Srpski narod

Српски народ, 30 августа 1943

СРПСКА ВЛАДА ЗА СРПСКО СЕЛО

У свом главном задатку: духовној и материјалној обнови земље, Српска влада генерала Милана Недића, преузевши пре 2 године управу, пошла је са правилне тачке гледишта, да ту обнову треба спровести на првом месту кроз српско село, које је основ нашег државног живота. Не само бројност-нашег сеоског живља, која чини нашу земљу првенствено сељачком земљом, већ и значај нашег села у привредном, н^ционалном и духовном животу земље, руководили су владу генерала Недића да своје прве погледе обрати селу, да отуда на првом месту очекује наш препород. Због тога је Српска влада посветила селу, сељаку и пољопривреди своју највећу пажн>у и бригу. Подићи село и створити сарадњу између села и града била је једна од главних поставки коју је себи ставио у дужност претседник генерал Недић. I

Акција, која је одмах у том правцу поведена на селу у многобројним правцима, показала је убрзо своје велике успехе, можемо с правом рећи веће него што су постигнути за преко 20 година нашег ранијег државног живота, кад је село било од свих режима занемарено и запостављено. Први крупан и можда најкруп нији прилог не само на обнови земље, већ и на одржању нашег народа, дало је српско село у политичком погледу, схвативши и прихвативши прв.и апел претседника владе генерала Недића за очување мира и реда у земљи. Да није било нашег сељака који је ту потребу дубоко схватио, ко зна какве би се још тешке и непоправљиве поеледице обориле на наш народ. Одбивши сваку рушилачку акцију, сва ку помоћ од своје стране разорним елементима, помажући власт у борби против рушилаца реда, село је афирмирало свој високи политички смисао, заснован на осећајима дубоке привржености према земљи, вери, домаћем огњишту и породици. Материјални прилог села Одужујући на тај начин с једне стране свој највећи дуг отаџ бини, село је прилегло свесрдно на рад да одужи и други велики дуг 3 а то је материјално одржање народа. Као што је с једне стране усвојило апел претсед ника генерала Недића за очување реда и мира у земљи, с друге стране усвојило је његов апел да се свака стопа земље мора засејати, да ниједан Србин не сме умрети од глади. Узидавши тако своја два највећа прилога у темеље наше обновљене'државе српско село дало је доказа да заиста заслужује пажњу и бригу, коју му је влада поклонила. А брига за наше село и нашег сељака велика је и разноврсна. На првом месту предузета је акција на духовној обнови села. Посвећена је највећа брига народним школама, да не би с једне стране остале без учитеља, а да би се с друге стране отвориле нове школе тамо где их још нема, а где су врло потребне. Путем предавања сељаку је пре дочена данашња ситуација у свету и ширени су хоризонти ње говог знања. Сарадн>а села и града Један од најзначајних додира, управо душевна веза између села и града, васпостављена је лич

ним посетама српских домаћина претседнику владе генералу Недићу. Многобројне групе угледних и узорних домаћина из свих крајева Србије, међу којима су се налазили и најбогатији и најсиромашнији, и старци и младићи, долазиле су из недеље у недељу у Београд као лични гости претседника Недића. Сваке недеље по један дан претседник Недић проводио је у дугом и срдачном разговору са својим сеоским гостима. Са свима у групи и са сваким понаособ претседник владе говорио је од срца срцу, обавештавао се непосредно о њиховим жељама, потребама и мишљењима, а затим истицао дужности које се селу намећу, упазујући на велики значај и неопходну потребу усредсређивања свих продуктивних снага земље, у сарадњи села и града, за бољу и срећ нију будућност народа. Одушев љење сељака присним схватањем на које су наишли код прет седника владе и свим оним што су у Београду видели и чули на пољу политике, привреде и културе, најбоље је потврдило вред ност ових посета, а њихова реч по повратку у своја села много учинила за ижење села и града, за подизање сеоског духа и за унапређење наше пољопривредне производњ«. Планска пољопривреда Један од највећих привредних задатака Српске владе било је спровођење планске пољопривредне производње. Кад се узме у обзир да раније никад никаквог плана у пољопривреди није код нас било, онда ће бити јзсно на колико је тешкоћа тај за.датак морао да наиђе. Па ипак, за врло кратко време оч је приведен у дело, захваљујући с једне стране настојањима владе, а с друге стране разумевању сељака. Влада, преко Министарства по љопривреде спровела је широку организацију и пропзганду у на роду. Акција је из канцеларија упућена на терен. Постављени су окружни пољопривредни ре-' ференти, срески пољопривредни референти и реонски економи', којима је стављено у дужност да одржавају са сељаком непосредан додир, да обилазе села и пољопривредна имања, да на лицу места поуче сељака речима и примером, дп му укажу хитну помоћ тамо где је оиа потребна и неопходна. У томе ниједна грана пољопривреде није занемарена.

Док су с једне стране предузете све мере да се наша основна производња житарица и кукуруза не само одржи, већ и повећа до максимума, с друге стра не предузета је акција за што шире гајење поврћа, која је уро дила одличним плодом. Не само по селима, већ и по градовима и њиховој околини, засађене су поврћем многобројне нове површине, које нам добрим делом обезђују исхрану. Нашем воћарству поклоњена је највећа пажња у погледу садашњости и будућности. Земља је подељена на воћарске реоне и подреоне, уложени су највећи напори за одржање већ постојећих воћњака ,а преко расадника спрема се материјал за будући велики развитак нашег воћарства у свима правцима. У погледу сточарства предузете су све мере за заштиту стоке, за њено подизање и оплемењивање помо ћу приплодних грла и за засејавање површина потребном сточном храном. Акцију владе нарочито су помогли Београдска радио-станица увођењем свакодневних емисија за српско село, штампа својим сталним рубрикама за српско село, као и књижарска издавачка предузећа својим поучним и практичним издањима из области пољопривреде. Реорганизација задругарства Велики, управо пресудни корак за будуће подизање и благостање нашег села учињен је реорганизацијом нашег задругарства. Постављањем задругарства, нарочито сеоског, на нове и солидне основе, обезбеђен је како у садашњости тако и у бу дућности највећи просперитет наше сеоске производње, задово љење свих потреба села, осигурање производње и прође ,сеоских продавода, културно подизање села и постављање сеоског живота на далеко виши ниво од досадашњег. Коњуктура пољопривредних производа скинула је са дневног реда једно врло болно пита ње, које је годинама притискало као мора нашег сељака. То је питање сељачких дугова. Услед увећања прихода насталом коњукту-ром, сељак је данас у могућности да воло лако регулише све своје дугове и да најзад, без терета ануитета и интереса, располаже пуним приходима свога мучног рада. Сеоска омлалина Велика пажња посвећена је сеоско .ј омладини. Више група сеоских омладинаца упућено је на практичне пољопривредне ра дове у Немачкој. П^сле пријема и разговора са претседником владе генералом Недићем, ови омладинци примљени су као гости на напредним немачким сеоским газдинствима. Из њихових писама и изјава вили се колико су све корисних ствари они тамо видели и научили, да би то, по повратку кућама, применили на својим газдинствима и у својим селима.

Најзад, за нашу сеоску омладину од огромног је значаја последња одлука министра просве те о оснивању Фонда српски^ привредника за школовање обда рене српске сеоске сиромашне деце. Наши сеоски омладинци, одлазећи на школовање, посведочили су до сада, да се међу њима налазе многобројни непро цењиви таленти, који су нам дали читав низ најистакнутијих ин телектуалаца и јавних радника. Кад се направи биланс шта је све до сада, у року за две године, Српска влада урадила за српско оело и за српског сељака и шта је за то време постиг-

Бистрина нашег сељака, његова жеља и воља да прошируде своје знање, да се школује, одавно ]е позната и у многобројним приликама посведочена. Нај бољи наши умови на свима пољима интелектуалне делатности, истакнути политичари, привредници, научници, књижевници и уметници били су деца са села, који су дошли у град без игде ичега, школовали се радећи по грађанским кућама и дајући часове и „носећи порције", али су чврстом вољом успели да савла дају све материјалне теЉкоће и да најзад даду пун доказ о својој стварној интелигенцији и сп°собности. Ипак је велики бсоЗ таквих сеоских омладинаца био примо-

■ Мапо сељаче не проводи више време беециљно већ чита добре књиге

Снимак: С. Н.)

ран да вечито остане поред плуга и мотике, нарочито у последње време, кад је борба за живот у граду постајала све тежа. Увиђајући од колике је штете за културни и материјални напоедак напи .је запостазљање таквих даровитих сеоских омла дин^ца, министар просвете и вера одобпио !е оснивање ФОНЛА ГРПГКИХ ПРИРРР /ТНИКА ЗА ОКПДРРНЕ СРПС.КР СРОСКЕ СИРОМАШНЕ ДЕНЕ. Из овог Фонда школов "ће се та деца са села, ко,!а услед слабог матери.!алног стања не могу да продуже шко ловање. Неће се више допустити да по?едини таленти пропадају и да по^едине сн^ге оста|у поискоришћене. Ово? дени даће се могућног т да своје таленте развију до мак

нуто, онда можемо заиста бити задовољни и радом владе и одзивом села. А оно што нам даје највећу залогу боље будућности, то је нови дух који провејава и долази до изражаја на нашем селу, ДУх свести сељака да је он основни стуб на коме држава почива, дух поноса својом значајном улогом у нашој државној заједници, али истовремено и дух схватања дужности и одговорности које село има према тој заједници у подизању и одржавању нашег државног живота и материјалног благостања.

симума и да све своје снаге ставе у службу отаџбине. Жртве које наш народ буде за то подносио неће бити узалудне. Ова деца биће нам од неоцењиве ко ристи. Они ће бити духовне вође нашег народа, понос и дика наше отаџбине. Како за сада Фонд још не располаже толиком сумом новаца да би могао збринути сву талентовану сиромашну децу са села која су ове године завршила основну школу, а не могу да про дуже школовање у гимназији, управа Фонда позива да јој се одмах пријаве сви српски имућни привредници и други грађани из целе земље у местима где постоје гимназије, нарочито они који су пореклом са села, а који

би добровољно примили на потпуно бесплатно издржавање ,јед ног или више талентованих сиромашних ђака. Сваки од ових привредника и грађана сматоаће се као прилагач — оснивач Фонда. Управа исто тако позива све честите но родице V местима где постоје гимназије, а ко'е би могле да приме сиромашну талентовану децу на стан и храну, да се при јаве са означењем цене месечног издржавања која би се плаћала из Фонда. Фонд би се стаг")0 о одевању и другим потреб"ма за време школовања. Пријаве тоеба поднети Фонду српских привредника за школовање обдарене српске сеоске сигомзшне деце у Београду, Влајкоотћева улица бр. 5, најдвље до 10 септембра. ^

Школовање обдарених сеоских омладинаца