу људима прота Миливоје Петровић говори о онаквом Христу какав се јавља међу нама, са својим идејама смирености и послушности, са својим захтевом да се ослободимо робовања страстима, са својом великом и безграничном

одлучујући се за царство иебе- не уметничке припреме. Његови Ско, „савлађује противречности типови су били ипак савршено света и тако постаје целина сми- извајани, онако како их је њешљеног космоса". Једном речи, гово необично развијено стварасрпско гледиште на свет није лачко осећање замишљало". материјалистичко, већ идеалисти- Пун је занимљивих анегдота и чко. Српски живот „има вредно- цитата чланак нашег познатог сти само уколико је у тим идеа- хирурга и бившег министра г. лима који премашују (сам) жи- др. Јована Мијушковића о Мовот". ралу У хирургији. Савремена хиУ документованом чланку г. РУР ги -1 а пуно уџбеника и

љубављу према човеку. Ако уме- Бошка Богдановића Везе Срба и к Н>ига о самој техници посла, а

мо и желимо да следимо његове идеје, ако знамо да их остваримо, онда ће нам дан његовог розаиста радостан м

Немаца износи се како су нам

писцима да дођу што ближе у контакт с публиком, и то најши- ђења бити Ром. срећаи, Ново Време донело је на у- Министар унутрашњих дела г. водном месту Божићну послари- Таса Динић у чланку Нова упрацу српском народу од претсед- ва у новом поретку говори о то-

гчка Владе генерала г. Милана Недића; ону исту коју је објавила и остала штампа. У својо.ј Божићној посланици генерал г. НеДић позива нас на љубав и слогу, рад и ред, сматрајући да ћемо само тако успешно остварити задатке који нас чекају. Шеф Државне безбедности, управник града Београда и прет-

ме како држава постоји ради народа, па исто тако и управни чиновници служр народу а не народ њима. Али ако држава и њени чиновници тако служе народу, и „народ кора да буде прожет побудама да своја права не претпоставља интересима заједнице". Интересантан је чланак г. др.

седник Општине г. Драг. Л>. Јо- Милана Ј. Јовановића о Српском вановић написао је чланак Срп- гледишту на смисао живота. ски Божић 1943 у коме, по ста- „Српски пут није презирање зером обича.ју да на светли праз- маљског живота, али није ни саник Христовог Рођења будемо мо биолошко постојање, тј ". не за тренутак уздигнути изнад живи се биолошким животом ра-

о питањима морала готово нинемачки писци* ГетеГ Хердер,' Ја- шт . а - Међутим тоЈе понекад оно коб Грим и други, помогли да на.јважнИЈе. „НаЈбољи успех иу 19 веку започнемо стварање ма " е болесник ако се не ослања своје сопствене националне кул- са! ^о на хирургов нож, већ на туре. Одушевљени нашом на- м °ћне изворе моралне терапи.је, родном поезијом они су је про- а то С У поверење у оператора, учавали. Тако су дошли у кон- на Д а У излечење н воља за житакт с Вуком Караџићем и Си- вот • мом Милутиновићем-Сарајлијоми У члатеу 'Америчкп импери}*Нарочито захваљујући Гетеу, е- лизам министар г. Велибор Јовропски народи су нас упознали нић износи историјат продиракроз његов часопис О уметности н,а америчког капитала на европи старини. Немачки научници и ско копно и његово мегаање у књижевници, волећи српску на- европске прилике. Енглеска није родну поезију, заволели су и била свесна оног момента кад је наше књижевнике, којима су би- уводила Америку у европске поли главни саветници у послу об- слове. Већ после светског рата нове српске културе. Америка жели да смеии ЕнглеСветислав Шумаревик објав- ™ ла п °Р°би европске нарољује податке о Првом српском

књижевном часопису Шумадинки. У свом Сећању иа Перу До-

Наше село и наша држава

(Наставак са 6-те стране) 21. Неизбежно је увођење опште рлдне обвезе. Све да није дошло до пустошења, ком јс узрок овај рат, ми бисмо морали извршити ванредан напор, да се приближимо народима који су, по својој срећнијој судбини, далеко испред нас измакли. Наш сељак ни.је против радне обвезе. Он је само онда против ње, 'кад се господа и градско становништво њој измичу, или по протекцији или откупљивањем, те сав терет пада на сељаштво. На овз.ј начин моћи ће се с мало издатзка за државу градити железнице, путеви, аутостраде, водоводи, цистерне, бунари, културни домове, копати канали. дренирати непропусна тла, исушивати мачваре, регулисати реке и шумске бујице, пошумљавати. 22. Радећи у врло широким самоуправама општине, среза, окр-уга, сељаштво би пролазил-о кроз школу, у којој би се учило водити опште послове, који прелазе грзнице сеоског атара. У свима народим1 ово је дало далекосежне последице. Ззто се ове самоупр^ве морају неминовно организовати, Суделујући у раду спмоуправа, и управно и дпж"вно чиновништво биће у сталној вези с народом, као с колективом и о-

де. Енглеска ни сада не види 'опасност која долази. Остаје само да се Енглеска још на време тргне или да нестане у самоубилачко.1 игри. Европски иароди, међутим, наћи ће спасење само у .1 'едињењем. Г. Дамњан Ковачевић приказује у чланку Социјално схватад>е Нове Србије, развој европ»ступају као колектив, н.е огре- једаред у сваком дану ивразе: ског ДРУштва од почетка 19 вешује се о правду. говори као еељак, вемој бити ка до Д^нас. Доминантни социо24. Грађанско правни поступак сељак, прост као сељак, глуп као Л0ШК Л ЧИНИ °Н И захтевају решеморао би се упростити и крозањ, сељак, па ваљда ниси сељак, е, ње - Марксистички покушаји ништо је могуће доследније, спро- то ти је сељачка платка, сељачка еу УР°Дили плодом. Далеко су вести нзчело усмености. Писме- досетка, сељачка подвала! Ма- ооља решења остварена у фашилој деци, кад хоће да им се так- зму и нзнионалсоцијализму. Српне у самосвест и понос, говоре ски народ мора, према томе, да наша господа: па ниси сељачи- се У'У 1е Д а на ове примере, само на да то чи1ниш. што ћ е проблеме сељатитва, као Дотерали смо били дотле, те

ни поступак Је дуготрајан и скуп. 25. Никад српски сељак не би могао примити начела првородства у сељачком наследном праву, јер вређа осећање за правду, које је дубоко проникло душу народа, и породично осећање, опет несравњено силно развиј^но у нашем »ароду. Наш сељак не би се никад могао помирити с тим да први син осТзје на имању, а остали да с њега иду. Али да се спречи сувишно ситњење имања, морало Ои се учинити ово: а) Морала би се установити површина, испод које отац не може продавати делове имања. б) Туђе законодавство узакоњено је у извесним деловима дожаве да сељачке девојке добијају део као и синови. То се ппотиви пр^вном схватању нашег народа, и није ни правично, јер девојка долази на земљу, кад се уда. Њој припада само право на опоему. 26. Униженн човек је сл "б произвођач. Спахијски кметови нису радили земљу, као ослобођени сељаци. Зато нису ни живели као они. Већ 15—20 година иза ослобођења кметства, изменила

је наша београдска радио х ста

сељачки народ, да стави у први план.

вратним кревељењем и зз-смеЈа вала, на рачун хранитеља народа сељака, градска школов на и

ница давала скечеве, у којима се ^ и °ДР аг Грбић у члансурово и безобразно извргавало _ а тлу п Р 0Ј >азне земље објаруглу наше сељаштво, често од- , . како С У на земљишту Сри зг^смеја- 0И ' |е - од памтивека до данас, остали само трагови римског и српског живота. Сви други наД.СХ 1Ч.<3, X усЈ.Д,С1Ч«а па п л • нешколована мангупарија. Некад Р° ди ' а °ило их Је много од несу сељаци оторчени, слушајући лита па до с Р е Дн>ег века, нису то, шкрип°ли зубима и претили оставили готово нИшта знача.шо. господи и бесво затварали радио две е . похе културног ствараапапате п.ада.|у у мирна времена, ,у , Доба апсолутног римског госпоТако Је малоброЈнн горњн ред д ареЊ а и српске снаге на Балодбија од себе и путем опште кану . Ј е две епохе једино бри . дож вне политике и путем свога шу Србији карактер пролазне зедруштвеног кодекса, огромну ве- мљећину нзрода, а тиме и од дожа- г ве. којој је он био на челу. Осе- ' ошк о К. Перић да,1е ћање нанионалне и друштвене «" е Р еса »™, при " ере Одлагања солидарности било је пољуљано - г ' • ,|е настало Уред.. .. бом Савета комесара од 6 Јуна 1941 године. Уредба је, према г. _ др. Перићу, оправдана „тиме !! а ,„ Се _ С „ Та 1 И И ,У^,1"" Т "ЛТ?™"» што не претставља мо,раторијум. а при томе даје заштигу г.нима

и V тегаку сумњу стзвљено. Овде на ивици провалије, мо-

дучити се да »а питања народ- су свој изглед села по свој Ев ног живота гледа кроз бирократ ске н"очари. Ззто су широке ме

сне самоуправе неопходна ппетпоставка напретка нагаега села, а с њим и нагае државе. 23 Треб-ло би прошипчти наллежност н^родних месних супова у гр'ђанским спооовимч. Тиме би се растепетили државни судови. смањили папнички тпотпкови и избегле се скупе адвокатске интервенније. Можда би се .могло покугаати поепустити овим судовимз и коивично издавање код_ сви ^ у прекршаја и бар неких иступа.

ропи. Сиром?штво унижа.ва човека већ као осећање немоћи. Али с њиме нде под руку спољашња запуштеност, непросвећеност па некад и грубост.

пор, да се и нашем селу дигне бл=тостање и просвећеност. а тиме да му се дигне и друштвеии углед, који је увек последица благостања и просвећености. Подигнути морал селд. његово поуздање у се и осећање стабИ.лности подлоге на којој стоји истећи ће у моћан, незадржив полет у раду и утакмици и из-

којима је неопходна" Иако није правно^технички беспрекорна у пракси се показује као задовољавајућа. О Карађорђевом законику пише г. др. Р. В. Ђисаловић. Писац налази да је настао у приликама првог српског устанка, под видним утицајем законика

Сељак, као јединка. може би- сти. Човек који залази

разити се у повећаној оодности Војне границе . 3акон је строг, Тако су се развиле ствари и на наших поља. као поузданоЈ осно- али ј едини могу ћ за оне П рилинашем селу. ви пропвату свију осталих грана ке Колико ј 'е само погрдних на- ралиности. г. Ђорђе Исаковић даје податзива измислио наш горњи ред Не тражи ое да се еељаку ли- ке о првом стенографском запиза сељака, који је створио ову же опанак/ Али опстанак нашег су у Србији. То је било 1873, државу: геак, гегула, геџа, ре- народа и државе тражи да наша када је у »Народној скупштини поња, вона, проја, ђерпич, кзљо- држава; твооевина, дете крвавих уведено стенографисање говора гажа, сељачина, паоренда. У Ев- напора и тегакоог одрицања на- народних посланика. ропи нема народа који би нам шег села, с поштовањем изађе у Нисмо до сада довољно знали био рчван у овом реду духовито- сусрет своме родитељу сељаку и о делатности кнеза Милоша као

ЦОППОВМ""

доу> ^ <->«Л

са признањем стисне му њег^ву привредника. У чланку г. Нико-

човека који је готово први у свету започео са планском оољопривредом. Г. Никола Трајковић у напнсу Појам савременог у џозоришту каже: ,,По нашем мишљењу „савремено" у позоришту значи оно што се н како се у извесно време игра на сцени, оно у чему гледалац из једне епохе може да нађе себе, делић свога погледа на живот и делић свога укуса". Од песама у Новом Времену нстичу се ' Божићне поворке од Тодора Манојловића и Вечна Голгота од А. Лојанице. Обнова је Божићни број опремила чисто репортерски, без учешћа спољних сарадника. У чланку За кога? Зашто? ди-< ректор Обнове г. Станислав Краков објашњава зашто смо гурнути у рат и зашто смо затим још испаштали недаће комунистичке побуне. Само ред, мир и рад могу да нас врате једном срећнИјем и бољем жнвоту. Срби треба да нађу себе у својој прошлости, у својој традицији, у свом раду, у свом јунаштву, које му нису оспоравали викада ни противници. Репортажа о раду Народнв библиотеке приказује нам напоре да се поново дође до добро сређене библиотеке, коју ће моћи поново да корнсте нашн нвтелектуалци. Репортажа о БеоградскоЈ ра< дио станици исцрпно приказује рад Пропагандног одељења Не^ мачке војске, које ј 'е од априла 1941 до данас, створило најслушанију радио станицу у Европи. На крају, Обнова је прештамч пала једну од најнежнијих и на.јфинијих страница из дела Боре Станковића; причу Наш Божић. Илустровано-забавни недељниК Коло посветио је своје божићне странице углавном нашим стан рим писцима, оним који најдостојније репрезентују Србију балканских ратова. Ту су. Јанко ВеселиновИћ, Војислав Илић, Петар Кочић, Светозар Ћоровић, Велимир Ра.јић. Занимљива је репортажа у сликама Један дан претседника Владе. Кроз ову репортажу пратимо претседника Владе од јутарње поште и читања новина све до тешких дужности у кабинету и најзад до одмора код куће, међ добрим књигама. У Божићнем броју Гласника Српског друштва Црвеног крста апелује се на Србе да помогну рад Црвеног крста, јер тако извршују један део своје социјалне дужности. О празнику Христовог Рођења требало се сетиги хришћанске дужности. У броју, између осталих заннмљивих рубрика које првенствено занима.ју рођаке .заробљеника и маЈке сиромашне деце, пада у очи репродукци.ја партитуре за хорску песму Отче наш, иже јеси на небесјах... од Предрага Милошевића. Божићни број Спорта у знаку је старог витештва нашгг, ко.је је постојало у спортским играма и народним натецањима. Спорт се залаже за дефинитивно укидање трговачког менталите-та ч професионализма у спорту. У томе су духу уводни чланак в напис Љубомира Вукадиновић* Витештво у спорту. Душан Касапиновић обаветитава нас о Једином учешћу Србије на олимписким играма. То је бнло 1912 године, када су нзшу земљу .репрезентовали Душко Милошевић и Драгољуб Томашевић, лакоатлетичари. После тога Срби.ја никада није учествовала на олимписким играма. Занимљиво је причање С. Глишовића о постанку Дубл-Ве система у СрбиЈи. Исто тако занимљиво је откриће материјала који указује на то да су футбал пронашли Индуси. О Народним спортским играма код Слба пише Бранко С. БеГО* вић. Из овог чланка могли бисмо се поучити врло много, наоочито у т.оме, како бисмо неке ига р а поно .

\