Srpski narod

7У март

СРПСКИ НАРОД

Страна ј

Одговорност за 2 7 марш

Огромне жртве, које је српски иарод поднео у првом светскоу рагу, наметале су му Као категорички императив његове унутрашње и спољне политике: мир у земљи ради консолидовања њеиих унутрашњих прилика и мир споља, нарочито са свима њего• вим суседима, на које га је упу Иивао, не само географски поло• жај земље, него и правилно схва ћени његови политички и економски интереси. И док је та програмска догма његовог битисања и његовог просперитета спровођена са прилично тешкоћа У унутрашњој политици земље, дотле се она консеквентно спроводила у спољној политици од свих влада, без обзира на начин на које су оне долазиле или на партиске комбинације, чији су изражај оне биле. Зато Је пуч од 27 марта у првом реду последица једног моралног и националног унутрашњег слома бивше Краљевине Југославије. Разлози због којих је 27 март примљен као свршен чин, ое налазе се дакле у неком непријатељском ставу српског народа према Великом Немачком Рајху, него у чињеницама да се тада ослободио једног нежељевог режима. Ја категорички тврдим, да Је Пакт од 25 марта 1941 године између бивше Краљевине Југославије и Немачког Рајха потписао 'покојни Нн кола Пашић, онда би сваки Србин рекао: „Зна Баја шта ради". Зато су сви добронаме^ни политички људи благовремено саветовали Кнезу-Намџснику образоваље Једне концентрационе владе, владе националних ауторитета, без обзира на партије, која би потписала пакт и гарантовала за његово спровођење и поред бесомучне пропаганде туђинских агената и мишљења неодговориих елемената. Нећу да улазим дубље у узроке ради којих ово на време није учињено. Али ни данас не могу да схватим једно, како су претставници бивше хрватске сељачке странке и словеначке људске странке, који су гарантовали спровођење Пакта од 25 марта, могли ући у владу генерала Симовића, која је образована после потписа Пакта, чиме је пуч од 27 марта свакако пребачен на спољ ни терен. Друго, не могу да рааумем како су могли седети у влади са министрима, који су због потписа Пакта изишли из владе Драгише Цветковића, прет ходника генерала Симовића. И напослетку не могу да разумем зашто нису инсистирали да се одмах објави декларација владе у којој би се истакла неопходна аотреба мира у земљи и беском промисан континуитет у спољној политици, базиран на клаузулаиа потписаног пакта Моје је дубоко уверење да је баш та неконсеквентност бивших југословенских Гледстона дала повода

Немачком РаЈху да више никоме не верује и да предузме мере чији Је пролог био 6 април 1941 године. Истина је да међу нама има и таквих безумника, који под утицајем такве туђинске плаћене пропаганде и данас тврде: да би ми и са Пактом исто прошли као и без Пакта. Они неће ии данас да виде да њих најјасније демантују све суседне државе, како са својим непроређеним становништвом тако и са својим данашњим границама. Они заборав љају Једно, да Србија, која је у својој националној борби хтела само Србију, стоји данас сама и" разочарана и да јој нико осим Бога и ње саме не може помоћи. Зато је њена садашња улога сведена на једну једину паролу: мир по сваку цену ради очува• ња свога живља и у интересу будућности. Тај мир може се постићи само радом наших вредних ерпских синова на обнови Мајке Србије и за опште добро Европе. У томе лежи и величина и мудрост генерала Недића и свих оних, који у овим тешким временима служе истински и предано Једино и искључиво срп ском народу. Једна мудрост каже: „ЧуваЈ се лажних приЈате ља а ја ћу те сачувати од непријатеља." Само у томе знаку спашћемо се ми ове ненад-не и иевидовне беде, у коЈу смо и својом и туђом кривицом запали. Б. Кујунџић министар прааде

У 27 МАРТУ РАЗУМ НИЈЕ УЧЕСТВОВАО

Догађај од 27 марта бике доцнијем историчеру иеразумљив, јер ке тешко моки да објасни лудило страсти, које је државу и народ бацило у несреку. То мо гу схватити само они који су то доживели, а сами су тог лудила били ослобођени, па су с тугом гледали како једна страшћу опијена гомила руши оно што су напори и жртве других стварали. Две су силе деловале у правцу ове наше несре&е: прва је оно што се у нашој унутрашњој политици звало »нормални развој ситуације«, који је стрмом равни од Петра Живкови&а и његовог парламента преко В. Маринковића, Милана Сршкика и Николе УзуновиКа довео до Бошка Јевти*>а, да би кроз његове изборе довео Милана Стојадиновика, чи јег се избора дошло до Драгише ЦеетковиКа Одавде се могло или у успон, да се имало памети, снаге и љубави или у амбис, ако се то није имало. Ми смо, полетели у амбис. Друга је несреКа што смо у спољној политици, и ми, као и народи западне Европе и Америке, у главном гледали ствари туђим очима, и мислили туђом памеку: очима и памеку међународног јеврејства, које нас је све заједно, због тога, гурнуло у нропаст, гураЈући нас за своје интересе у овај рат. Али, ето, иако смо изложили, силе које су довеле до овог догађаја ми нисмо у Стању да прикажемо лудило страсти, пијнаство којим смо у несре^у упели. А ово нам је била намера. Овдв смо, пак, само изнели од кога смо пи^а точили. Морамо се, дакле, дубље загњури-

МОРАМО остдти сложни И ЈЕДНОГУШНИ"

(Маставак са 1-ве стране) стотине хиљада других Руса, Украјинаца и планинаца са Кавказа ступили су у редове немачке војске и боре се против црвених. Зашто? Зато што су на својој кожи искусили све благодети тога тобожњег раја и не желе ни по цену живота да се у њега врате. Зато што су они боље од свију других кроз сопствено искуство сазнали да је бољшевизам најстрашније зло које је икада човечанство познало. Што се нас самих тиче запамтите добро: Ради опстанка српског народа, ради његове боље будућности морамо остати сложни, једнодушни, сви заједно. Ко год руши унутрашњу снагу српског народа, злотвор је његов па ма како се

звао и под ма каквом паролом иступио. Сада нам је потребније 'ародно јединство но ма када. За српски народ је најважније да остане јединствен, сложан, снажан, да буде количина за рачуиање и за пријатеље и за неприЈатеље. Иначе, грађански рат у коме би устао брат на брата, син на оца а к<\и на мајку послужио 5ио једино у корист бољшевизма. А онда? Онда тешко Србији ч целоме српском народу. Наш спас лежи у нама самима. Збијмо се чврсто, руку под оуку, сви под српским барјаком, јер ^емо само тако сачувати и српске главе и Србију. Само нас на томе путу чека боља будућност. Живели бра^о и сестре! Живео српски народ! Живела мајка Србија!

ти да сагледамо ближе узрок своје несреће. Код прве силе која је деловала и довела до наше несреће, ми смо само навели званичне носиоце фирме, колико да њиховим именима обележимо стрму раван наше пропасти која се завршила пучом од 27 марта. Али, поред њих и испод њих постојао је и други процес: народна ре акција на »нормални развој ситуације«. Није та реакција била ни антидржавна ни антимонархијска. Напротив. Само се осетило да је органски потребно народу одушевљење, да он тражи такву своју народну државу, где ће се његова љубав уобличити у градилачко одушевљење. А место тога му се одозго пружају облици, откуцава ритам, који његову љубав доводи до беса рушилачког. Није се хтело схватити да живот зна само за два одушевљења: градилачко и рушилачко. Чамотиња је болест из које живот мора прећи у бес рушења, ак'о му се не створе услови за одушевљење градилаштва. А нас је формалистика и лаж која јој је братио, водио само кроз чаму. Мислило се да се та органска народна потреба може заташкати, обманути, преварити формалним, штурим, празним решењима, оправданим оваквим или онаквим оезултатима гласања на овим или оним изборима или у парламенту. При чему се заборављало да та формална решења могу неко време да покривају истину — али кад се више ствари стекну на неком пресеку, онда се истовремено нећв моћи тим формалним. решењима парирати настале опа-ности. Сви су били свесни да су та формална решења довољна : ош за сасвим равне путеве, за -асвим тихо време. Први јачи -отрес ^е срушити св^ то и ми ^емо се на^и пред пропашћу војом. Као што се види, испунила се мера ствари. Осе&ало се да је додирнуто дно. Није се могло даље. У најозбиљнија времена држава се налази у слабим рукама и пред слабим главама. Било је проле^е на прагу. »Докле ћемо да час дави чамотиња?« питао се не'ре^ни свет. »Иде пролеће«. До■ила је пропаст. Никога не оптужуЈемо. Ми само објашњавамо откуд оно лучило, пијанство, у чему се утотила одједном светлост разума. Сигурно је само једно, ако је већ рач о кривици, онда нека нико не мисли да су само носиоци оних формалних решења кривци. 'ош сад се мора знати, да ту носо, и често не мању кривицу, и

Мир и ред значе живот а неред смрт Србије. Запамтите то!

диригенти оне народне реакциЈе. Данас се мора рећи: било је изванредно мало људи добре воље, оних којима је општа ствар, а на приватни посао или пакост, била главна ствар, како горе, тако и доле. Пијанствена снага оне друге силе није била јединствена. Код масе народне је била томе основа страх за државом. Код њених диригената је била основа у етраху за сопствене позиције. Код народа је страх изазван лажима. говоремо му је увек само пола истине, колико да му се страх одржи и повека. Сва уста која су говорила целу истину, била су већ месецима онемогу&ена. Вешто се све то везивало за слабост унутрашње политике и надама на њену радикалну промену. Диригенти су пак веровали да пакт значи дубоку промену и унутра: мораће се збацити туђе наочари, мора^е се престати гледати очима јевреја из Лондона, Париза, Москве и Вашингтона. А то може да доведе до промене оних који то нису у стању. На жалост код нас је ових било и иначе много. Али страх обично кочи а на покреће. Да би се добио покрет треба неки активни афекат. Диригенти су сами имали ово у својој мржњи према ономе који је угрожавао позици)е које су држали или се .надали да их добију, а нашли су помоћ и код оних кругова који су гурали свесно на* ша кола п«тем бољшевичке речолуције. Масе нароДне нису имале мржњу и зато њихова реакција спољно-политичка није била виолентна, чиме се најбоље тумачи држање тих истих маса у жалосном рату од 6—15 ап^ла. Али страх је укочио здраве народне инстинкте да спрече несрећу. Њихова реакција је била чисто унутрашње-политичка, искоришћена од њихових диригената поводом спољно-политичког момента Гна који су саме народне масе обмануте, реагирале само стрвхом) док су њихови диригенти имали још и мржње. * Народ наш заиста има много разлога да мисли о 27 марту. Он <е полазна тачка његове душевне и националне катастрофе и свију његових досадашњих — и ко зна : ош коликих, несре^а. Анализа овог догађаја показује ца у њему разум није учествовао. А наш народ вели: »Кога Бог уо^е да казни, томе памет узме«. Изнад дакле свега видљивог што се дешавало до 27 марта и -амог тог догађаја, по вајкадашњем народном мишљењу стоја три појма: грехови наши, Бог вепики и казна његова. Ни објективна историја не^е, кад све буде било познато, моћи о овом догађају друго што да чаже, него оно што је народна чудрост рекла. А одатле, да закључимо, да чам спасење неће до^и друкчи'е, ве^ ако Бог дозволи да нам -е памет врати при чему се напамо више у милост Божију него у његову правду. Димитрије Љотић