Srpski narod
// л Ш11, ша
ПОВОДОМ 85-ТОГ РОЂЕНДАНА МАКСА ПЛАНКА Планкова револуција у модерној физици
Крајем XIX века изгледало је — де Брољи и Дирак, Јордан и као да је слика света коначно у- Хајзенберг, Нилс Бор и Болцман тврђена. — могли су да заснују нову теоОна је била статичка, а њене рију о универзуму. Њихова испигранице као непомерљиве. Егзак- тивања структура атома, као и тне науке, међу којима су се фи- нова наука која одатле проистизика и хемија утркивале да ство- че, не би се могли ни замислити
и његове теориЈе
без Планка кванта. Теорија о »таласима материје« и алтернацији пробавилности, а научника као што су Коперник, исто тако и експерименти с намеЊутн, Мајер, и у филозофским ром трансформације атома, или Њутна, на аксиоми константности системима Декарта, Лајбница, израда хипермикроскопа, — чине свих узрочних односа.
ре основу, освештале су законе управљања структуром и еволуцијом универзума. А универзум се испољавао у логици, датој од
широком путу који се отвара егзактним наукама. Баш како је то Планк и сам, одмах по својем чувеном открићу, рекао: Под претпоставком да је деривација закона о иридацији заснована на физичкој идеји сходној стварности, активни квантум одиграће фундаменталну улогу у физици. У том случају, сасвим &е се изменити наши научни појмови, засновани, почев од Лајбница и
Канта,
само неке значајније етапе на
Н. В.
СЛИКА СВЕТА #3 XIX ВЕКА СЕ РУШИ
Живот и дело Макса Планка
Апи уколико са усавршавала техника проучавања, као и научни методи, опажапо се како се у бескрају помаља једна гранич- евој 85-ти рођендан.
Славни немачки научник Макс Планк, један од највећих умова целога света на пољу физичке науке, прославио ,је 23 маја о. г.
на зона — идеална али непрекорачива линија, изнад које су аксиоми и закони формулисани у XIX веку често губили своју нормативну вредност. Утврђују^и скалу зрачене енергије, у виду топлоте и светлости, разних тела, једнога дана дошло се до закључка, да зраци разне врсге дају разнолике доприносе суми извршеног зрачења. Два немачка научника, Лумнер и Прингсхајм, први су почели мерити те феномене. Макс Планк, у то доба професор физике на Берлинском универзитету, подузео је на себе да контролише добијене резултате, полазећи од закона који проистичу из »класичне« теорије о топлоти и светлости. Али ти закони показали су се непримењивим у огледима Лумнер-Прингсхајм — нису се поклапали са по-
Макс Планк потиче из читаве једне династије (ако се тако може рећи) елавних немачких научника. Његов прадед, Готлиб Јаков Планк био .је чувени лутерански теолог; његов отац, Јулиус Вилхелм фон Планк био је чувени правник; његов стриц Готлиб Планк био .је такође знаменит правник. Био је деценијама члан. а последњих година и главни известилац одбора који ,је радио нацрт новог заједничког немачког Грађанског законика. Макс Планк рођен је 23 маја 1858 године у Килу, немачком граду који се тад још налазио под данском влашћу. Студирао је природне иауке и већ је као студент привукао на се пажњу кругова ван реда својих професора. Још пре навршене тридесете године изабраи је за ванреднбг професора универзитета у Килу. Обично се вели да нико није
етигнутим чињеницама. На тај на- нророк у својој домовини. Род-
ни град Макса Планка и његов универзитет, напротив, поносили су се младим научником чије је име за кратко време било стекло одличан глас на свим немачким великим школама и у свим многобројним средиштима природиих наука у Килу. Исувише брзо Кил је стога морао уступити Планка ко.ји је 1892 изабран за редовног професора универзитета у Берлину, где отада ради више од пола столећа као један 14 децембра 1900 науч- 0 д највећих капацитета на пољу
чин било је доказано да су старе теорије о топлоти и светлости биле погрешне, или, у најмању руку, недовољне за научна објашњења проучаваних фзномена. 14 ДЕЦЕМБРА 1900... Макс Планк — који је недавно прославио своју 85-годишњицу могао ј' ном свету да саопшти резултате физике широм света. До 1900 углавном је завршио разрађивање свог основног животног де-
својих дугих проучавања. Низ огледа и дедукција, колико генивлних толико и утанчаних, омогу^ипи су му да утврди, да тела топлоту и светлост не зраче кон-
ла коЈе се састо.ш у постављању потпуно нове теорије о основним јединицама физичке енерги,је које је назвао „квантима" (о-
ничним »дахом«, у квантитетима више мање значајним, које је Планк означио са »Кванта«. Помоћу своје теорије кванта,
тинуираним начином, ве* наизме- Т уд његову т еррију називају ооично „теорилом кваната ), а којом се отвара нова ера у физичкој науци. Ова Планкова теорија нашла је нарочито издашне и плодне примене у науци о , топлоти, где је допринела изнаПланк је утврдио нов закон ира- лажењу многих нових еазнања. диације, чији се елементи поду- Проналасци Макса П ланка идара)'у са констатацијама Лумне- зазвали су највећу пажњу у нара и Прингсхајма, а чија је тач- учним круговима целога света. ност изгледа коначно утврђена.® Према том закону, обим кванта енерги)'е се мери према фреквенцији ирадираних зрака, као и сходно извесној константи — »елементарни активни квантум«, чију ј *е величину Планк математички измерио. Број кој'и томе одговара је инфинитезималан, али нови принцип, доби)'ен захваљујући ПланковоЈ' теорији, експериментално верифициран, произвео је револуцију у модерноЈ' физици. ИОВА ТЕОРИЈА О УИИВЕРЗУМУ Базирајући се на Планковој теврији, велики физичари XX века
Са свих страна стадоше указивати велике почасти славном немачком научнику. Још од деведесетих година прошлог столећа члан Академије наука у Берлину, Макс Планк је 1912 године изабран за њеног сталног секретара. Године 1918 додељена му је Нобелова награда за физику. Године 1931 изабран је за претседника „Друштва цара Вилхелма", највеће корпорације за помагање науке у Немачкој. Безбројне стране академије наука и научне корпорације утркивале су се у указивању почасти Планку. Нарочиту је пажњу побудило кад је Макс Планк, иако протестант и прауиук знамеиитог протестантског теолога, 1937 године изабран за члана Папинске академије наука у Риму, у знак признања за дело Религија и природне науке (1937). Мало је великих природњака који су своја конкретна научиа сазнања у толикој мери успели фклозофски ускладити са хришћаиством. Основи Планкове научне филозофије дали би се дефинисати начелом да човек може лако да се определи по оном што у природи има свој одређени, коначни облик, али да за опредељивање своје воље према оном што се мења и преображава нем^ чврсте полазне тачке, те да у том погледу не може ла г-е поуздаје само у свој ум, већ мора да се ослања на етику. А извоу и утоку сваке етике по Пданку треба тражити ,у Христу. Најчувенија дела Макса Планка ова су: Начело о одржавању енергије, Увод у теоријску физику, Појам о узрочној вези у физици, Путеви сазнања у физици, Физика и борба око погмеда на свет, Ре• лигија и природне науке. * Цела Немачка ода.ла је достојно признање свом научном великану о 85-том рође;ндану кбји је дочекао у пуној умној свежини. Седи јубилар, славни патријарх теориске физике, прати и даље неуморно научни рад и догаћа.је широм света.
АСТА РУТ: СЕСТРЕ
Ншша амларинска фалкларна Цгџпа џ
Ових дана Београд ће имати прилике да присуствује једној лепој манифестацији националног духа, који преовлађује код омладине. То је фолклорна група Моравског позоришта у Нишу састављена од младих и симпатичних средњошколских омладинаца и омладинки. У шароликим народним костимима оии ће са одушевљењем младости изводити српске игре и Певати народне песме. У Нишу та симпатична омладинска група освојила је све слојеве грађанства и свака њихова претстава привлачи најразноврснију публику. Поред тога ова фолклорна група иде и у села, која су тако жељна духовне хране. О Ђурђевдану она је приредила фестивал народних игара под отвореним небом код манастира Габровца. То је била права
народна свечаност на коју сс слегао народ из околних села на броју преко пет хиљада лица. Ово наиионално и културно дедовање нишке средњоодкодске омладине показује како саг дубље хвата корена нови н*ционални дух за обнову СрбиЈ!«Београд ће схватити значај ав* манифестације иационалног духа школске омладине и поклониће му своју пажњу и своје симпатије. "Го ће бити заслУжно признање за њихов рад и њихове напоре и потстрек да продужеу истом смислу, будећи националну свест и подижући културни ниво свога нгрода. Фолклорна група Нишког народног позбришта приредиће неколико претстава на Коларчевом универзитету за ученике београдских гимназија, као што ће и једну приредиги за грађанствО било на Коларчевом универзитету или на позорници на Калемегдану.
Фопилорма групд Нишког позорншта игра под »едрим небом код макастира Грабовца
(Архив СШ