Srpski narod

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

27 ма^

Нц.еА>а %ан.а на џаш,итш,има ДВЕ КРИЗЕ

Рат постаеља стратегији два задатка (или, ако хоћете, један дупли задатак): уклонити опасност неприЈатељске иобеде и извојевати победу. Бољшевичка опасност никад није би^а толико јака као прошле зиме. Док је Европа наставила „нормалан" рат, Совјети су црешли ка тоталном рату. Док је Европа спроводила нормалне мобилизаније, Совјети су извршили тоталну мобилизацију. Историја ће показати да ли је тај прелаз Совјета ка тоталној мобилазицији био само смишљен план, или је ту била неопходност, натурена судбином. Совјетски пбрази у току претходне две летае "кампање усталасали су цело становништво Совјетске УниЧ: прбнудне евакуације извесих група становништва, ?;ао и бегство јевреја и ноторних комуниста у дубоку позадину совјетског фронта, све до Источне Азије, створили су огромне масе људи и жена који су цркавали од глади и које је влада могла збринути само на један начин —. мрбилизацијом. Тако су били стављени у службу рата прво ове избеглице, а затим се тотална мобилизација стараиа, нараштаја и и<ена проширила на све групе садашњег стомилионСког совјетског народа. Зимска кампања ове године била је од стране Совјета спроведена у духу тоталног рата зато је толико и многобрајна била војска совјетске зимске офанзиве. Немачка, а за њом и Европа, прешле су такоће ка тоталном рату. Сада се спроводи Тотална мобилизација свих европских снага. Али она има циљ да се постигне други део стратегиског задатка — извојевање победе. Први циљ — уклањање опасности- — постигнут је снагама п 'р §дтртадаог рата. Уклошена опасност Војска Европе, предвоћена војском Немачке. зауставила је совјетску инвазију. Криза европског фронта је преброђена. У томе је смисао последњег говора Адолфа Хитлера, у коме је он одао признање натчовечанским напорима и легеидарном јунаштву заштитника Европе у. зкмским борбама. Криза је преброђена. То се види и из извештаја са Исто.чног фронта. и то не само немачких, већ и совјетских. Москва је у својим званичним саопштењима престала да ја#ља о победама. Престала је да примењује стереотипну формулу: „Настављамо офанзиву у истим правцима" и прешла ,је ка магловитој формули: „Боримо се на истим правцима". Допупски извештаји уз званично саопштење су мало искрени.ји и признају да су совјетске трупе прешле у дефанзиву на главном сектору, на јужиом. Што се тиче енглеских и америчких дописника из Москве, они СУ пали у тешку депресију и јављају о одбранбеним тешкоћама Совјета. о извесним губиТцима терена и о немачкој активности која је у сталдом порасту. Док Немци саопштавају да су избили на средњи и горњи ток Доњеца, Харолд Кинг из МоСкве јавља да су Немци на више места прешли Средњи Доњец, јер Сов.јети нису били у стању да спрече прелазе на фронту широком 250 километара. Ситуапија Совдета постаје све тежа, јер се примећује несташииа резерви. Сада се Стаљину свети безобзирно жртвовање ми- : лнона и милиона војника. Али, Стаљину је сада притекао у по- ' моћ Черчил. Он му је ових дана поСлао својеручно написано писмо у коме каже: „Ја сам ових' дана са великим интересовањем рсзгледао одличан совјетски фиЛ(« о победи, црвене војск;е код Стаљингр.ада. Наши филмски , 0- I ператери, који су били додељени нашо1 осмо.ј армији. снимили су њену победу у пустињи. Ја гам дао превести на руски језик

натписе уз тај Филм и шаљем вама да тај филм гледате. Офиццри и војници осме армиде биће сцгурно поносни кад буду знали дз су њихови савезниии — војска и народ Совјетске Уније видели слику њихове победничке борбе." Дакле, Черчил је послао један филм. Та је његова помоћ Стаљину. У том одашцљању филма, као реванш за совјетски стаљинградски филм, Стаљин треба да укиди да су „Јунаци" Ел-Аламеина равни совјетским борцима код Стаљинграда. Штавише. Стаљин треба да разуме да осма британска армија врши такав задатак, да не. треба више тражити од Британије успостављење другог фронта. Криза на мору Уосталом, сада не може бити говора о другом фронту. Док је Европа пребродила кризу на Истоку, Британоамериканци ушли су у акутну кризу на Атлантику. Та криза онемогућује остварење другог фронта. Према америчким подацима, треба 200.000 бр. рег. тона бродске запремине за превоз само једве тенковске дивизије са 10.000 људи, са 100 тешких тенкова, са 25 пољских топова, са 35 камиона за пешадију и са 95 моторнзованих топова. Инвазиона војска морасза се састоји од 100 дивизија,' те је' за њу потребно 20 милиона тона бродске запремине — толико колико преостаје пловнога парка Американцима и Брнтанцима за све њихове светске саобраћајне потребе. Кризу саобраћа.ја сад је недвосмислено нагласио врховни заповедник британске флоте адмирал Кенингем, ко.ш је карактерисао салашњи рат као борбу за

Придиком четворогодишњице словачке независности, мора се нарочито подвући, да независна Словачка није ниуком случају творевина неке повремене констелације или дипломзтске игре. У дунавској котлини, на подножју Карпата, Словаци су имали своју прву државу., Та словачка иезависна држава наново је обновљена после читавих хиљаду година патњи борби, на основу природног права у испуњавању српствене воље једног народа, а са помоћу Вође Рајха и немачког народа. Треба нарочито истаћи, да Словаци припадају словенском стаблу народа, али да су искусиди баш као мали словенски народ, да буду гоњени и униШтавани, и то од јачих словенских народа, када би потпали под њихову власт. Тако да је БожИја заповест и природно определење, да у простору у коме живимо будемо привредно, подитички и морално у најтешњем пријатељству и под заштитом ведикрг немачког народа. Шта нам у другоц! стучају пре ти, имали смо довољно жадосних искустава у прошлђсти, као и данданас, читајући ја^но објављене намере англосаксонаца и бољшевика, у случзју њихове победе. Бољшевизам је за све словенске народе, а поготову за мале, много већа оцасност него за несловенске народе. Већ у септембру 1939, у рату против Пољске, Словзци су били први у борби, који су стали раме уз

комуникације. Говорећи о тој борби, енглески лист „Дејли Мејл" признаје: „Подморница има иницијативу." Осим иницијативе она има и неоспорну надмоћност као што је то отворено рекао посланик Дрњег дома Клемен Девис, који је изјавио да није ствар решена тиме што је створен одбор за проучавање питања борбе против подморница. Та.ј одбор је измислио комбинацију конвоја, заштићеног од стране ратних бродова са ваздушном заштитом руте конвоја, Та комбинација није положида исггит: ових дана је био преполовљен један огромни конвој који .је изгубир 32 пароброда у биткама које су трајале 4 дана и 4 ноћи. Ова немачка победа толико је утипала на јавно мнење непријатеља, да је чак и амерички министар морнарице Нокс, идиото-оптимиста, морао изјавити да су се подморнички напади „,у извесном емислу" по.јачали. У извесном смислу — то значи у смисду потапања. И Черчилов помоћник Атли је .морао казати да је Атлантска битка ушла „у веома рзбиљан Стадиум". У всзи с тим лист „Опсервер" оштро напада првог лорда адмиралитета Александера. који је пре кратког времена одржао оптимистички говор у Л оидону и који је тим говором само обмануо британско јавно мњење. У Америци иста обмана се врши у већем размгру и у много наивнијем тону. Тамо шире вести о неким сензапионалним изумима који треба да уклоне подморничку опасност, као што путу.јући шарлатан. уклања зубобољу. Британоамеричка криза поста! е све 1 - ача и јача. Тешкоће на Атлантику нису'

једина брига јудопослушних нациј 4,- Пацифик такође забрињуЈе јавно мнење тих нација као и њихове стратеге. 34 карактеристику стања иа ратишту 1ихог океана можемо навести мишљење неутралног посматрача, потпретседника аргентииске републике Франка Бартолрмија. који се ових дана вратио са информационог пута по 1 Јацифику. Он се упознао са стратегиским, политичким и привргдним чињеницама које рдлучују на Пацифику и дошао је ДР закључка да време ради за Јапан. Он тврди следеће: „Ако европска осовина не буде побеђеца у н^јкраћем времену и ако на тај начин Јапан не буде остао усамљен у борби, онда ће оц моћи да издржи рат који може далраје 5, чак и 10 година. Јапан организује огромни и богати привредни простор и појачава своје сна^е из дана У дан." Франк Барголоми сматра рдн'ос снага на Пацифш<у као веома ненрвољан за Американце. Он каже: „Ако се Амерички главнокомандујући адмирал Немиц одлучи још за једну већу поморску битку, и ахо он ту битку изгуби, као што Је изгубио сџе претходне, онда ће Јапанци мрћи да освоје Аустралију, да заузму Хавајска острва, па чак и да изврше искрцавање у области Панамског канала". Чак и Енглези сматрају да је ситуација Американапа на Пацифику веома мучна. Само што они пишу о томе веома увијено. На пример, војни коментатор РаЈ'тера писао је 18 марта да је заиатак Мек Артура У прчетку .1942 године (кад је он постао главнохомандујући на Филипинским острвима) бир дледећи: помоћи Филипинцима да изврше оФанзивне опеоаци.је према Ја-

■ пану. Ово Рајтерово тврђење ■ приказује, с једне стране, коли1 ко је фантастична стратегија Американаца, који су се надали ' да ће филипинска војска од не■ крлико десетина хиљада урође■ ника, уз помоћ 15.000 аемричких • војника, моћи да нападне јапан! ску територију. С друге стране, • тај Рајтеров чланак иронично [ ислољава огромну разлику између Мек Артурових планова и ■ садашње његове тактике чувања оиога што Јапанци не нападају. Пепељуга садашњег рата Американци су и даље пасивни на целом Пацифику. Они не могу да активизирају свег савезника, чунгкиншку Кину. Та земља је Пепељуга садашњег рата. Не зато што има неких високих духовних особина. као она дево.јчица из бајке, већ зато тто и она мора да носи дроњке дрк друге кћери јеврејскрг империјализма имају раскошних хаљина. Министар спољних послова чунгкиншке владе В. Сонг написао ,је ових дана V чунгкиншком листу „Такунг Пао" уводни чланак у коме се жали да је Енглеска добила 67% целокупног ратног материјала испоручет ног из Америке, док је Чунгкинг добио свега2<%. Кинез са индигнацијом говори о томе да се Чунгкинг запоставља згто што нема Финансиске могућности да плаћа оатни матери.јал. „Ади, каже В. Сонг, за 6 година свог оружаног отпора чунгкиншка Кина је крвљу свог народа исплатила један део свог дуга Британоамеоиканпима, исплатила је унаттед." Ч унгкиншки министар на крају свог чданка пише: ,.Кина захтева помоћ, а не моли више за помоћ." Али Американпи су пословни д-уди. Зато амерички часопис „Нау Уик" Критикује те чунгкиншке захтеве, јер сматра да одашиљање помоћи ваздушним путем „кошта више него што вреди сама помоћ". Додуше Енглези су двапут покушали да направе јевтинији пут довоза, т.ј. да успоставе саобраћа.ј бурманским путем. Али ти њихови покушаш били су још конфузнији од овога Ајзенхауеровог покушаја да се искрцавање у Африци сматоа за други европски фронт. Енглези су у Бурми двапут прешли у напад са снагама ОД неколико пукова, >и оба су пута, после неколико дана борбе у непосредно.1 близини западне границе Бурме, били потучени. Чунгкиншка Кина је препуштена сама себи. Њена отпорна снага Смањује се катастрофално. Буџет ове године износи 16,5 милијарди, док је приход раван само 5,5 милијарди. Дефицит је био надокнађен штампањем банкнота. Пошто је чунгкиншка Кина Земља ограничена у пољопрш?редним могућиостима, то су цене намирниЦа скочиле за више од 3.000% према ценама пре избијања кинеског конфликта. У вези са катастрофом оне мале индустрије која се налази у чунгкиишкој зони, ратни потенцИ.1'ал Чан Кај Шекове Кине постаје сасвим незнатан. Један од ..четвооице великих", то је Чан Кај Шек, је већ онеспособљен. Други, Стаљин. је доживео на.јвећи пораз у току целога рата, а то је слом зимске офанзиве. Трећи. Черчил, доби.ја тешке, судбоносне ударпе на Атлантику, а .четврти, Рузвелт, толико је заузет претстојећим изборима за паоламент, да целу стратегију рата удешава према потгебама поедизбооне кампање. Зато стваоа политичке. сопијалне и економске планове који нема!у оеалне основипе. а у стпатегши стваоа такве з^татке ко«е се могу остваоити без те тт 'чоћа: блокира франиуски Маотиник и *тацускУ Ги^ану, увлачи се у Абисинш - ^ итд., а избрга^а стваочо патовање, јер осећа свој'у сдабос*.

ЦетворогодишнгВкОшвачке државе

Написао Александар Мах, министар унутрашњих послова Слорачке републике

раме са Немачком. То је исто било и у јуну 1941, у рату про тив бољшевизма. За ову судбинску борбу, ми смо на дан четворогодишњице наше независности, сакупили све снаге на отаџбинском фронту, да би помогли наше јуначке дивизије на источном фронту. Ми Словзци, видимо како у бољшевизму, тако и у капитализму поробљавајуће и злочиначкр дело јеврејства. Код нас је борба против јеврејства исто што и борба против бољшевизма. Андреј Хлинка водио је свој наррд кроз двадесет година у бившој Чехословачкој у борбу против јеврејскрг бољшевизма., У истом циљу створио ј 'е Адалберт Тука, пре двадесет г©дина, организацију Родобран, доцније обновљену. Кад је доцније Хлинкина гарда пооштрила борбу против јудеобољшевизма, дошло је др сарадње са националсоцијалистичком немачком. Та чињеница довелз је 14 марта 1939, до прогласа независне сдовачке државе.

Словачка је прославила своју четворогодишњицу без великих свечаности и парада, у озбиљном и дисциплинованрм раду у земљи и јуначкој борби наших вој"никз на Истоку. Подвизи наших војника на источном фронту познати су целом свету и ми смо на њих поносни. Шта смо у отаџбини постигли, о трме говоре стаТистике, броЈ"еви, али најбоље говори о томе ред, дисциплина, воља за радом и задовољан словачки на род. I Створили смо ј "едан национад социЈ'алист'ичк1Ј прредак, крји одговара нашим словачким приликама, наишм интербсима, души нашег народа и одговара нашим националним циљевима. Ко познаје Словачку, ко је код нас био у гостима, даће ми за право, када кажем, да се Словачка труди, да буде једца уређена и мирна земља Нове Европе.

Прешплашше сво[е \ заробљенишшвV на СРПСКИ НАРОД Прешплашх ирима ;,Преса" Београа Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна претплаШа ста/е дин. 45.—