Srpski narod

16 јануар

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

Нако су текле операције на Волги

сбоје положаје, припремајући повољне услове за дефинитивно савлађиваше Кавкаског гребена кад томе дође време. Они су подишли гребену на целој његбвој западној половини и овладали у знатној мери изворним делом Терека. Према Волшкој степи они држе Владимировку и Елисту и знатне про4торије источно од њих па даље ка северу у правцу Стаљинграда. Совјети још држе градове Орџоникидзе и Грозниј на горњем Тереку и чин$ све напоре да ова последња налазишта нафте северно од Кавказа одрже дуже у својим рукама. у току Донске битке, Вемачкб наступање кроз лук Дона ка истоку било је управљено на два врло важна географско-стратеги'ска објекта, на Волгу и на Стаљинград. Значај њихов по Сбвјетску Унију и њену способност за вођења рата био је огроман. Волга ,је кичма целокупног совјетског саобраћајног система. Сама она са својим притокама чинИ већу половину речне Саобраћајне мреже европске Русије и обавља половину целог речног транспорта. Нарочито је значајан њен доњи ток, који прима на себе огроман део преноса између југа и севсра Русије и претставља главни пут превоза Кавкаског петролеја преко Касписког мора ка северу. Тим истим путем превози се и сћв ратни материјал који Совјетима шаљу њихови англосаксонски савезници преко Персиског залива, Ирана и Касписког мора. Значај Волге као саобраћајне артерије

Немачки рападни маневар у правцу СтаљинградЗ развијао се из лука Дона јужно и северно од града. Прво пребацивање. немачких снага преко реке извршено је још крајем јула јужно од Калача, места на левој обали Дона, западно од Стаљинграда. У исто време, други де-^ лови немачких трупа прббацили су се' знатно ранвје код Цимљанскаја и продужили надирање ка североистоку између Дона и реке Сала. Нешто доцније, јакС немачке снаге пребациле су се преко отсека реке северозападно од Стаљинграда и преД^зеле надираше ка истоку. 0ва два крака немачких нападних кЉешта све су се јаче приближавала граду и Волги и стеЗали га са југа и севера, а убрзо су се повезали и нападом са запада у правцу града. Немачки је напад имао да савлађује три зоне Совјетског отпора: на сак?ој обали Дона при прелазу са западне на његову источну обалу; затим узастопне одбранбене линије на Зони између Дона и Стаљинграда, односно Волге; и најзад отпор у самом Стаљинграду. Совјети су међутим били изванредно утврдили све ове три зоне. Све што је вештина утврђивања могла дати било је примењено на своме простору. Основу утврђеног система чинила су утврђења и бункери од армираног бетона са плочама и покретним челичним куполама, рћсути у огромном броју на целој утврђеној просторији. Њих су дОпуњаваАе противколске и друге препреке, минска поља и оклопна борна кола, покретна и укопана. У самбм Стаљинграду, цела варош је претворена у један утврђени систем који је обухватао скоро сваку Грађевцну, сваки стан, двориште, врт и т. д. Изграђени су ослонци и гнезда _за тешка и лака оруђа, постављене барикаде, препреке, минска поља. Блокови зграда сачињавали су упоришта изграђена у облику тврђава, са пешадиским оружјем, лаком" артилеријом и тешким топовима. Ову до сада невиђену тврђавску организацију изванредно су по.јачавали и изузетно погодни месни услчви самога града. Варош има врло широк фронт — око 20 км. а знатно мању дубину и наслоњена је залеђем на саму Волгу. Осигурана потпуно од обиласка па чак и од обухвата. она нагони нападача на фронталан напад. Иако је река широка преко шест километара, један део артилерије пласиран на источној обали могао је ипак ефикасно да помаже одбранУ града, н°изложен продорима нападача кот се пробио кроз град до речне обале. Најзад и та ширина огромне реке онемогућавала је сваки покуша.ј отступања и присиљавала браниоце да се бор» до последњег. У своме нападу, Немци су продрли у три клина: јужно, северно и према центру града. Њихов се тактички распоред развио у три борбена фронта. Један је нападао на фронт града и обухватао његове бокове; други је обоазовао преградни положај измећу Дона и Волге јужно од града, а трећи северно, штитећи сопствене нападне трупе од бољшевичких напада са југа односно са севера.

нарочито се повећао од кад су Совјети изгубили огроман део железничке мреже Европске Русије. Најзад, она је претстављала главну саобраћајницу којом се још могла одржавати неопходно потребна веза између совјетског фронта на Дону и његовог јужног дела у области Кавказа. По прелазу Дона, Волга се најбрже могла достићи источно од лука Дона, код Стаљинграда, где расто.јање између I ових двеју река износи једва 80 км. Тај простор има у толико већи значај што се ту на Волги налази Стаљинград, један од највећих и најважнијИх саобраћајНих чвррова Сов.јетске Уније и најважнијих центара њене ратне индустријб. Између огромног броја других фабрика ту се надазе и две фабрике топова, две муниције и две борних кола. Ратна индустрија Стаљинграда била је од толико већег значаја, што су Совјети већ били изгубили огроман део такве индустрије у западним покрајинама Русије. Битка Немаца и њихових савезника за продор најкраћим путем на Волгу код Стаљинграда имала је дакле троструки циљ: пресецање Волге као кбмуникациске магистрале од капиталног значаја; пре^ецање совјетског стратегиског фронта и одђајање и изоловање Љегових центара оружне индустрије Совјетске Уније. Погађајући овако тешко Совјетску УнИју која је већ крва(>ила из толиких рана, (5ва је биТка изазвала у толико оГорченији бтпор совјетских снага и поступно се развила у једну од највећих и најкрвавијих битака овога рата.

Немачки напад био је припреман најјачом артилериском ватром свих врста топова и калибара, и потпомаган авионом свих видова, нарочито борбеним и за обрушавање, борним колима, бацачима пламена итд., а извођен са свом пОтребном методичношћу и штедњом људских живота. Пошто су продрле кроз утврђене положа.је између Дона и града, немачке су снаге продужиле Напад на саму варош. Продирући од једне до друге групе зграда, нападач је освајао поступно поједине бункере, утврђења, упоришта, барикаде, рушећи често кроз приближнице или варошке канале и рушећи отпорна гнезда или утврђене зграде експлозивом. Упорни заостали брагшоци уништавани су бацачима пламгна или ручним гранатама ударних пешадиСких трупа и пионира. Успех у нападу почео ,је у јужном крају града па се постепено ширио ка северу. 1 септембрч немачке трупе продрле су северно од Стаљинграда до Волге и ставиле под артилериску ватру саобраћај на њој. 11 септембра продоле су до Волге и трупе које су надирале јужно од града. Совјетско је воћство браиило град са крајњом енерги.јом. Огромне мксе трупа и оатног материјала иагомилаие су за одбрану Стаљинграда и борба се водила са нечувеном. жестином. Совјети врше безброј противнапада, нарочито против северног и јужног преградног положаја, али без успеха. Сваки такав напад био је одб ч -п'ен са тешким совјетским губитцима. Немачки се н?пад развијао систематски, са лаганим али сигурним успехом. Штедећи своје војнике, н^мачко воћство није никако желело да форсира напад. Зато није било ни потребе. пошто је циљ ове опера т, и1е већ био у пуно .1 меои постигнут: Волга је пр^се^на као саобр?ћа'на артерија Со^јетске Уни.је а Стаљинград потпуно уништен као оружни аосенал њене војске. Под таквим отсолностима ушла је Волшка бит т :а у зимсуч пеоиод опера"и-'а. V коме се агони'а Стаљингпада лагано али сигурно приближава своме крају. * * * У изло>"еном разво!у пата на Европском Истоку у току лрта 1942 извесне "ињенипе заслужују . нарочиту пажњу. На основу њих може се добити прави по<ам о оезултатима опеоација у томе раздобљу и изгтедима кош се отвар^у за будућност. У напооима обеју за^аћених стоана да са почетком лета пое\',чму инииијативу у опера "и 'ама. покугаај Совјета код Хаокова завошио се не неуспехом в"ћ читавом катастооЛом. Усл»ц своје немоћи и слабе маневаоске способности Совјети су били осуђенн да и даље подносе вољу и законе акније које им је диктирао њихов противник. У стратегиској дефанзиви на коју је било принуђено, совјетско воћство није успело да изведе никакав позитиван контра-маневар већих размера, који би могао имати озбиљнијег утицаја на ћаљи операци'а или довести до потпуног п{Жжрета. Његова активна противдејства

била су скучена по замисли и употребљеним снагама па нису довела ни до каквог позитивног резултата. На против, још су несразмерно исцрпљивала совјетске снаге у људству и материјалу. Сав се стратегиски успех совјетског воћства састојао у томе да понбво успоставе свој фронт на средњем Дону, на Тереку и гребеном Западног Кавказа и да се оI држи извесним деловима у два од двадесет и четири кварта Стаљинграда. Томе је ишла на руку и потреба уређења позадине њихових противника. чији се комуникациски правац услед дубоког продирања био знатно издужио. Међутим ови стабилизовани фронтови не прететављају ни хитне ни нарочито тешке задатке за њихове противнике, када дође време за поНовНе операције већег замаха. У операцијама на јужном отсеку овога лета, совјетско је воћство изменило своје методе у воћењу одбранбенИх битака. Уместо упорног продужавања бесциљне борбе својих пробијаних снага, која се завршавала њиховим опкољавањем и уништењем, оНИ су приступили примени еластичне одбране, — вођењу борбе док не' настане опасност опкољавања, а потом журном повлачењу на позадње линије под заштитом жртвованих зашгитница. Али је примена оваког поступка дошла доцкан: томе је било места у почетку рата, када су Совјети још имали довољно територије и извора да их могу жртвовати. Сада је све то билб већ при крају, па је сам Стаљин морао учинити коај таквој еластичној одбрани, наређујући поново отсудну одбрану по сваку цену и без обзира на жртве. У тактичком поглеДу, ни совјетско воћство ни њихбве трупе нису показали нарочите позитивне резултате. Они су били врло добри мајСтори у утврђивању али ретко и у одбрани утврђених Положаја. То најбоље илуструје Потпун пробој њиховог фронта иЗмеђу Харкова и Курска на ширини од преко 300 км. Тај је проббј извршила немачка оружана сила са својим савезницима за неколико дана, иакб је овај део фронта био изванредно утврђиван и утврђен у току више зимских и пролетњих месеци. Исто тако пада у очи неуспех сбвјетске одбране на линији Доњег Дона као и на многим другим линијама у току овог дубоког савезничког продирања. Немачка вбјска међутим испољила је и у овим операцијама као и у ранијим и велику надмоћност воћства и оперативну и тактичку способност трупа. Она је ушла у ове операције одлично организована, бројно појачана, снабдевена новим врло моћним оружјем и одлично обучена у руковању и његовој употреби, а прожета високим борбеним духом. То је резултат њеног рада у току прошле зиме. Држећи слабе снаге на фронту, .немачко је воћство повукло у позадину фронта знатне делове својих трупа. Оне су се тамо на смену одмарале, попуњавале, преоружавале и вежбале у употреби новог наоруж^ња и примени. нових борбених метода, заснованих на искуствима из последњих операција. Совјетско .је воћство за то време и даље исцрпљивало своје Снаге у неуспешној и бесциљној зимској офанзиви, па и тиме треба знатним делом објаснити совјетске неуспехе И нгмачке успехе у операцијама минулог лета. Порази које су Совјети претрпели у овоме вргмену имали су за њих врло тешке последице. Совјети су изгубили главне бслбнце на Црноме мбру и ббе базе свбје 1 ратне флоте, Севастопољ и Новоросијск. Њима је остало још само једна четвртина некадање Црноморске обале, па и бна је у опасности ла са падом Кавказа буде изгубљена. То би међутим био крај и целокупне совјетске флоте V овоме мору. Поред огромних ранијих губитака, Совјетска је Унија изгубила прошлога лета и нове велике житнице и рудна блага источне Украјине, Доњецке, Донске и Кубанске области и Кавкаског Подгорја. Она је изгубила и врло значајне центре своје ратне индустрије на овоме простору, што је у толико теже јер су и ранији губитци у томе погледу већ били веома велики и тешки. Совјети су изгубили петролејске изворе и индустрију у пределу Мајкопа, а угрожени су им они у области Грозног и Бакуа. То пак ставља Совјете пред врло опасну кризу услед могућег појпуног губитка ових моћних извора једног од на.јважни.јих елемената за вођење савременог рата. Нарочито тешке последице осетиће се у Совјетској Унији услед избијања Немаца на Волгу и пресецања Волшког пута. Тиме се не само отежава довоз нафте из области Кавказа већ угрожава и цео саобраћајци систем Европске Русије, са вр-

' ло тешким последицама по успешно вођење рата. СовјеЈСке кавкаске снаге остају отсече* не и у врло тешкој вези са осталим деловима совјетског фронта и усамљене изложене су уништењу. Нарочиту пажњу заслужује чињеница, да је летошњим операцијама угрожена веза Совјета са њиховим савезници.ча од Персиског залива преко Ирана до Касписког мбра, кбјим путем долази Совјетима знатан део ратног материјала. Совјетска Унија располаже само са три правца који је везују са спољним светом и њеним савезницима. Северни правац иде од пристаништа Мурманска и Архангелска на Севернвм леденбм мбру и њиме воде две железничке пруге ка Лењинграду и Мбскви. Међутим архенгелско је. пристаниште. већим делом године залећено, а железничка пруга од Мурманска води напоредо са финским фронтом, местимице не даље од 60 км! Тај је правац Дакле И слабе моћи и угрожен на своме најва»ши.јем делу. Други правац иде из Персиског залива од прис^аништа Бендер Шапур и њиме води једна железничка цруга преко Техерана до пристаништа Махмудабад, на јужнбј обали Касписког мора. Ту се ратни матерНјал утоварује у бродове и превози Касписким морем а затим ВолголЈ до потребних места. Тај је правац сада јако отежан пресецањем Волге код СтаљИнграда, а у опасности је и да буде сасвим бнемогућен у случају пада Кавказа у немачке руке. Трећи правац води од Владивостока сибирском железНицбм до Москве. Али н>егова употреба завнси у потпуности од 6оље и држања Јапана, јер бродови са материјалом за Совјете могу стићи у пристанипгте Владивостока само кроз Јапанске. воде и уз толеранцију јапанске владе. За сада Јапан још није у рату са Совјетима и совјетски бродови под совјетском заставом крцати ратним материјалом могу долазити у Владивосточко пристаниште. Али докле ће трајати бвакво стање не мбже се знати. Јапан сада није у рату са Совјетима али је он важан члан Тројног антикомунистичког пакта и у савезу са Немачком и Италијом. Совјети су дакле у врло тешкоЈ и неизвесној ситуацији. Великим губитцима територија знатно су смањени њихови извори у животним сретствима и сировинама потребним за живот и вођење рата. Са друге страве у опасности су да изгубе и оне оскудне везе са спољним светом којима још располажу и којима им стиже помоћ од њихових англосаксонских савезника у храни и ратном материјалу. Наравно у колико су њихови са ».Р5ници у стању да им ту помоћ укажу, у колико имају добре воље и — у кс лико то допусте Осовинске подморнине на свим Океанима. Једном речју совјетски !е ратни потенцијал већ опасно смањен, везе са савезмицима несигурне а могућности даљег, нарочито дужег вођења рата врло неизвесне. Они иду у сусрет мрачној будућлос и. На супрот томе, положај Немачке и њенкх савезника, благодарећи успесиМз у току прве две године рата, неизмерно Се појачао и учврстио. Немачка је проа.лога лета ушла у другу годину рата на ! вропском Истоку много јача по броју трупа, људ: г ва и ратног материјала него икада раније. Нема никакве сумње да се и за летње операције 1943 године шее « снаге могу само појачати. Она и н»ени с?везници имају на расположењу ског>о све изворе и сву индустрију Европе. Са пространим и богатим земљама које су счојили прошлога лета, они су знатно повећ "ли већ огромне територије освојене у борби са Совјетима у 1941 години. Организујући одмах и врло успешно ове простбрије, Немачка је неизмерно проширила могућности своје и својих савезника и обезбедила довољн« количине животних потреба и сировина за своју војску, народ и целу Европу. Немачка је дакле знзтно појачала свој ратни потенцијал и потенцијал својих савезника и обезбедила себи могућност за вођење дугог рата. А то је био један од главних циљева њених операција на Европском Истоку. На поређењу изложеног положаја Совјетске Уније и положаја Немачке и ње'них савезника треба заснивати предвиђања за даљл ток рета и будућност. Армиски генерал Милутин Ђ. Недик

Битка код Стаљинграда