Srpski narod
13 фебруар
СРПСКИ НАРОД
Отрвн<а
I ЕТШ РОбИНЗОНД Жил Вери: Робинзонова школа, превео Миливој Предић, илустровао Ђ. Лобачев, ИПРОЗ („Златна књига" извап редовног кола), Београд 1943, стр. 239. Романтика Робинзоновог живота на усамљеном острву не само да је толико привлачида читаоце, већ је инспирисала и многе друге писце да напишу слично дело. Не кажемо дз Жил Верн у свом роману Робинзонова школа копира Даниела Дефоа Он нам даје једне друге људе и другачије догађаје, али у основи то је иста атмосф^ра као и у роману Даниела Дефоа. Вернов Робинзоц је Американац, синовац једног богдтог привредника. Он полази на пут око света и доживљава зваитуру која у основи личи и на до, ивљаје енглеског бродоломника. У претходним. главама Берн нас упознаје са америчким друштвом крзјем XIX векз, затим са поро■дицом Виљиама Колд^рупа, који је за суму од четири милиона долара купио острво Спенсер у Тихом Океану. Ноеле тога долази путовање младог Годфреја и његовог васпитача Тартлера по свету, бродом и њихов' живот на пустом очтрву. Тзј живот младог Годфреја права је Робинзонова школа. На крају, послђ узбудљивих доживљаја, Годфреј се враћа <;војој кући и обећавз вереници да . ће је повести на свадбкни пут по Тихом Океану. Као све Ж'ил Вернове књиге и ова се чита без предаха, занимљива од почетка до краја. Не интересује само младе већ и старије. . ;
Хроника 1939 године
Ас1ат Вцскгек: РОЦТ1К ОЕ5 20. ЈАНКИи^ВЕРТ5, Ге1%екапс1 \^е1(§е$сћкМе 1939 Рапогата-Уег1а§, Иигпкегј*, 539 5еНеп, Рге1$ т 1*етеп §еђипсЈеп НМ 13,50. Данас већ политички писац и јавни радник уопште, чак и ако је човек најобимннЈег знањз и феномензлног памћења, не може дз ради без хроничарско-лексиконских помоћних сретставз која,- треба да му помогну да ништа не прескочи у своме расматрању тока догађзја. То важи можда још много више за најновнју прошлост, за садашњицу тако рећи, него ли за старију историју. Јер, мислимо да нећемо погрешити ако велимо да се у на.јновијем збивању догађа.ји нижу брзином и обилном угторедношћу, као још никад до сад у вечној књизи људске повесниие. На пољу стварања оваквих техничкнх помоћних сретстава за човека који жели да се јавно определи премз људима, догађајима и народимз изванредне ззслуге стекзо .је Адзм Букрзјз својом серијом делз По• литика XX столећа. Као Еукрзјзове хронике, те књиге су већ гтостале појмом, мало не исто толико уопштенкм као, реиимо Мајеров лексикон, Алманах Гота или код нас Вуков речнИк. У првоЈ књизи, Букрајз је нешто сумарннје обрадио све време од 1901 до 1936 године, дзкле почетак доба канцелара кнеза Билоа, поступно стварање Антанте, руеко-јапански рат, Мароканску
Негћег1 ЈћегЊ^: УОН ЈО5 ЕРН КАШг В15 РА1Ј1А \УЕ55Е1.У, 5сћаи$р1е1ег уоп еез(егп ипд ћеи(е. Уег1ац НпШ% & С .о., НеШеЊегз 1942, 248 ЗеКеп, 36 ТаШп, Рге1$ већипдеп 5,80 КМ. Данзс кад се у филму појављују и ветерани, чији први глумачки почеци датирају још из доба кад су браћа ЛимиЈер тек почели да се јављају својим „Живим сликамз", данас кад и конзервативнији жуди поступно признају филму уметнички ранг, мора имати нарочиту драж оваква једна гзлеријз портретз немачких глумачких великанз што продефиловзше пред благодарном и одушевљеном пубдиком за време четири деценије. Радује нас што се зз ту галерију нашзо одличан мајстор у лицу Херберта Љеринга, који не само што одлично познаје живот и технику позорнице и филма, него је под толико промењеним околностима сачувао исту феноменалну моћ опажања, праћену невероватним пзмћењем. Кзо ш,то дзнзс до ситница зна све што је прзтило какву најновију креацнју огромних студија Уфе или, рецимо Баварије, тако је исто упућен у све што је било у вези са каквом пре-. мијером светског одјека нз по-
кризу, Анексиону кризу, Први светски рат и послератно доба до Шпанског грађанског рата за чије су се време већ јасно почеле оцртавзти контуре садашњег оружаног сукоба. У другој књизи су опширно обрађена судбоносна збивањз 1937/38 године у којимз се сукоб све јасније назире, и поред свих покушајз сз трбзвених и рззумних стрзна да се он избегне. Сад је нзјзад Букрајз као трећу, обимну књигу, дао^ хронику године 1939, толико судбоносне у историји човечзнствз: Превентивци потез који доводи до ствзрзњз Чешко-Морзвског Протекторзта, Мемел. -предлози По^ској, итзлизнскз интервенцијз у Албанији, страшни „рат нерава" у току лета 1939, судбоносни последњи дани августа, цораз да-
лековиднијих елемената у Француској под пресијом иностранства и његових најамникз и емисарз у сзмој земљи, и најзад, први месеци садашњег рата, карактерисани сјајним војничким подвизима и далековидним, госпоственим, великодушним потезима Немачке и лицемерним а толико провидним смицалицама претседника Рузвелта и његовог данашњег партнера Черчила. Једна од одликз ове треће Букрзјзове књиге, којз још знзтније повећзва њену вредност помоћног изворз зз сваког коме имз да служи као извор или потсетник, јесте у томе што он уз сваки нови догађај или обрт доноси многобројне »тадашње гласове штампе, како немачке, тако и иностране, свих табора и правацз. 1 ри генерације немачких глумаца
зорници гордог бечког Бургтеатра пре скоро цола века, као да је то синоћ било. И данас подједнаком лакоћом и занимљивошћу прича о позитивним Ч негатчвним уметиичким ћудима некадањег бечког глумачког титана Кајнцз и берлинскбг „полубогз" Матковског, као да говори о Гриндгесу или Хорсту Каспару. Јединственим континуитетом приказује нам контрасте измећу јучеравдњице и дзиашњице, огромну разлику појмова исхватања, а да баш самим тим најбоље доказује како нигде нема културног преврата или преЛома, него како је лепр и складно временом једно поступно ницало и здрутог у хармоничној еволуцији.
НОбА КЊИЖЕВНА НАГРАДА ГРАДА БЕЧА Шводом 75-годишњице смрти знаменитог књижевника Адалберта Штифтера. бечко Градско поглаварствб решило је да завбде још једну сталну годишњу Градску књижевну нзграду, поред већ поетојећих награда те врсте . Нова награда зваће се ,,Награлз Адалбепта ДЈтифтера", а даваће се књижевницима родом из Беча или ол детињства настањеним у Бечу), поглавито младим књижевницима.
ПОСЛЕ РАСТАНКА Растасмо се једног мартовског дана. Остадох напуштен од свих у самоћи, Да проводим празне дане, мучне ноћи, Кад срце крвари од још свежих рана. Иећу да те кривим што се тако збило.' Нашто? Радо примам да сам-узрок томе. И док сваковрсне тегобе ме ломе, Сећам те се често, дете моје мило. , Знаш- ли како чезнем да чар твога лииа, Сад тако далеког, осмехом ме згреје, Док напољу ситан снег несташно веје, Што га нбсц ветар .са ицџшх равница.. Р. В. ЂИСАЛОВИЋ
Најбоље књиге за српског сељака 3!№9Р"ДНШИ ТРЕ5НИК
Досад су изашле ове књиге: 1. Др. С. 3. Иванић: Нгше село и зардзче болести Дин. 15 2. Др. С. 3. Иванић- Неговзње деце нз селу — — „ 15.3. Инж. Велислав Томашезић: Грађезинерство на селу Илустровано са много Слкка и ђрт.зжз 15.4. Зечевић Милорад: Чување повр^а — — — „ 15.5—6, Зечевић Милор.ад: Орезивгња воћзка — — „ 30.7—8. Јењић Јаша: Скупљањз и сређивз^з лековнтог биљз — — — — — '— — — „ 30.Поред горњих књига сваки сељак тре-ба да одмах нгбави дело: „СЕЈБАЧКА* КЉИГА" »се Љ ачка књигд « доноси из пера пољопривредних стручњпка чланке из свих грана пољопривреде и сва корисна упутства за српског земљорадника »СКЉДЧНА КН ј МГА « је и илустрована, а стаје — -г- — — — — — Дин. 40.Горње се књиге могу добити у свим књижарницама. Издавачкоипреиетнод „југоиеток" БЕОГРАД — ДОБРАЧИНА 30, ТЕЛ. 2С875. Р бп, 74 1—1
СТРУЧАН ЧАСОПИС НАШЕ СТРАЖЕ Гласник Српске . државне страже, уредник пуковник Бранимир Жииковић, бр. 4, год. I, Београд 1943, стр. 301—359, дин. 25. Гласник Српске државне страже наставља из броја у број да врши корисну улоГу међу нашим официрима и подофицирич ма. Он замењује сву стручну литературУ, тако потребну за васпитање командног кадра Српске државне страже. Сарадња официрског кора прилично је широка и надати се да ће се још проширити. ј У овом броју на уводном месту је порука шефа Српске државне страже г. Драг. ,Љ. Ловановића упућена официрима приликом превода у официрски кор, Страже. Пун је детаљз чланак пуковника ^г.. Наумз Пуљевића-Николића о Српској државној град• ској стражи. У чланку су изнете њене дужности, као и устројство, начин функционисзња, и нарочиго делзтносг командира одреда и нижих орган.а градске страже. Студија о обавештајној служби корисно упућује у рад обавештаЈаца. Истичу се затим чланци: На ша заједница од пртпуковника Луке Лукића, Врсте ексцлозива и барута од Савременика, Поучни примери из извиђајне службе од Иивалида. Белешке и .некролози употпуњују рвај број. Мало душевне медицине ГеПх Метказ(еп: М/ЕЛ<ЛГ5 ШЕТГЕћ И1СНТ5 15Т..., С/е Л'еие Хехе, Егкћ 5сћтШ Уепаџ, ВсгПп 1942, 208 5е/(еп, Рге1$ дећипс1еп 3,80 КМ. Већ сам наслов књиге Ако је само то... мами вас да мало забодате нос у ових тридесетак козерија у којцма вам Римкастен на само двеста и осам страна показује ко.шко лепо и здраво уме да гледз нз свакодневни живот са свим његовим ситним и крупним пзтњама и невољамз. Волео би дз и своје читаоце научи и потстакне да исто тако гледају на ствари, да им буде мало добровољни душевни лекар. Не прет.еруЈемо ако велимо -лЦ ћг ова лакз и здрава ,,Римкастенова филозофија" помоћи мнотоме и мнбгоме да лакше нсплива из депресија и комплекса за које би на махове могао мислити да су неизлечиви. Дакле, нзволите, ви које боли и тишти ово или оно, покушајте мало са Римкастеиовом џепном душевном апотеком.