Srpski narod

недељу дана на ратиштама

СТРАТЕГИЈА НА ШТАКАМА

Спољни изглед суперстратега комунистичко - капиталистичког блока симбблише и стратегију тог блока. Она се и на штакама једва креће. Она није у стању да направи ниједан слобоаан поКрет, већ је сваки њен покрет уКочен тешкОм болешћу. а име те боласти је неслога и неспосббност. Драмски завршетак састанка Черчила са Рузвелтом (када ни после 16 дана пренирке нису нашли бар једну реченицу која би као комунике задовољила обе стране) говори, виче о неслози у логору коалиције и о њеној неспособности. Да су могли, да су имали снаге за победу над Тројним пбктом, не би требало да се толико саветују, не би морали да се са састанка разиђу као непријатељи. Америчко министарство војске саопштило је да су САД изгубиле до сада 84.000 војника. Како је већи део тог губитка припао афричком ратишту, то су генерали, адмирали и пОлитичари, присталице пацифичке стратегије, дббили у свом захтеву подршку јавног мнења да се центар борбе пренесе на Пацифик. У Америци су прочитали веома значајан чланак који је дао за „Илустретед Лондон Њус" војни стручњак Цирил Фелс, а у коме се наглашава да је атлантски бедем ванредно тешка препрека, а да се напад на Европу не може замислити све дотле док се не васпостави неоспорно господарење на морима. Американци више разумеју рат против Јапана, него против Европе. И зато је чланак ,,'Гајмса" од 28 маја, у коме тај водећи лист заклиње Американце да не одустану 6д раније утврђене стратегије, тј. да прво скрхају немачку вбјну еилу, а о&да да победе Јапан, остаје глас вапијућег у пуСтињи. Америчке водеће личнбсти, каб што је на пример сенатор Бертон Хвилер, из Моктане, изричито кажу: „Било би мудро кад би Америка у првом реду продужила офанзиву против Јап&На, а тек у другом реду позабавила се савезничком инвазијом у Е^ропи". Криза у СССР Проблембм „Јапана или Европа" замима се целокупна свет ска штампа. Интересантно је мишљење Надир Надиа. у „Џумхуријету", који каже да се победа не може пбстићи нападима из вазДуха или пбкушајима слабљења на неки други начин, већ увек и свуда бајбнетом. Један пбкушај искрцавања БриТанбамериканаца у Европи за сада није вероватан, јер изгледа ч да Британоамериканци нису у овом тренутку довољно јаки. Али чекање до јесени или до зиме могл»о би довести до слбма или до губљења важности Источног фронта за Британоамерикетше. Нико нв може тврдити да Совјети на Иотоку могу издржати вечито. Иза ове прилично обазриве реченице турског публицисте крије се мрачна стварност, мрачна са британоамеричког гледишта: Совјетока Унија налази се у тешкој кризи. Прво стање исхране је очајно. Совјети траже хитан довоз 6 милиона тона храве и захтевају да се теоретска

конференција за исхрану, која заседава у Северно.ј Америци и кбја ствара фаитазије о послератном времену, претвори у практичну конференцију и да одмах мобилише залихе хране за слање исте у Совјетску Унију. Међутим, у Бразилији је одлучено да униште 75 милионз џакова кафе, која би добро дошла Совјетима, а која се не може испоручити због несташице бр^дске запремине. Друга криза Совјетске Уније — то је попуштање дисциплине. Члан Централног Комитета комунистичке странке Митин ових лана одржао је преко радиа један значајан говор, у коме је Оштро нападао „саботере и мрачне елементе" и претио „издајицама из страха и из намере", а затим позивао на безусловну дисциплину. Овај апел потврђује вести о ја«ом незадрвољству у црвеној војсци и о немирима у совјетској земљи. У Азарбејџану и Узбекистану избили су устанци. Услед тога је претседник врховног савета узбекистанске совјегске републике Ахун Бабејев збзчен са свог положаја а на његово место дошао је Кагановићев повереник и припадник НКВД Абдува.ли Муњинов, који је добио задатак да угуши устанак. Трећа криза у СССР, то је криза људства. На кубанском мо стобра.ну заробљена је женанаредник Баренкова када је немачка артилерија десетковала њен батаљон, који је био састављен од мушкараца и жена. Она је испричала да се морала пријаВити у црвену војску, .јер није цристала да ради у фабрици 16 часова дневио и зато је била проглашеНа за саботера. На тај начин Совјети увршћују у црвену војску великИ број жена, јер немају више довољнб мушкараца. Криза људства види се и по томе штб су Совјети морали да прекину операције на Кубанском мостобрану, јер не с^еју више да троше људство такб безобзирнб као штб су радиЛи до сада. Четврта криза је изазвана образовањем руске националне с слободилачке армије. У ту армију ћ^елазе хиљаде и Хиљаде црвеноармејаца, јер вол« да се бију За руску националну ствар, а не за комунистичку диктатуру. Стаљин је мно^-о Шта украо од Русије, како би бкитио комунизам у нацибналном стилу. А л и он није смер да каже реч „Русија". РеЧ „Русија" ,је изговбриб генерал Власов и зато је придобио срца 70 милиона руских људи с ове стране фронта. У пбсле^ње време Власбвљеви одреди узели су великбг учешћа у борби против сов.јетских герилских банди у позадини Источног фронта. Спрбведена је акција чишћења и тбм приликом су освојбна 74 бандитска центра. Руска ослободилачка војска показала се сјајнб: и војнички, и идеолбшки она је чврста и поуздана. Зато се сада већ може казати: на Источном фронту почиње борба између Власбва и Стаљина, између Русије и СССР. У трј борби победиће Русија, а СССР ће нестати. Криза Чан Кај Шека Стаљин осећа своју слабост, и зато, како изгледа, ннје вољан да помогне Американцима у н>иховој борби против Нипона. То помагање би било тим ризичније што се Јапан припрема за све мбгуће евентуалности и баш зато убрзава ток догађаја у Кини. Јапанска офанзива долином Јангцекјанга и јужно од те реке развија се веома успешно и ствара тежак утисак у Чунгкингу, који се осећа непосредно угроженим. Ова битка добила је код Кинеза назив „битка за пиринач", јер су Јапанци продрли у област која је хранила пиринчем већи део чунгкиншке Кине. У тој земљи већ сада је наступила страшна глад. Да Кинези нису били Кинези, они би тамо, у чувгкиншкој Кини, већ одавно сви погинули услед немогућих услова живота. Али сада и Кинези не могу више да издрже и зато у Чунгкингу расте такав протест против даљег вођења бесмисленог рата, да то ствара тешку унутрашњу кризу у чунгкиншкој Кини. Чанг Кај Шек не добија помоћи од Британоамериканаца и тр-а жи смењивање фелдмаршала Вавела. А Вавел је више забринут концентрацијом совјетских трупа на авганистанској граници него катастрофама чунгкиншких трупа на Јангцекјангу. Једино помоћу авијације Американци покушавају да помогну Чаи Кај Шеку. Али та авијација генерал-мајора Стилвела је малобројна и не може да се појача зато, што се ова америчка авИациона снага ГЈацифика концентрише у области Аустралије, где су Јапанци постали необично јаки у ваздуху. О односу снага између британоамеричке и јапанске авијације на југозападном Пацифику говорио је аустралиски министар претседник Кертин који је нагласио огромну моћ Јапанаца. Он је рекао да су Американци извршили неколико ваздушних противнапада, али, несумњиво је да ови удар-

ци претстављају таква оптерећења наших извора попуњавања, да смо се већ често пута приближили потпуном материјалном исцрпљењу". Ово је веома интересантно признање. Криза ваздушног терора Када Кертин говори о исцрпљењу америчких ваздушних снага у вези са неколико прилично слабих напада ваздухопловства САД на јапанске истурене базе, онда можемо замислити колика је исцрпљеност америчког ваздухопловства када су у месецу мају Британоамериканци само над Западном Европом изгубили 310 четворомоторних бомбардера и 240 других ваздухоплова. Опасно повећање губитака у ваздухопловству, скопчаних са ваздушним терором, није једина појава која је проузрокована том стратегијом убијања деце. Прво, у Енглеској су осетили жестину немачке реакције, жестину немачких ваздухопловних напада на бритаиске градове. Створило се такво расположење код Енглеза, да је Идн морао да одржи један говор у коме је убеђивао Енглезе у целисходност даљег настављања ваздушног терора. Друга појава то је повећање отпорности европских народа против ваздушног терора. Лист „Месађеро" карактерише понашање народа ИталИје као „противофанзиву цивилнбг становништва", које после најтежих напада поново успоставља јавни живот и тако га враћа нормалном тОку, као што се то обично дешава у једној тврђави која се налази у најистакнутијој борбоној линији. Дакле, Британоамсриканци и-

мају већ доста разлога да сумњају у целисходност ваздушног герора, јер је он прескуп, а и не даје жељени ефекат. Карактеристично је да америчка влада од својих поданика крије појединости ваздушне терористичке акције над Италијом, јер не сме да изазива протесте против милиона и милиона Италијана настањених у САД. Ово је један мали детаљ ситуације, али он је значајан: сваки стратегиски погез коалиције скопчан је са огромним унутрашњим тешкоћама. Ова коалиција нимало не личи на коалицију из првог Светског рата, када је постојала извесна идеолошка сагласност. Садашња коалиција је коалиција противречности и зато нема сиеге. Ова коалиција не може мислити да је 1943 годнна слична 1918. Сличности нема ни зато што је садашња коалиција слабија од претходне, а и зато што је садашњи блок против кога се коалиција бори много јачи од централног блока првог Светског рата. Јачи и бројно, и материјално, и духовно. 1918 година не може да се понови. Победиће Тројни пакт. М. Војновић

жшж

Претседнмк владе генерал Недић на освећењу дома за радничку децу на Авалн (Снимах, Државне пропагапде)

БЕОГРАДСКИ ОКРУЖНИ УРЕД ЗА НАШЕ РАДНИКЕ Миниотар социјалне политике и народног здравља извршио је у месецу априлу смену дотадашњег равнатељства, у Окружном уреду за осигурање радника у Београду. За. комесара постављен је дугогодишњи члан самоуцраве нашег радничког осигурања и бивши потпретседник Средишњег уреда Влада МарковићОдмах по пријему дужности комесарСка управа. приступила је потребнбј реорганизацији, да би се стање што више побољшалб и унапредило. Услед тешких прилика чланова и службеника Уреда, уз саглАсноет и одобрење Министра соци.јалне политике и народног здравља, Окружни уред је поводОм овогодишње^г празника поделио новчану помОћ болесним и за рад привремено неспособним чла.нвима, свима члановима са врло малим рентама, као и службеницима уреда. И поред даиашњих изузетних притика и отсуства знатног броја радне снаге из домаће привреде, Окружни уред у Београду показује сталан н осетан пораст како у бр-оју чла.нства, тако и у пружању лекареке помоћи и новчаиих потпора својим осигураницима и њиХовнм породицама. У току прошле године у месецу марту број осигураних чланова износио је 58.696, док се ове године у истом месецу попео на. 77.875. Просечна обезбеђена надница оснгураних радника повећала се у истом раздобљу за читавих 65%. У марту месецу прошле године она де износила 45,30 динара, а у истом месецу ове године 69,23 динара. У току месеца марта Уред је исплатио сво.јим болесним и за рад неспособним члановима и њиховим породиц»ма 3,900.000 дин. Број лица прегледаних и лечених код уредских лекара у ординацијама Центрглне амбуланте V Београду из дана у дан је све већи. У марту ове године лечено је прбсечно свакодневно 1.420 болесника. Поред тога у болницама. и клиникама лечено је у истом месецу 798 болесника, а хидротерапијом и лектро-терапијом 1.444 болеснтгГГ1. ' ' 1 * " '