Srpski narod
Страна 3
СРПСКИ НАРОД
Т6 Јануар
раш,а н,а е&р&писам ишмнср џ шакџ л&иа 1942 СовЈетска противдејства у току Донске битке
(Настзвак из Божићњег броја) У току донске битке а нарочито у њеној првој фази, совјетске ■ днаге бориле су се врло упорно и пожргвовано, оне су при том биле ослоњене на положаЈе дубоко и изванредно јзко уЈ -врђене, на чиЈем је изграђивању рађено на миру још од јесени 1941 године, јер у току зиме 1941/42 на овоме фронту није било озбиљнијих операција. Г1а ипак, ни жртвовање ни утврђења нису могди да. измене ток и резултат битке: у мерењу са немачким и савезничким снагама совјетске су трупе тактички и сада подбациле, као и у току ранијих операциЈа на Источном фроиту. У стратегиском погледу не види се никакав изразити а још мање успешан позез совјетског воћства.. Оно је слало позачања маршалу Тимошенку, па и то приличЈф оскудно. Али та штедња није толико потицала из тежње да се сачувају потребне снаге за једну противофанзиву великих размера, која би једино могла ,бити прави потез према силној немачкоЈ акцији на огромном фронту од преко 500 км, која је здробила и цео јужни отсек и трупе маршала Тимошенка и лишила Совјете огромних просторија од непроцешиве вредности и .значаја за даље вођење рата. Соијети еу штедили расцоложиве резерве поглавито из бојазни од једне друге акције — од немачког великог напада на средњем отсеку, напада против Москве! Јер, по мишљењу Стаљиновом о коме је напред било реча, овај огроман иемачки напад на целом јужном фронту био је само помоћног карактера, са циљем да немачке резерве одвуче на југ и тиме олакша главну операцију — напад ва Москву1 Иако опседнуто овом бојазни, совјетско је воћство међутим мало по мало ипак почасно истрошилб ове резерве у низу другостепених противнападних покушзја, који нису' донели никаквих резултата до бесциљно и ненакнадиво и.сцрпљивање совјетских снага. У томе погледу нарочито су карактеристични совјетски противнапади код Ореља, затим код Вороњежа и најзад код Р'жева. Када је уепешни пробој одвео лево крило немачких нападних трупа преко Дона до Вороњежа, на линији СЈрељВороњеж створио се знатан прелом савезничког фронта, који је нудио повољне услове за Један противнапад великих размера у правцу Ореља и Курска. Такав један противнапад могао би не само да укочи немачку офанзиву противу маршала Тимошенка већ и да немачке снаге према шему доведе у озбиљну ситуацију. Али да се постигну такви резултати, та би се противофанзива морала водити врло моћним енагама, са највећом одлучношћу, и што је врло значајно, са организацијом, трупама и воћством способиим за маневровање и за овакве подухвате. Совјети нису учинили оно прво а нису имали ово друго. -Зато се њихова реакција на гигантску немачку офанзиву ограничила У прво времб на бескрајан н^з стално обнављаних напада на Орељ, извођених истина врло упорно и крваво али без довољно снаге и умешности и наронито без потребне надмоћности духовне, моралне и материјалне у односу на немач!ку орулану силу. Осим тешких губитака које су Совјети претрпели, ови напади нису довели ни-до каквих других резултата. СЛгчно је било и са совјетским противнападима на немачки мостобрзн код Вороњежа, којима.. су . Совјети приступили одмах по немачком заузећу овога места 7 јула. Они су се обнављали не данима већ месецима. У извесно време били су чешћи и енергичнији а затим су малаксавали и проређивали се уелед изгубљене крви и материјала, да се после извесног броја дана понове са истом упорношћу али истим — поразним резултзгом! И тако је вороњешки мостобран остао непоколебан и непоколебљив на левој 0: бали Дона, кар један знак више немоћи Совјета а несаломљиве воље и отпорности њихових противника. . Нападима код Орела и Вороњежа следовали су ускоро још огорченији али и још скупљи совјетски нзпади у пределу Ржева. Као што је напред споменуто, и отсек Ржева бир је једна од оних тачака на којима су Немци предузели локалне акције у циљу побољшања фронта, а у исто време и за одвраћање пажње Совјета ад Тимошенковог фронта ка се-
реру. Ова се је немачка, акциЈ'а завршила са пуним успехом 12 Ј*ула и врло је импресионирала Совјете, који су непрестано очекивали Ј'едну велику немачку акцију у области Москве. Зато је Гђихово противдејство на немачки успех било вр.ло неррозно и убрзо добило карактер једне упорне и бескрајне али потцуно стерилне нападне акције. која није ни до данас завршена. Већ је пет месеци како та акција тра.је а сав јој ее резултат састбји у .једном незнатном угнућу немачког фронта југозападно од ВзлдзЈ'ске Грре, у гтравцу Бјелија, Торопецз и Великија
мора и Кавказа, са њиховим огромним богатствима, ненакнадивим за животне и борбене потребе Совјегске Уније и њене војске, које је сваки корак његовог цовлачен>а давао нецовратно у руке непријатељу. Д.а и даље упорно брани ове области, маршал Тимошенко морао би што пре да заустави. своје. потучене: армије, било да би прешао . у противофанзиву, било да настане да поново стабилизује свој фронт. Његове армије требале. су дакле да продуже упорно борбу да би поново успоставиле изгубљену узајзмну везу, да би се одбраниле и отресле не-
Заузете територије Совјетске Русмје
Луки. Та] безначајан добитак Совјети су платили исцрпљењем неколико својих армијз како у људству тако и у мзтеријалу, а при том рити су рзстеретили свој јужни фронт нити постигли кзкзв друти Циљ вредан помена. Разбијен на целом фронту и остављен самоме ; себи, маршал Тимошенко нашао се у безизЛазно.ј ситуацији. Он је безусловно требао дз штити најбогатије и за рзт најважније совјетске области Доњеца, Донз, доње Волге, Кубзнз, Касписког
пријатељских делова ксји су им били продрли иза леђа, а да без обзира на жртве зауставе главне непријатељске снаге које су надирзле с фронтз. Другим речима, да се лате онога истог начинз деј"ствз који се сзстојао у истрајању и умирању на месту, којим су совјетске снаге безуспешно. покушаеале да се одбране и да зауставе непријатеља у току операцијз у 1941 години и из пролећа 1942 кзд су се налазиле у'сличним ситуацијзма. , Али су рззбијене армије јужнога отсека биле неспособне да изборе успех оваквом. једном акцијом. Маршал Тимошенко то је врло добро знао. Ако би се његове армије зауставиле да покушају нову битку у ситуацији у којој су се налазиле, масе немачких пешзДиских дивизија убрзо би почеле дз их обухватају и стежу још много чвршћим и опаснијим обручем него што су их већ стезале противничке оклопне и ■ моторизоване снаге, Тиме би њихова судбина била дефинитивно запечаћена а са њом и судбина врло значајних територија које су штитиле. 1 И када му већ врховно совЈ - етско воћство није могло ништа помоћи, постав-1 љен у дилему да изгуби и војску и територију или да жртвујући територију] спасава од војске оно што се још дало. спасти, маршал Тимошенко правилно се решио на ово друго. У директиви командантима својих армија он каже: „Имате да извршите два задатка: да нанесете непријатељу што веће губитке, на првом месту у мзтеријалу а на другом у људству, и да водите операције на такав начин да искључите могућност да вам трупе буду опкољене. Ово је важније од одбране сваког сантиметра земље, када су са таквом одбраном скопчани велики губитци. Фронт се мора по сваку цену одржавзти изравнзт и везе између суседних трупа обезбеђене. Понос трупних команданата не мора бити У томе да сачувају свој'е положаје без обзира на губитке, већ у томе да се, водећи еластичну одбраНу повуку кад се то не може' избећи." Усвајајући „еластичну одбрану" Тимошенко је успео да спасе известан део својих трупа. Али Ј'е совјетско воћство изгубило огромне територије неопходно потребне за успешно вођење рата. Заго је Стаљин већ 28 јула издао ону значајну поверљиву нар.едбу. да се по сваку цену обустави даље повлачење, у којој између осталога каже: „Стзиовништво наше земље разочарано је и губи веру у црвену армију а многи Ј 'е проклињу што се повлачи на исток. Наша сретства нису неограничена. Пбсле губиткз Укрзјине, Беле Русије, Балтичких земзља и Доњецког бззенз кзо. и других подручја, нзш посед земље знатно се смзњио, а то знзчи дз ми сада имзмо много мзње људи, мзње хлеба, ког вина, мање радионицз и фабрика. Отсада ми према Немцима нисмо надмоћни ни резервамз v л ? удству ни у Житу. Даље повлачење било би истоветно сз нашом пропашћу... Из тога произлази да . је крајње време да се повдзчење обустави..." И даље се наређују на.јстрожије мере према свима који Се пОвлаче или повлачење Толерирају. Али је то ипак било доцкан. Повлачење је траЈ 'алр још придично дуго време а једним делом се могло зауставити тек у дубоку јесен у, планинамз Кзвкзза.
КАВКАСКА ОИЕРАЦИЈА
Пред крај меееца јула, после пада Ростова, немачке и савезничке снаге отпочеле су ббрбе за прелаз Донз на Широком фронту код Ростова и источно од њега. Око 25 јула ти су пр^лази већ били изборени на дужини реке од Црмљанскајз до њеног ушћа и при томе осујећен покушај непријатеља да оствари повеззни одбранбени фронт нз јужној обали Дона. По прелазу Дона немачке и савезничке снаге продужиле су одмах енергично надирање ка југу и југоистоку. Њихов офанзивни маневар пивотирао је својим десним крилом на Азовско море а левим вршио широк обухват са истока. Циљ је био да се што већем делу соајетских снага онемогући повлачење ка југоистоку, између Кас^иског мора и Кавкззз ка Бакуу. Ј ч ер су у томе правцу били повољнији услови за повлачење јачих снага него„ у з.они западног дела Кавказа и Црнога мора. У овоме циљу лев'оме крил-у немачког фронта б.ила је дата могућност бржег кретања, дотирајући га у јачој мери оклопним и моторизованим снагама. Нз њему је била и немачка оклопна армија, која је ешелоним распоредом својих оклопних дивизија у исто време штитила и леви бок целокупног стратегиског фронта јужно од Дона. Десно крило савезничког фронта надирало је дуж обале Азовског и Црног мора и источно од ње ка фронту Кра-
снодар—Кримскаја и ка црноморској обали од Туапсе до Таманског полуострва. Цецтар савезника надирао је од Бзтајска и источно преко Ек^териновскаја и Саљска ка фронту Ворошиловск—Армавир и даље ка изворном делу Кубана и Терека. Лево крило надиралл је преко горњих токова река Сала и Манича у пр.авцу средњег и доњег тока Тервка, ширећи се источно до у Калмичку степу и слане степе. Касписког мора. Совјетске снаге давзле су местимице врло огорчен отпор, али је он био увек скршен небдољивим продорима савезничких трупа а наррчито њиховим обухватним и обилззним мзневрима, који су угрожавајући им отступницу, принуђавзли совјетске трупе нз даља нагла повлачења. Продори немачких брзих јединица и истакнутих пешадиских : одреда исцепкали су совјетске снаге великнм делом на мзње групице и њихово повлачење често је личило нз бегство. Дз би бзр у најпотребнијој мери олзкшао коитичну ситуацију ових својих снзга, маршзл Тимошенко бацио Ј"е из Стаљинграда две Ј'аке оклопне бригаде у правцу горњег Манича за напзд у бок левога крила немачког фррнта. Али су оне овде паишле на немачку оклопну армију и биле потпуно рззбиЈ'ене од једне њене оклоггне дивизиЈе. која је етелоно
обезбеђивзла ово спољно крило савезника. 3 августа њихово десно крило избило је на доњи Кубан заузет је Ворошиловек, 4 августа и Крапоткин, важзн сзобраћајжи чвор на средњем Кубану а 8 Краснодар, значзјан центар оружне индустрије и главни град Кубанске области, као и Мајкоп, важан центар Индустрије нафте. Потом су долазила заузећа Пјатигорска, Георгијевска, Новорбсијска — Последње праве ратне луке Созјета на Црноме мору, и других значзјних местз. Немци и сзвезници потисКивали су сов,1'етске снзге све више у плзнине Кавкззз, где је још пред крзј звгустз био ззузет врх Кавказз, Елорус (5630 м.,). КраЈем. октобра Немци су избили на домзк два главна друма који изводе преко средњег дела Кавкаског гребена: заузели су Војно-осетински друм и приближили се Војно-грузинском друму, који од града Орџоникидзе води преко кавкаског гребена на југозапад одвосно нз југ. са продирањем савезничких трупа у планине совјетски је отпор постепено рзстзо, благодарећи изванредним земл.ишним тешкоћзма, оскудним и слабим комуникзцијзмз и рђавом времену, које ј« у овим високим планинамз наступило још с почетка јесени и отежавало веће оаерације нападачз. Немци међутим штедећи своје трупе нису форсирзли ову слтуациЈу. Они су постепено поб
/.