Srpski narod

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

29 мај

на{№ш> б>ле,фа сафашњиир

Номинтерн и Нарноминдел као инструменти светске револуције

Циљ комунистичке партије СССР је Светски савез соција .1и' стичких сов.јетских република који треба да се постигие тактиком светске револуције. Историски посматрана, та.стратегијз подељена је у Јри дела, који бдговарају текућим и- нбпО средним циљевима. Од 1903 до мартовске револуције 1917, непО,средни ц«Лз био је обарање царизма. У другом делу, КОји је трајао од марта до новембра 1917 циљ је био обараље „импе ри.јализма" и издва.јање из „импери.јалистичког' 4 рата. Циљ треће фазе, после новембарске револуције,, био ле консолидовање диктатуре, која је требало : дз послужи као упориште за обарање имперл.јализма V свим земљама, ва о.стварење -.епохе еветске револуције. У тод стратегији, смгтране су као главне резерве револуционарне масе у високо индусТриализованим земљама и урођеничко становништва колонијалних земаља и поседа. За време трајања ма ко.је од ових фаза остаје стратегија, у погледу њених основних постава, прилично стал на; она се мења само у то.ј мери, уколико револуција прелази из једне фазе у друг.у. Тактика се пак стално мења у свако.г фаЗи, према томе, да ли револуционарни талас опада или расте, иде напред или се повлачи. Комунистичком партијом СССР преовлаћује пресуђивање једне практичне политике. Она увек зна да своју светско-револуционарну тактику измени и да се прилагоди како унутрашњим про блемима, тако и да одговогш на. променљиви притиса« који долази од промене констелаци.ја великих сила. За спровоћење својих спољних односа она се служи са два оруђач наиме, Наркоминделом (Министарством сцољних послова), које служи за одржавање формалНих односа према другим државама, и Коминтерном (Комунистичком интернационалом), ко.ју употребља ва да би „империјалистичке" ра- ј тове претворила у грађанске ра I тове, и тиме отворила пут свет скод револуцији. Извесни сукоби, до којих је понекад дошло између Наркомин дела и Коминтерне у погледу вођења политике, објашњавају се неспоразумима у оквиру општег стратешког и тактичког плана. Међутим, циљ остаје непромењен. Тиме, што су бољшевици Наркоминдел употребљавали за помирљиву политику са. страним владама а Коминтерн у циљу да исте владе оборе, они су годинама били у стању да себи .створе изванредно повољну позицију у светској политици, позицију при којој је десна рука могла да одбије одговорност за оно што је учинила лева рука. Они су себи осигурали потпору не само ин стинктивних револуционара. целог света, већ и великог бро.ја либералних политичара, коди су додуше пазили на рад Наркомин дела, али на Коминтерн нису обраћали пажњу. Овде почива у односу на совјетску спољну политику, сталНа пометња, Кривудави правац бољшевичке стратегије и тактике, може се надбоље документовати у четири главне оријентације ,које де совјетска влада заузела у односу према другим државама. ТАКТИКА СВЕТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 1917—1921 Када су бољшевици 8 новембра 1917 обдавили свод декрет о миру, праву самоопредељења, од бидању анекСида и ратне штбте. они су били спремни. да ..империдалистички рат" виде претвооен у низ грађанских ратова,

коди би били претходница светске револуције. Када-је б|Јанио мир у Брестлитовску, Лењин је нг.писао следеће: „Склапањбм■ једног сепаратног мира ми се .ослобођавамо, у колико ,је то тренутно могуће, од обе и^перидалцстичке групе које се међусобно боре, извлачимо користи од њиховог међусобног непри:1'атељства. Користим '0 се ратом, к0 ;ји их- спречава д» • аајбднички крену против нас сбоду вбјну силу, и истовремено осигуравамо соцИдалистИчку револуни.ју." Догрдило се рно чему се бољшевици нису .надали: покушај обнове истбчног фрднта против Немачке,' претворио се V војну интервенциду против бОљНЈевизма. Уместо да марширају На челу . .светск .е ревОлуције, бРЉшевици су били искључР .нИ са ггариске мировне конференпије. УспеЛи су да потпале револуциду. ко-' да је .била узрок водног слома Немачке ,на Зв.паду. Револуцида у Сре.дњој Европи трајзла је лве године. Совјетска р-епублика Бе-: ле Куна убрзо је уништена, рево луционарни талас до-стигао де свој врхунац поразб.м' првеие арми,је' пред капидама, Вдашаве године 1920. Извођење плаиова за рево.т^цију у Турскод. Персији и другим земљама Истока, било де прекинуто због промене тактике. Први инструмент ко.ш де служио светскод ревбл-.-иди био де Биро за интернапионалну револуционарну пропаганду, коди је устаиовљен под управом три Американца-девредина. После Закљученог мира у БрестлитовскОМ. Наркоминдел био де једно време главни цеитар пропа.ганде, и Чичерии у својству комесара за Спољне послове осигурао је у јјуну; 1918, да помоћ страним „пролетерским покретима" буде једна призната функција револу ционарне дипломатиде. Најзад д'е то деловање Наркоминдела пренето на Коминтерн, коди је створио Лењин у марту 1919, са циљем да створи одбрану против интервенистичких држава и одводи радничке масе од Лоуге социјалистичке интернационале.. У времену између 1917 до 1921 био де револуционарни талас у сталном порасту. Наркоминдел де 1920 склопио мир са Балтичким "ожавама и Пољском, али се опирао да призна Бесарабиду Румуниди. Крајем ове периоде почело де нагло опадање револу ционарног таласа. Интервенција страиих држава у Русији била је вавршена, сама Русија опустошена грађанским ратом. и глађу и болестима дако ослабље на. Комунизам ратног доба, дбвео је био привредни живот земље готово до пропасти, тако да де морало доћи до промене у политици. ПРВА ВЕЛИКА ПРОМЕНА ТАКТИКЕ: ПРИМИРЈЕ СА КАПИТАЛИЗМОМ (1921—1917) Лењин де 1921 године увео нову економску политику (НЕП) са циљем, да помоћу приватне иницидатиВе обнови привредни живот и да на осиову концесија оживи Иностране инвестици.је. ГГоново је успостављен новац, инЛустрида децентрализовала, а радништву дозвољена слобода уговора. Наркомирдел добио де упутство, да изради један нов „модус вивенди" са капилатистичким државама и да делимично призна постојеће прописе међународног права. Године 1923 створена је Совјетска Унида. Пошто де у вези са концесидама осигурано ппаво поседа, отпочело де следећих година признање Совјетске Уније од стране вели-.

ких сила, са карактеристичним изУзеткРм Сједињених Америчких Држава-. Године 1927 подавио "се по први пут у Женеви Литвиноб, као делегат Совјетске Уније; за НретсТбдећу "комисију за разоружање код Друштва на Оола. ч., ■ Док, се утога Наркоминдела радикалНо изменила, улога Ко'Минтерне »ост.ала је иста као и пре. ,У то време важита је ВеЛика Британидз- као главни непридатељ. Познато писмр Зиновјева, коде је дове .30 до велнке свађе извдеђу Херзона и бољшевика, дрвело ,је до генер.алиог

Лмтвинов-Фмнквлшта|н (Цртеж К. Н.) штраЈка v. беликод" Британији, који су комунисти , хтели да ' искористе за свбје циљев6., 1 Меш. : ање Ко.минтсрке у п.ос.дове ПаркоМ,Шјд|ла„ : - у. годи.ни. 1927, „ довело је до прекида дицломатскнх одНО^а између Совјетске Уније и Енћлеске, и Совј;етске Уније и Кине. " И у самод комунистичкод партиди дошло де, у новембру 1927, до. свађе између СтаЉина и Троцког у питању контроле над воћством : револуцид'е. Троцки је био протеран. Без обзира на то што су бољшевичЈси вођи морали да признају да се капитали зам стабилизовао, они су мора ли да увиде, да де привредни жи вот поново успостављен благода рећи приватнод иницидативи, тако да су били потребни велики напори да би се совдетски систем опет упутио путем социдализма: Прешло се на ;Остварење планова о једн.од брзод и огромнод инду.стријализациди земље. Да би. се она извела било д"е потребно по.ново .изменити политику. Та промена предузета је године 1928. ДРУГА ВЕЛИКА ПРОМЕНА ТАКТИКЕ: »МИРАН ЖИВОТ СА КАПИТАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА« 11928—193 4Ј Нова унутрашња политика. бида д'е означена као „социдалистичка офанзива на свима фронтовима". Стаљин је победио Троцког. то де била победа „соци јализма дедне земље" над „пермаиентном револуцидом", што је требало истовремено да значи у неку р.уку и одрицање светске револуциде. .. . Индустридалпзаипја дедне огромне, у техничком погледу заостале земље и предузимање потребних мера за соиидалнзапију. захтевала де пре свега дедну политику. мира. Наркоминделу дс дат налог да изради један плаи ,<за миран заједнички живот и пријатеЈБску сарадњу са капиталистичким државама". Искључиби циљ овога био д'е добидање иностраних кредита и иностраних инжињера, за унапређење СРцидалистичке ' изградње Совјета. помоћу једног низа петогодишњих планова.

Под напоном социдалистичке офанзиве успело је совдетском систему, да у приередној кризи, ко.ја је започела 1929, боље прође него већина капиталистичких земаља. 0 овоме (е писао један публициста: ,;Бољшевици су нод валили , исгориди за три годипе". По заврдпетку прве петогодишњице, означен је социдадизам каб ,',победпички". Руеија д'е створила оснпве за. војну -одбран^ и постала независна од спољне трговике. ; : 'У сводству комесара за спољне послове закључио де Лдтвинов даљн ичз п.чкг.-вл г) не.нападању, и тада тражио V Женеви потпуно' рагзбружаље.' На. Лрндбгккој привпеднод конферечциди. године 1933, давао је утисак -гда де он једини „конетруктивни" државнкк. Тада аолази и до признавања Совдета од стране Сд'едињеиих Амерччких Држава. Имао се утисзк да де гбољшевизам постар способан за салпн. За време■ове периоде .Коминтерн се држи прилично мирнб. Али ипак, Страх од кз.питалистичке интервенци)'е и заоКрАжа вања, навео је' Коминтерн на атармаптан прзич свима радницима света, да" се „соција.тистичка отаџбнна брани". ПошТо де Сов.јетска Унида Створила индустриску прдлогу за свбдУ вбјну одбрану, бољшевизам се по први пут осеТио довољно јакнм, да се. укопча V запа.дноевропску политику равнотеже. ТРЕЋА ВЕЛИКА ПРОМЕНА ТАКТИКК' ТАИТИКА »КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ« УПЕРЕНА П!>0ТИВ ФАШИЗМА (1934 —1939) Први шаховски., потез ове по литике д.есте миг дат Наркоминделу. да отпочне прегОворе са појединим државама.. Следеће. године, дакле 1935, склопљени су пактови о узајамнод помоћи са Француском и Чехословачком. Ови пактови сачињавали су један део такозваног Бартуовог плана о остварењу' једног „Ис точнбг Локарна". Тада је Со вјетска Унија из ревизионистичких прешла на групу дожава ко је су заступале сТатус кво и по стма је чврста пОТпора колективне безбедности. Литвинбв, који се у Друштву. народа надвише заузима за санкције против Итал.ије, на конференциди у Монтр-еу, године 1936 заступао д'е интерес Турске у по гледу легализоварћа, поцовцог у тврђивања . Дардаиела — постао д'е највећи протагониста једне супротне . џолитике. Говори које је држао у Женеви били су можда дедни од на.јбољих и надубед љивијих, коди су икада одпжа ни у погледу колективне безбе .Ч' ности. Али погрешке његове политике пок.азали су се приликом Минхенсклх прегсвора. Срв-ети су били искЉучени и са прегово га и о »л.нференције. Коминтерн де ступио у акцију; са новом тактиком, већ на г,-дмом конгресу, одржаном 1935 године. Том прилик м је дат на-лјг свима нацтлдалним секци. ј ?ма минтеоис иглогз света, да сарађују са свима груиама које се боре против фашизма. Та одлука била де-камен темељац за „Народни фронт", коди је довео Блумо.ву владу на власт у Француској. и била варница која је•запалила грађаиски ::рат у Шпанији. У Францускод" су борбе између радништва и капитала на.јзад довеле до пропасти Француске републике. Свима комунистичким партидама дат де налог. да раде иа подупирању "„социјалиетичке-отаџбине" и да се том прилкком служе тезом такозва-

нот »нтифашистичког народног фронта. У тад период спада и уништење „СТарих" бољшевика, чишћење црвене армнје. Стаљин д'е био врховни дикт&тор. Услед к.оначне пропасти . колективне безбедно. сти .везаном са,. заок^ужавааем Совјетске Уније и отвореним.непријатељством Немачке -и Јапана, : довело де.до неизбежне промене тактике. , л ■ ..; ,, ЧЕТВРТА ВЕЛИКА ПРОМЕНА ТАКТИКЕ: »НЕУТРАЛНОСТ КАО 1АКТИКА ЗА ПРОБИЈАЊЕ И ЗАОКРУЖАВАЊЕ« 11939—1941) За време минхенских дана и после тога,.,. Мос.ква је .утонула у ћутање злокобног претсказивзња. Познаваоци совјетске стољне ЈТолитике били су убеђени, да ће се бољшевици осветити зг сво.је искључен>.е' из,. .Минхјенвког' споразума. У том тренутку наш*« ли су се бољтиевица 'ИЗмеђу чекића и наковања: антикомунисТцчки пакт склопљен између. Не ■мачке и Јапана,. 1986) и годлну Дана доцније' тдаилааак' -Итадаје истом ■ пакту, -■ Стаљин де у својод прврј јавној издави -после Минхена, у јануару 1.939, изразио своје сдагањ.е' за поседање Су^ет.ских области'Од стране Немачке и тиме је показао Одакле' , ветар' дува. Пос.едг.ње.ч Прага, 15 марта 1938, НемдШа је пало у, руке ^ааор уж;ање,' за чегврдесет, дцвизија, ;пто де. 'одговарало чИстом дрбит ку ОД' 80 дивизида. То. де изменидо целу равнотежу Евпопе: Упркос те опомене, . ЕнКчези и ФранцуЗи дали су у априлу исте године гар?.нци']е . Румунији и Пољскод", и пе Питајући Москву. Пбвлачење ЛитвинОва била де. по следња опомена да претстоји.про мена еовдеТске политике. На дас 23 августа, Ј939 пртписан је споразум са Рајхом. Молбтов, наследник Литвинова као комесао за спољне послоа^ б'ио де такође члан Политбироа паптије. По литика Наркоминдела и Коминтерне била ј'е поново Истоветна. Источна Пољска поседнута је од црвене армије. У Естонији, Летонији, Литванији ишло де све глатко. После слома Француске, V дулу 1940 отета де Букбвина и Бесарабија старом полИТиком силе. Совјетска Унија почела је спремати напад на. Немачку, враћадући се на тактику светске револуције. 22 дун.а 1941 предупредиле су немачке армиде генерални напад Совјета >на, Европу. Покушаћемо да извучемо неке закључке. Комунистичка ггартида СССР свој циљ. светску револуцију и светш савез соци.јалистичких репу* блика, ни;је ни једног тренутка напустила и неће никад да напусти. Различито нагло мен>ање курса спол>не совјетске политике само су шахрвски потез.и који су уперени овоме циљу. Пета велика промена тактике: укидање Коминтерне, не претставља ништа друго него понављање ранијих про мена у раздобљу између 1921 и 1941 године, то јест пребацивање пОсловања м Коминтерне на Наркоминдел или обратнв.