Srpski narod

'Српски народ, 30 августа 1943

ГОДИНЕ ОБНОВЕ СРБИЈЕ ■ " ' • "Ч-.

дв

Језиве успомене. Безвлашће на свима странама. Државни управни апарат попустио, нема оружану заштиту. На плодним њивама вредног српског земљорадника пламте крст,ине садевених снопова, са златним житним класјем. Гори замука сељака, а пушке праште на све стране убијајући народне вође, најбоље домаћине, цвет српског народа. Умукла је песма веселе омладине, не чује се више клепетуша овна водића, стада су сатерана у врлетна склоништа и планине. Престао је рад, нестало је људи, замро је жагор, све је муком заћутало. У тихим ноћима врелог августа са даљине, види се отсјај огромне ватре која обасјава широки видик посматрача. Горе домаћинске куће, чује се запевка поплашених жена и лецек поспале деце. Чупају људи косе, хватају^ се за груди, јер их нешто стеже, хоће да их удави а помоћи нема... Шта је то, шта се дешава у земљи Србиновој? Устао је Антихрист. Сатана, који је дуго спавао у недрима српског народа пробудио се. Куцнуо је његов час и бес се излио бујицом поплаве да удави читав један народ. То су српски изроди који су се изметнули од Бога и зркона, од оца и мајке и понели проклетство млека кога су са својим раним детињством посисали. Устао је син на оца, брат на брата, Србин на Србина. Отпочела је братоубилачка борба, немилосрдна и крвава. Све што је Србину свето, оскрпављено је. Бог, вера, сродство, љубав према ближњим, поштовање према старијем, обзири према родитељима, све је бруталио погажено. Српска свест се помрачила, настао је пакао. На ражњу пеку људе, трудним жепама парају трбухе, деци секу удове, ваде очи, боду, секу, убијају без мелости. Наоружани људски зверови нападају разоружан српски народ, стварају људску касапницу и пуштају да крв потоком тече. Честити народ обрће погледе ка Београду и још једину наду полаже у њега, очекујући брзу помоћ и свој спас. А Београд? У њему комесари, који су још једини претстављали нешто од државнот уређења, поднели су оставке. Земља је обезглављена. Ситуација и самог Београда није боља. Недовољно оружане снаге да се могу одупрети, а далеко од тога, да невољној унутрашњости могу што помоћи. На домаку Београда прикупљају се комунистичке хорде, жељне крви и пљачке. Раковичка шума. Петлово брдо, Липовачка шума, Петров гроб, Торлак, Грочански виногради, Лисовић и Врчин препуни су оружаних руља скупљеиих с коца и конопца, спремају напад на Београд. Збуњено стаиовништво Београда не зна колика му опасност прети сваке ноћи, сваког момента. У њему мало има који се овоме радују, али огромна већина стрепи... И у тим тешким и несрећним данима српског народа, кад је свака нада била изгубљена, а велика опасност претила да Ср-

бија буде подељепа мсђу суседе, добри Бог који чува Србију, излио је своју милост и послао нам своју спас. На освитку 29 автуста 1941 год. пуче глас да је у Београду, армиски ђенерал Милан Ђ. Недић, син наше јуначке Шумадије, узео власт у своје руке и образовао српску владу Народног спаса. Тај радосни глас продро је као отсев муње кроз целу земљу и допро до забачене пастирске колибе. Српски народ је одахнуо. Он је у њему имао пуно поверење, јер га је познавао из прошлости и ратова кроз које их је водио. Зато се одмах отпочео прикупљати и спремати да крвожедној комунистичкој аждаји стане за врат и забије јој глогов колац у леђа. На позив претседника владе Народног спаса ђенерала Недића првог септец,бра 1941 год., да се сврсте сви под српску тробојку, одговорио је сложно српски народ, шаљући у прве борбене редове народну омладину. Од тог дана наступила је брза акција чишћења комунистичких банди по целој земљи. Гоњени од стране оружаних одреда, четника и добровољџца, рашпрштале су се комуннстичке банде куд која тако, да је већ у позну јесен исте године, Србија била потпуно очишћена од овог интернационалног гада. Истина, да нас је та борба коштала доста скупоцених жртава, али су стотине хиљада глава у српском, народу сачуване. То смо ми извели сопственим снагама и то нас је мање стало,

него да је окупаторска сила била принуђена да она, властитим средствима успостави мир. Од тада, влада Народног спаса бацила се на економско и културпо подизање српског народа, на његов духовни препород и обнову Србије. У том свом раду, она је за ових две године много учинила. Влади Народног спаса и генералу Недићу није то тешко било, јер је уживала пуно поверење народа. Народ је листом и сам припомогао да се Србија среди и отпочне нов, миран живот. Влада је прво отпочела са подизањем мостова и оправком друмова које су комунисти у свом бесу порушили. Затим је поотварала све руднике и мајдане који су престали да раде јер су их комунисти упропастили. Успоставила је редован железнички, аутобуски, поштански и телеграфски саобраћај, увела све државне власти и цео административни систем управе у целој земљи, стављајући га под окриље српске оружане снаге . Како је услед наше народне пропасти добегло у нашу ицмучену Србију око четири стотине хиљада Срба из свих крајева, влада се решила да ову нашу браћу прихвати, смести, нахрани и обуче, и тај посао је са успехом изведен. Али међу овим нашим избеглицама било је око осамдесет хиљада нејаке деце, најчешће без родитеља. То је био један од највећих и најте,жих проблема. кога је било тешко решити у садашњцм приликама, кад нам све недостаје. Па

ипак ВлаДа народног спаса решила је и овај проблем и то врло успешно, благодарећи родољубивој помоћи српског народа на кога је апеловала. Тако су око осамдесет хиљада Српчића отргнути из чељусти смрти и спашени животи који ће мајци Србији доцније, добро доћи. У исто време влада је сузбила велику заразу пегавог и трбушног тифуса која је претила да покоси најбољи део нашег народа. И овај посао је са успехом обављен, захваљујући пожртвовању и заузимљивости наших патриота — лекара. Данас, после две године напорног рада под најтежим условима и околностима, влада Народног спаса може мирне савести и са пуним спокојством изаћи пред српски народ и положити рачун о свом раду. И Влада то и чини преко свога претседника генерала Недића на дап своје двогодишњице у историјском месту Крагујевцу, Овај избор вароши у срцу наше поносне Шумадије симболичан је, јер нас неразлучно веже за истори.јске траднције српског народа. Дао би Бог да се понове речи историка, да се Историја понавља, те да нас из Шумадије поново загреје српско сунце слоге, мира, рада и реда, врлина које су до кобног братског ортаклука красиле српски народ■ Надамо се, да ће Шумадија разумети и схвџтити свог врсног сина генерала Недића и дати му св$срдну подршку, коју је својим напорним радом зџслужио.

Још једно крупно питање решила је влада Народног спаса. То је питање наших ратних заробљеника, тих невиних жртава једне лудачке и песрпске политике инагурисане 27 марта 1941 год. Када се једном буде могло и по том питању све рећи, видеће се колико је труда, напрезања и добре воље Влада уложила да и то питање повољно реши. Са нашим ратним заробљеницима успостављена је стална веза. Писмена и аманетна пошта постала је регуларна, поред тога то је Влада са своје стране послала и данас шаље вагонима намирнице и друге потребне ствари. Чак се успело, да се и заробљеничко осуство повољно реши, али авај, неувиђавност извесних наших људи, којима је и у овим тешким временима стало до политике, успорила је шире искоришћавање овог решења. Па ипак, благодарећн увиђавности немачких власти, и данас продужавају да стижу транспорти болесних официра и војника. Полажемо наде у доброг Бога, да се Срби у последњем тренутку сложе те да својом слогом ублаже судбиину наше браће у ропству, која невино испашта туђе грехове. Влада Народног спаса је од једне потпуно расточене земље, у којој је владао потпун хаос, успела да за две године створи уређену земљу у којој не само да правилно функционише путни и робни саобраћај, него је и јавна безбедност скоро потпуна. Српском народу је загарантована слобода рада и привређивања, зато се он у 90°/» одао раду,

Двогодишњи биланс Уваљен у рат за туђ рачун, српски народ је пре две године био доведен на руб пропасти. Он би и пропао, да се генерал Недић није примио тешког и незахвалног, али високо родољубивог задатка, да у последњем часу покуша да спасе српски народ, ако треба и против његове воље. Ситуација у време када је генерал Недић образовао своју владу била је необично тешка. У земљи је беснео комунистички устанак, који је за собом повукао казнену експедицију над једним делом бунтовничке територије. Да би се спречило да казнена експедиција обухвати целу земљу, било је потребно да претходно буде угушен комунистички устанак. Задатак необично тежак с обзиром на ондашње прилике. Јер ма да српски народ у огромној својој већини није имао никакве везе са комунизмом он, обезоружан, није имао моћи да се одупре добро наорушаним комунистичким бандама. Српска влада није имала никакву оружану силу, којом би била у стању да угуши побуну. Па ипак, десило се чудо. Са неколико стотина добровољаца и четника генерал Недић је успео да мајсторски вођеним операцијама сузбије бунтовнике и васпостави мир и ред, и тако од српског народа отклони оно најгоре: потпуну пропаст. Поставши господар ситуације у земљи, Влада народног спаса дала се на посао да ублажи недаће које сваки изгубљени рат собом доноси. Али пре свега и изнад свега, требало је српски народ духовно спасавати, јер је он у бившој држави доживео пуну духовну пометеност. Без икаквог претеривања може се рећи да се за ове две године у Србији, и ако се она налази под окупацијом, више србовало, неголи за двадесет година у Југославији. То србовање састојало се углавном у томе, да се српскинарод опет навикне да мисли својом главом, да осећа својим срцем. Да би се то десило, било је потребно васкрснути здраве традиције народне, оне, које су нас увек у тренуцима искушења спасавале. Ни овај посао није био лак, јер је много и премного туђинског наноса било наваљено на српеку душу. Па ипак, и овде се успело. То се најбоље види по данашњој српској омладини, која одлучно корача путем реда, рада и стваралаштва. |1 Оно у чему се још није успело јесте: уједињење свих Срба — националиста, иако је генерал Недић прокламовао старо спасоносно и опробано народно гесло: Само слога Србина спасава. Није се успело зато што је нездрави партиско-политичтси живот деценијама радио на разједињавању српског народа, кварећи га и слабећи га. Али, и ова ће се бољка преболети. Животна снага српског народа срушиће све бране које га деле. Питање је само у томе: да се то деси што пре, како наша разједињеност не би била извор нових народни* страдања. Јер не треба никако сметати с ума да ни издалека српски народ још није пребродио сва искушења. Тих искушења биће све донде докле рат траје. Она лако могу бити и тежа од свих досадашњих. Као народ, ми стално корачамо ивицом понора. Само један погрешан корак, и одосмо у провалију! Да се то не би десило, потребно је да сви Срби постану једна воља и једна мисао, и то: српска воља и српска мисао. ВЕЛИБОР ЈОНИЂ

чију конструктивност признају и истичу и ван граница наше земље. Ако још и сад тамо-амо има нежељених судара и неоправданих тиранисања, влада Народног спаса са своје стране чини све да и то сведе на најмању меру, рачунајући на праву српску свест, код оних, који још лутају. Она није до сада пропустила ни једиу прилику да тим елементима не укаже иа огромну опасност у коју доводе својим радом, српски народ. Надајмо се да ће право српско срце разумети и послушати патриотски апел владе Народног спаса, која је још ту зато, што дубоко веРУЈе у спасење свога народа. Што се тиче оних других, у којима не тече српска крв, или који су се отпадили од Бога и закона, такви ће немилосрдно бити уништени властитим снагама. Из двогодишњег биланса владе Народног спаса види се иа свима странама рад, рад и само непрекидан рад. Цео народ учествује у том раду и то је најбољи знак поверења које Влада ужива у широким народним слојевима. Национална служба омладине обавља своје дужности у раду за опште добро, на свима странама по целој земљи. Са песмом на уснама, она објављује своме народу зору лепших дана и срећније будућности. Тако исто, Обавезна служба рада ствара нове пионире Србије, који у исто време гаје нов култ рада укопчаног у весео и срећан живот, док плодови њихових вредних руку остају као добро опште народне заједнице Земљо(Наставак на 11-ој страни)