Srpski narod

међунарафни* џо1а^а{а Профинтерна уместо Коминтерна

Састанак Рузвелта са Черчилом имао је трагичан карактер. Неслога се претворила у формалну свађу, и Черчил који је био Рузвелтов гост у његовој кући, отселио се у британско посланство у Вашингтону. Два дана доцниј« није хтео да прими у посету ниједног од људи, које је Рузвелт слао њему ради измиреља. Зато је амерички претсадник морао сам да потамгаа комунике о резултатима саветовања. Овај детаљ о кризи саветовања је доказ тешке кризе сарадње Британије и САД. У вези с тим је сенатор Бертон Хвилер дао једну изјаву управо сензационалног карактера. Он је рекаб: „Енглеска још мора да покаже своју јасну одлучност да је у рату на Пацифику на нашој страни. Или шора после рата да се одрекне својих империјамистичких планова". Никад још ниједан амерички Државник није тако отворено претио Британији. Никад још није било тако недвосмислено изјављено да даља судбина Британије зависи од њен(?г залагања за. америчке стратегиске сврхе. Енглеска штампа није још реагирала на ову дрску изјаву америчког сенатора, али она има доста материјала за огорчене чланке о темама које је дао Черчил у својим вашингтонским изјавама. Попуштање Черчила у Питању приоритета пацифичког ратишта, у питању препуштања ■Европе бољшевизму и у питању Жирогт-де Гол изазвало је јако незадовољство у Енглеској. Чернил није смео да се врати у домовину и зато је отишао у Алжи$ како би причекао док се његови сународници охладе. Ако су тачне верзије да је из Алжира наставио пут за Москву, онда је то веома значајан доказ још већег размимоилажења између Вашингтона и Лондона. Вашингтон бије краљем, Лондон покрива кецом. Рузвелт шаље Стаљину својеручно писмо, .Черчил шаље код Стаљина самог себе. Рузвелт покушава да придобије Стаљина за рат против Јапана, Черчил мора да задржи сву Стаљинову снагу за свој рат, за европски. Как&в газда, такав и слуга Размимоилажења између Рузвелта и ^ерчила имају своју минијатурну копију у размимоилажењима између Жироа и де Гола. Све је исто, само мање величанствено. Исте препирке, чак и истоветна немогућност да се изда комунике о резултату састанка. Долазак де Гола из Енглеске у Алжир није прекинуо меч између њега и Жироа. Борба се наставља са том разликом што су се до сада боксери тукли на извесном отстојању, а сада су пали у клинч. Бележимо ову смешну борбу између два издајника не зато што неког може интересовати ко ће од њих да добије превласт — Жиро као главнокомандујући или де Гол као претседник комитета — већ зато што иза непомирљивости та два продавца Француске стоји непомирљи-

вост два купца француских поседа, Британије и САД. Те две државе не могу да се споразумеју ни по једном појштичком питању. За сада изгледа да Американци сматрају за своју зону Мароко, Алжир, Западну Африку и Сенегал, а Енглези господаре у Тунису, екваторијалној Африци, Мадагаскару, Реиниону и у Сирцји. Газде Рузвелт и Черчил, поред брига због својих слугу француског порекла, имају брига и са другим слугама. Пошто морају да се некако реванширају Стаљину за његово крваво залагање у рату, то излазе у сусрет извесним Стаљиновим захтевима. Натерали су Египат да успостави дипломатске односе са Москвом, изко се народ противи доласку званичних комунистичких агената. Протерали су Сикорског у Каиро, и на тај начин донекле су задовољили захтеве Москве која је тражила да Лондон и Вашингтон одмах прекину односе са „владом" Сикорског. Сада је у Москви пој:анана борба против Сикорског. Преко агенције ТАСС пуштају се веети оваквог карактера: „Радн/ци пољске народности у амери^ком граду Њуаркеју дали су изјаву у којој захтевају да се образује нова пољска влада, при чему одобравају одлуку Совјетске Уније да прекине односе са Сикорсковом владом". По свој прилици, приеуствујемо предигри која претходи новој комедији образовању комунистичке пољске владе у Москви. Заменици Коминтерне Москва је почела операције освајања емигрантских влада. У грчку „владу" у иностранству већ је увукла два комуниста, а сада захтева да се један комуниста постави и у „влади" Слободана Јовановића. Те емигрантске групе треба да буду замена Коминтерне, т. ј. апарат помоћу кога ће московски комунизам ширити свој утицај у другим земљама. Као друга и трећа гарнитура заменика служе већ одавно постојеће организације „Међународног друштва за помагање револуционарима" и „Светског друштва за културно зближавање са СССР". Енглески комунисти кроз уста Хенри Ноел Брајсфорда одају скривене намере комунизма, а то је образовање четврте интернационале, марксистичке, уместо „распуштене" комунистичке, која ће ипак бити комунистичка само под називом марксистичке. Али док се припреми могућност за такву нову светску организацију, Совјети већ имају готову организацију „Профинтерну", која им замењује Коминтерну. Та интернационала професионалних организација функционише одавно, и одавно је извежбана у извршењу московских наредаба. Хаос долази Ма колико је велика комунистичка опасност, ипак можемо констатовати да је Москва сада исувише оптерећена унутрашњим бригама да би могла са

пуно енергије радити за циљеве свог комунистичког империјализма. У Совјетској Унији настаје хаос. Хаос саобраћајни је већ настао, а Кагановић покушава да га заустави терором. Хаос у исхрани је добио такве размере да је Москва морала направити једну „неукусну и некоректну" (према америчком мишљењу) демонстрацију на конференцији у Хот Спрингсу, где је захтевала да се не говори о послератном благостању, већ да се одмах пошаље 6 милиона тона хране како би се спасла од глади црвена војска. Хаос постоји не само у Совјетској Унији. Амерички часопис „Тајм" пише да се Рузвелт налази пред највећим и најобимнијим хаосом свог десетогодишњег претседниковања, хаосом који је он сам створио услед неспособности да се организује исхрана америчког становништва, и да се спасе систем карата од јуриша црне берзе. Рузвелт је претњама прекинуо штрајк у гуменој индустрији, а сада је почео штрајк 500.000 рудара. У Америци расте незадовољ■ство према Рузвелту. Њега исмевају због његових сталних неуспеха. Ниј-е успео да одвоји Финску од Немачке. Адмирал Робер, француски гувернер острва Мартиник није се повиновао његовим наредбама. 20 милиона католика и 7 милиона Италијана у САД са гнушањем читају вести о ваздушном терору против Италије. Вашингтонска влада је забранила сада давање детаља тог америчког зверства у Европи, јер Рузвелт мора да има на уму расположење гласача на претстојећим изборима. И у борби против хаоса, или боље речено против народа који протестује против хаоса, он мора стално да памти да се ближи дан избора. Рузвелтови људи стварају хаос у својој земљи, а осим тога и проповедају хаос у Европи. Самнер Велс је одржао говор у коме је прорицао да, у случају британоамеричке побе-

де у овоме рату, Европа ће да уђе у доба хаоса у коме ће да умру од глади милиони и милиони становника. То је признање неспособности да се организује резултат победе, ако би дошло до победе. Имају права амерички критичари Рузвелтове политике, који кажу да су сви његови послератни планови потонули у „вашингтонском блату". Фарисеји и интриганти Пошто смо већ поменули реакцију Италијана у САД као и католика других народности, вреди још да кажемо неколико речи о ставу енглеске англиканске цркве према ваздушном терору. Она је сада дала званично објашњење у коме се фарисејски каже да не може осуђивати смрт неколико етотина цивилних људи када не осуђује убијање стотина хиљада војника у рату. Пошто је рат неотклоњива ствар, то се црква мора са том појавом помирити, а са гледишта морала је свеједно ко је жртва рата — цивил или војник. За енглеске епископе је свеједно ко је жртва рата — борац који се бори, убија и зато и сам може да буде убијен, или невино дете у некој мирној варошици. Ова изјава англиканске цркве је још један доказ феноменалне безобзирноети Енглеза у рату. Енглези су сада започели једну кампању која има за циљ да замути воду у Тангеру. Пуштају се узнемиравајуће верзије. Шпанска влада пориче истинитост енглеских шапутања о неком ненормалном стању у том граду и области. Води се такође кампања која треба да узнемири јавно мнење у Турској, али турска влада и озбиљан део турске штампе констатују непроменљивост турске политике, којој је једини циљ чување неутралности. У тој кампањи у Турској велику улогу играју јевреји који су се за време последњих година доселили у великом броју. Јеврејско питање постаје актуел-

ио у вемљама у којима никада није излазило на површину јавног живота. Једна јеврејска организација у САД приредила је гласање о теми: „Антисемитизам у Сједињеним Америчким Државама". На питање „Верујете ли да јевреји у САД имају и сувише моћи" 68% од упитаних одговорило је са „да". У Енгле< ској на такво питање одговорио би још већи број грађана, јер се тамо антисемитизам шири из дана у дан. ! Слога у Тројном пцкту, Неслога и хаос у земљама које се боре против Тројног пак« та и неслога између тих земаља расте што дуже траје рат. У Тројном пактуЈ напротив, пове« ћава се сложност. Да наведемо само неколико на први поглед ситних чињеница: становништво Формозе и Кореје, које је до сада традиционално заузимало антијапански став, даје сада сво* је младиће у јапанску војску ра> ди заједничке борбе за источноазиски простор. Становништво Галиције дало је ових дана 62.000 добровољаца који су отишли на Источни фронт ради борбе против комунизма. Лавал је у изјави коју је дао ових дана одао признање француским борцима који иду на фронт Европе против комунизма и про> тив Британоамериканаца. Од ових ситница прелазимо ка важнијој чињеници. Први пут после примирја шеф италијанске спољне политике говорио је веома помирљивим тоном, поми њући Француску, и рекао да не постоји никаква намера да се Француска понизи и разори. Италија има пуно разумевања за животне потребе Француске. Тиме је отворен пут да се рашчи* сте начелно сва питања која још постоје између Вишиа и Рима а да италијанско-француски односи заузму своје место у оквич ру опште европске сарадње. Лавал је изјавио да је његоч задатак створити срдачне одноге Францус^е према Осовини и р,а тај начин обезбедити Француској почасно место у новој Ежречм. Тако се зближавају народи Европе. Исто тако зближавају се народи Азије. Ово повећава моћ Тројног пакта и идеју сарадње која треба коначно да замени предратну идеју међународне борбе. Мес. # I /№5ргасњн (ЖаАРОА ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово« ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић ва Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИ* СТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Из" возне банке). Телефон: 20-383. ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Краљице Наталије 100. | Телефон: 21-772. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. Д. Влајковићева Ш.

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА наложићо јавној продаји са почвтном пицитационом ценом следећа имања: «6 ЈУНА 1943 ГОД. 1) Плац са зградом Браће Неди&а 6 Дин. 2,700.000,2) Плац са зградом Алексе Ненадовића 38 Дин. 5,000.000.3) Плац са зградама Кр. Александра 193 Дин. 2,000.000.4) Плац са зградом Ловћенска 8 Дин. 480.000.—. 18 ЈУНИ 1943 ГОД. 1) Плац са зградом Смиљанићева 13 Дин. 1.050.000.2) Плац са зградама Краља Александра 284 Дин. 2,000.000.3) Плац са зградом Краља Александр 250 Дин. 2,200.000.4) Плц са зградом Краља Александра 132 Дин. 4,500.000.21 ЈУНА 1943 ГОД. 1) Плац са зградом Змајз од Но&аја 1 Дин. 1,900.000.2) Плац са зградама Доситејева 25 Дин. 4,400.000.3) Плац са зградом Доситејева 6 Дин. 7,200.000.4) Плац са зградом Балканска 31 Дин. 4,500.000.5) Плац са зградама Паштровићева 49 Дин. 1,000.000.—. Продаја &е се обавити у банчиној згради — Скадарска 33/11 од 9 до 12 час. где се могу добити и сва даља обавештења. 377 1—1