Srpski narod

пошгвркна ппаМнв * готову

РПСКИ

НЕДЕЈБНИ ЛИС1 Беогрлд, 5 |ун 1943

Вр. 21.

Год. II.

ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

к\. 1

>У/-

ГОДИНУ ДАНА НА МРТВОЗ СТРАЖИ

ЗДДАЦИ СРПСКПГ ЗАДРУГАРСТВА

Годину је дана како идемо заједно са својим народом по старом српском путу, који нам је означио генерал Недић, настављајући прекинуту линију нашег природног историског развијања, То је широки друм части и поштења, рада и обнове који нас води новој Србији у искреној заједници са другим европским народима. Свима снагама ума и срца трудили смо се да на томе путу осветлимо сваки корак српског народа, да не поклекне, да се не спотакне о неки камен, да н« упадне у јаму или замку, коју му копају његови изроди у туђинској служби. Знамо да то може да буде и рака за један мали народ, коме је потребно много разума, много мудрости, много евести о његовом правом положају и о његовим дужностима према себи и према Европи, да би се сачувао од коначне пропасти. У својој дубокој и племенитој лубави за српски народ родило се у нама чуло да осетимо и најмању опасност, која прети његовом опстанку и његовој будућности. Као војник на мртвој стражи, припијени присно уз родну груду, готово измешзни са њом, ослушкујемо са напрегнутом пажн>ом сваки гпас, сваки шум из даљине, трудећи се да схватимо шта он доноси српском народу: помоћ и спас или несреЂу и смрт. Зато из недеље у недељу ево ве& годину дана како у бризи и страху за будућносг српског народа пишемо неуморно црне редове на белој хартији, обраћајући се његовој бистрој памети и његовом животном нагону, да види стварност онакву каква је и да чује глас истине. Хтели смо да будемо школа стварности и конструктивности, које данас значе право српско родољубље, које спасава од пропасти и уништења, олакшавајући данашњи положај и обезбеђујући бољу будућност. Генерал Неди^, пошто је завео ред и мир у земљи, коју су агенти Москве и Лондона хтели да принесу на жртву туђим циљевима, ставио нам је у дужност да учврстимо ове тековине, проповедају&и јединство и слогу у духовима. У његово име говорили смо своме народу да су времена тешка и судбоносна и да нас у овом сукобу џинова може једино спасти древно искуство, које је најбоље могао да изрази народ, који је толико пропатио због раздора и гложења, постављајући као врховно начело свога опстанка: Само спога Србина спасава. ч

Одлучно и безобзирно скидали смо маске са пица наших домаћих изрода у туђинској служби, као и са лица њихових наредбодаваца било из Лондона или из Москве, који су били и остапи без срца за живот и судбину српског народа. Наш програм био је скроман, без великих амбиција да расправљамо питања велике светске политике или да се самоуверено мешамо ,у дубоки идеолошки сукоб. Знали смо колико смо мали и си^ушни у овој борби континената и идеја, да би наш број или наша реч могла да буде ма од каквог значаја и утицаја на њен исход. Зато смо проповедали и учили свој народ да разуме стварност и да схвати чињенице и да само на основу њих доноси закључке и одређује своје поступке. Неуморно смо му говорили из недел>е у недељу да се чува као змијског отрова лажи и блефова туђинске пропаганде из Лондона и Москве, која му може само донети нове неда^е и нове катастрофе. Били смо без страха и колебања на претњс и пресије једних или других и знали смо само да вршимо своју дужност, бране^и неустрашиво име и огњиште српског народа, стрепећи целом душом и свим срцем да их не прогута мрак историје. Глуви и слепи за претње или сиренске гласове, ми смо без икакве камуфлаже, часно и поштено у највевој лојалности и искрености проповедали потребу да српски народ својим радом покаже сво|у конструктивност и да на тај начин да свој обол на олтар заједничке европске отаџбине, коју угрожавају бездушни експлоататори из Лондона и крвави завојевачи из Москве. Проповедали смо исто тако насушну потребу да се српски народ духовно определи за Нову Нвропу, коју изграђује Велики Немачки Рајх у заједници са другим европским народима и да изгради свој нови економски и социјални поредак у духу новог времена, а у складу са својим традицијама и са посебним условима свога историског развитка. Проповедали смо поред тога и потребу да искоренимо заблуде и навике прошлих времена, када смо се угледали и робовали јеврејству, плутократији, масонерији и марксизму, којима је српски народ био само оруђе у њиховој сатанској игри. Зато смо проповедали као једнни спас враћање народном духу, задружмој традициЈи, враћање родном тлу и свима чистим изворима ка пољима светпе срп-

ске историје, када смо били вепики духом и поштовани и цењени од свију. На крају прве године опстанка можемо са миром и спокојством у души да погледамо на свој рад, који је добио признање у све ве+нем одзиву српске публике, достижу^и тираж, број читалаца, као што није имао ни један лист овакве врсте у ранијој држави. Писма и поруке које добијамо из целе земље, из свију редова нашега друштва на селу и у граду показују да смо на добром путу и да се наша реч слуша и цени у нашем народу. То је најбоља награда коју смо могли доживети, јер показује да смо успели у својој мисији и да српски народ прихвата речи разума, да схвата стварност и да не^е упасти у нову грешку, која може да буде и смртоносна. У верној служби српском народу превалили. смо једну годину дана. Триста шездесет пет дана! Али каквих! Сваки нам се чинио дуг као вечност, не знају^и каквим се све опасностима излаже српски народ због једне шаке малоумника и зчслепљених у туђинској служби. И ова збирка од педесет бројева није обична новинарска књига, као што су друге, које се пишу у редовним, мирнодопским временима. Безбројни низови редова које остављамо без страха суду потомстза, нису писани мастилом, ве& су чупани из самог срца и писани његовом врелом крвљу. Као што добоовољци у Јелном мегновењу дају ев©[ живот, тако ми из дана у дан дајемо по један де» сво|е снаге и свога живота. жртвујуђи еве за спас и бољу буду&ност евога народа. У овиал ступцима налазе се живот, љубав, част и вера људи који су, извршавајуви наређења генерала Недића и следују^и његовом примеру, дали све од себе да испуне своју дужност правих српских родољуба и савесних српских новинара. Пишу^и само по еавеети за спас и добро српеке отаџбине, они су свој рад ехватили као вршење најсветије дужности према свомо народу. Српски народ осетио је моралну вредност и национални значај нашега лиета и поклонио му је пуно поверење и највећу пажњу. То нам даје подршку да са још већом вером и пожртвовањем наставимо свој рад за спас и добро српског народа и бољу будућност мајке Србије. ј »С-Н«.

Данас није потребно нарочито истицати од коликога је значаја задругарство за нашу пољопривреду и за наше пољопривреднике. Основни принципи задругарства иашли су солидне основе у нашим крвним задругама, које су биле носиоци благосташа, напретка и домаћинства у нас. У њима је старешина задруге био онај који је наређивао, који је водио целокупно газдинство, а млађи су слушали и без поговора извршивали његове жеље и заповести. Послушност, ред, рад и слога владали су свуда и на сваком кораку. И због тога је нашој врлој старини, творцу српскога задругарс.тва, Михаилу Аврамовићу, полазило за руком да отпочне са оснквањем земљорадничких задруга, јер је терен већ био припремљен крвним задругама. Смисао за заједницу већ је постојао у нашем народу, а користи од к>е могле су се лако назрети. И када су се задруге већ основале, на њих су се пренела обележја наших крвних или породичних задруга. Поред користи које је задругарство доносило својим члановима, у њима су се наши људи навикавали да поштују један другога, да заједнички раде у општу корист, да се пазе и воле, и да на тај начин постану корисни чланови друштва и заједнице. Из тих разлога вели с правом г. Аврамовић, да је српско задругарство покрет љубави према човеку, према друштву, према читавом народу и према земљи. Због тога носи српско задругарство једно специфично обележје и карактер високог морала и врлина, што у задругарствима других народа није тако јасно истакнуто. Спрско задругарство овап.гготила је српска душа, велика, гостољубива, племенита, правична и честита. Та светла обележја нашег задругарства мораЈу бити водиља сваком нашем човеку и грађанину. Ако њих не можемо учинити још блиставијим, не смемо их замрачивати ничим, већ их морамо држати на оној висини, на коју су је поставиле наше раније генерације. Као што је наша пољопривреда разноврсна, тако исто су многобројни и задаци које српско задругарство има да испуни. Уколико је наша пољопривреда више заостала и неорга-

низована, утолико се осећа вв* ћа потреба за задругарством, које треба да организује наше пољопривреднике, шихову производњу и потрошњу свих земљорадничких потреба. ' Смернице рада садашње У-' праве Главног савеза српских земљорадничких задруга, или боље рећи дужности, јасно су истакнуте у својим главним линијама недавним говором претседннка владе, генерала Недића, одржаном при пријему чланова управа Главних савеза задруга. Ик тога говора избијало је стремљење господина претседника да се српски сељак још боље организује у земљорадничке задруге, да кроз задругарство дође до пуног изражаја, и да кроз српско задругарство мора да струји цео народни живот, социјални, економски и привредни. Господин претседник владе налази да се српском сељаку, као најмногобројнијем живљу наше државе мора посветити особита пажња, и вољан је да му пружи сваку потпору, без које се правилан рад не може замиС.ЛИТИ. Према овим смерницама* У-' права Главног савеза српских земљорадничких задруга настаће свим својим силама и сретствима да се оснују земљораднипке задруге и у оним местима у којима их нема, да би се гро сељака организовао у задруге. Помоћу задруга народ ће доћи и у тим местима до свих оних користи које долазе од задругарства, у првоме реду до духовних, па после и до материјалних. У осталим задругама оживеће се рад у јачем степену но што је досад био случај, и отклањаће се сви они узроци који њихов рад коче и онемогућујуУправа ће настојати да се у народу створи поверење у задругарство, а то значи да се у таквим установама не може спроводити никаква политика, која је упропастила сваку установу у којој се појавила. Установе овакве врсте имају опште национално обележје и оне су општенародна својина. У задругама и у другим пољопривредним установама могућа је само привредна, или боље рећи пољопривредна политика, којој је циљ унапређење пољопривреде и подизање економског стања нашега народа и Србије. (Наставак на шестој страни) Др Танасије Митровић, претседник ГССЗЗ