Srpski narod

Српски народ, 30 августа 1943

После четири године рата

Војни преглед протеклих четири године рата почиње догађајима августа 1939. Пољска је свакако била спремиа да прими оправдане захтеве Немачке, да нису Сједињене Америчке Државе, а иза њих Енглеска, подбадале Нољску на одбијале сваког споразума са Немачком. Тако је почетком сеитембра 1939 дошло до рата, чијИ је први резултат био потпуни пораз Пољеке. Када је Вођа Рајха после великих ратних успеха 1940 понудио мир, Енглеска се још једном показала непопустљивом. Лрндон ]е полагао велику наду на једну операцију великог стила на ЈугоистОку Европе, потпОра Грчке била је ссигурана. док се са сигурношћу рачунало и на остале балканске државе, као и на доцнију сарадњу Совјетске Уније и Турске. Ове планове Лондона осујетила је немачка дипломација и немачка оружана сила. Када је изгубила игру на европском Југоистоку, Енглеока је сву наду имала у Совјетску Унију, зц коју је версвала да ће својим огромним ратним сретствима, којима .је тада расиолагалЛј успети да победи Немачку. Пошто је иемачко ратно воћство доцјло до убеђгња, да је рат на Истоку неизбежан, оно је одредило 22 јуни 1941, за даи. напада иа Совјетску Унију. Иосле првих велИких успеха, Аастале* су тактичке борбе, које су се ппотегле до пролећа 1943. Резултат ових борби био је, да се немачко-еврбпски фронт учврстио хиљаду до хиљаду и пет стотина километара источно од старих граг ница Немачке, дубско у средиште Совјетске Уније, чиме је створен чврсти бедем, од Црног мора до Лењинграда и даље до Северног леденог мора, који је шти^гид од -надирућег- бОљшевизма. Енглеске наде, да ће Совјетсва Унија успети да донесе одлуку противу У.једињене Европе, још једном су се изјаловиле. У међувремену су Енглези и Американци пошли са југа, из Африке, да угрозе Европу. У ноћи, 8 новембра 1942, искрцали су се енглеско-америчке трупе на обалама француске Северне Африке. На огранцима Атласа, оне су наишле на добро утврђени одбраНбени фронт сцла Осовине. Немачко-италијанске трупе морале су водити борбу и на источном, и на западном делу афричког ратишта. Више месеци оне су у Тунису одолевале нападИМа далеко иадмоћнијег непријатеља, док 13 маја — пошто им је био онемогућен сваки довоз ратног маТеријала и хране —- нису принуђене на часну капитулацију. Али њихова херојска борба није била у»алудна: она је своме војном воћству донела добитак у времену, који је био иеопходно потребан за даљу изградњу европског одбранбеног фронта. Истовремено су Енглези и Американци покушали, да терористичким нападима из ваздуха сломе унутарњи фронт Не мачке и Италије. Бомбардовањем Градова било је додуше тешко погођено Цивилно становништво, али овако нехумано вођење рата исто тако неће моћи дОнети ратну одлуку у корист непријатеља, као што ће битп сломљен и сваки његов покушај, да продре у евронску тврђаву. Данас је Европа заштићена на.јмоћнијим зидом утврђења за који зна историја ратова, док простране обЛасти на Истоку могу у потпуности, да исхране њено становништво. Истина је, да је Енглезима и Американиима успело да у ноћи између 9 и 10 јула искрнају јаке снаге на Синнлији, и да у пркос огорченог отпора немачкоиталијанских дивизија заузму ово острво, што 1ош увек не значи инвазкју на европски континент. Иако би успело непри-

Написао генераллајтнант фон Тишовиц

јатељу да се на појединим местима искрца на европско копно, тај би успех био врло сумњив, пошто се браниоци налазе у несравњнво бољем положа,1у, стоји им на расположењу УНУТРАШЊА ЛИНИЈА, која није зависна од прекоокеанских довоза. У вези са енглеско-америчком офанзивом у простору Средоземног мора и терористичким нападима из ваздуха, воде се тешке борбе, од 4 јула, на Источном фронту, Сазнавши за офанзивне планове бољшевика, немачко ратно воћство омело је непријатељске припреме за напад у средишном делу, ееверно од Бјелгорода. Тако је отпочела огорчена битка, која се нротегла на цео Источни фронт, од

кубанског мостббраца до области јужно од Ладошког језера. У источно-азиском простору покушали су Американци и Енглези, да потисну Јапан са његрвих заузетих позиција. Они су постигли извесне успехе на северном Пацифику, на Алеутским острвима, где су 12 маја заузели острво Ату, и на југу у области Саламонских острва, где су се крајем јуна искрцали на острву Рендова, и југоисточно од Нове Гвинеје. Ори прдухваги,. код којих се пре свега радило на томе, да се добију нова упоришта за ваздушне и поморске снаге, плаћени су тешким америчким губитцима у ратним и транспортним бродовима, као и великим бројем изгубљених авиона.

Како су енглески покушаји да поново отворе Бурмански пут пропали, то је положај Чункиншке Кине постајао све озбиљнији, јер се и тамо као и у Совјетској Унији осетила иесташица „хране. На основу оваквог војног положаја у Источној Азији, царски јапански главни стан могао је да изјави, крајем јула, да Јапан има и даље стратегиску надмоћност над својим противником. Јапан је на Дзлеком Истоку наоружан и спреман, као на Западу Европе, да се супротстави свима покушајима непријатељске инвазије. Задатак идуће ратне године биће, „заједничким војним операцијама одузети непријатељу сваку наду, да постигне сво]е циљеве".

ПРЕД ИСТОРИСКО-ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ

Како је другачије изгледао свет пре четири године, кад Је отпочео европски рат! Трој ни пакт није још постојао, Нгмачка је имала само један војиички савез — и то са Италијом, и отпочела борбу у почетку потпуно сама. Политика заокружавања била је спроведена у старом стилу: Енглеска је већ тада, у тајној сагласности са Вашингтоном, хтела рат али га није сама отпочела, већ је псслала у рат свог источног сателита Пољску. Три дана доцниЈе следовала је објава рата од стрзне Еш леске и Француске. Било је покушаја, да се и друге европске државе учине актив ним непријатељем Рајха, чиме би се затворио обруч око Немачке, али је то наишло на отпор здравог разума дотичних земаља. Постигнуто је ипак 'заокружавање, уколико се водио рат на два фронта. Када су се у неутралним државама давале процене, долазило се уопште до закључка, да ће Рајх морати у најкраћем року — да капитулира. Рајх је са својом малом ратном морнарицом стајао на супрот огромној надмоћности енглеске флоте, а својом тек четири године изграђеном оружаном снлом — као и својим младим ваздухопловством —, према најјачој војничкој сили континента — Француској. Немачка је морала, ради Пољске, поделити своје снаге ,и била је поред тога изложена блокади са мора. Убрзо се показало, да је оваква калкулација погрешна, пошто се све претворило у прах и пепео. Пољска је потучена за шеснаест дана, и тиме заокружавање раскинуто. Следећи план непријатеља, за један бочни напад са Севера, разбијен је немачким превентивним мерама. Месец ааиа доцније — пошто се непријатељ нгје усудио на офанзиву — немачка оружана сила продрла је у францускобелгиско - холандски прстор, сломила за шест недеља фран цуску војну моћ, и истовремено тиме и мач Енглеске на европском континенту. Рат на Балкану, у пролеће 1941. постао је неизбежан услед искрцавања енглеских

Написао К.у.р т Р а ј х

дивизија у Грчкој и београдског официрског преврата. Снажним налетом немачке оружане силе осигуран |е еврспски кснтинент и са југоисточне стране. Италијанска оружана сила узела је удела у овим операцијаМа. Упоредо са ратом на конну, одиграо се рат и на мору, где је блокзда добила саСвим други сбрт, тако да је из појмљивих разлога дсбила ново име у Лондону: „Битком за Атлантик". Два разлога су била покрет не снаге енглеских ратних пот стрекача: плутскратска мржња против носилаца једног новог друштвеног порегка, као и жеља да се одржи стара британска доктрина такозване „равнотеже снага" у Европи. Већ првих годину и по дана горостасне борбе, показало се већ, да је ради ових циљева стављен на коцку — ништа мање — него опстанак целе енглеске империје. Убрзо се показало^ да се Енглеска не бори за неку светску идеологију, већ за практичне предности, а када њих не би било, рат би изгубио сваки смисао за Енглезе. Из притешњености Енглеске произашли су савези са Совјетском Унијом и са Сједињеним Америчким Државама, и уколико су снаге Велике Британије биле више ангажоване, утолико су ови савези узимали облик окова, који су Лондон везали на жи вот или на смрт са Вашингтоном и Москвом. Ускоро се из тога Јасно указало унутрашње и сггољашње последице по Енглеску. Унутрашње у облику бољшеви зирања острва, коме плутокра тије нису могле ништа супрот ставити него — против своје воље и свих покушаја саботаже — делимичне социјалне уступке и обећања за будућност, у стилу Бевериџовог плана. Све је било далеко од стадијума увођења ревшуцио нарних новина, неког одрицања првобитних ратних циљева, који су се састојали у спречавању надирања соиијализма у ма каквом облику, и конзервисању капиталистич

ког схватања „слободе". Спољно-политичке последице у вези са Сједињеним Аме ричким Државама и Совјетском Унијом, испољиле су се још очигледније, и то: позиције британске империје у свету постепено прелазе у руке Вашингтона, док енглесже позиције у Европи — у корист Москве. Главни разлог ради чега је Рузвелт ступио у рат, била је жеља за стварањем супрематије Сједињених Америчких Држава у свету у светској политици и светској при вреди, као предуслов за замишљено „Америчко столег ће". И Стаљинов општи напад на Средњу Европу, није у жељи да се спасава Енглеска, већ у освајању европског кон тинента, као проширеној бази светске револуције. Енглеска је морала бити свесна, потписујући Двадесегогодишњи уговор између Лон дона и Кремља са свима тајним клаузулама, да је потписала један докуменат светскополитичког значаја. Само годину и по дана раније, Енгле ска није хтела дозволити при кључење Рајху, Данцига и не ких источнонемачких области, дсж ]е сада истим уговором уступила цео европски конти нент, одричући се потпуно и последњег фрагмента теорије о равнотежи, у корист бољшевизма. Ма како се рат даље разви јао, Енглеска се већ сада одрекла сво]их првобитних ратних циљева ,а преко тога изгубила и сво] светски положај, задсби]ен у току од два столећа. То не значи да Енглеска више није војнички противник. Али већ данас, уколико Енглеска и С]едињене Америчке Државе долазе у обзир, ни]е у питању Енглеска, у питању су искључиво амерички и бољшевички циљеви. ' За Европу је меродавно, да су планови Вашингтона и Кремља међусобно подударни. Повремена теориска посматрања обостране штампе, не могу ништа изменити ову чињеницу. Американцима је сгара Европа одвратна, они немају смисла за постојање

толиких националних индивидуалитета, са сво]Им сопственим обележ]ем и историским смислом. Америка не може да схвати, да народи Осовине и њени савезници кад говоре о једном великом простору, желе и поштују државну самосталност појединих политички зрелих народа. Они у томе ви де само једно жариште доцни јих раздора, које може да негативно утиче на амерички робни промет. Американци се боје ових европских снага, европске западњачке културе, која ће се увек противити по литичком шематизму Америке. Ту и лежи разлог заједнице интереса Сједишенрх Америчких Држава са Совјетском Унијом, по којо] би Е&ропа била уистини америчко тржиште, али и истовреМено област под бољшевичким над зором. Методе терора, са којим Стаљин држи ропски сво ]е народе на Истоку, Американцима су врло подобне, да би се у средишту европског континента створио њима погодан „мир". То им је заједнички циљ, за ко]и ]е и Енглеска дала сво]е одобрење. Шта то значи за сваки народ, за сваку породицу, исва ког појединца у Европи јасно ]е. Рат је на крају сво]е четвр те године довео до заоштрења, ко]е га приближује очигледно одлучу]ућем врхунцу. Европа познаје неразрушиве чиниоце победе новог поретка, за ко]и стоје његови народи у одлучно] борби. Европа зна за вредност једног светско - стратешког троугла, ко]и је видовито створен у Тро]ном пакту. Европа је свесна неоцењивог знача]а поседовања унутрашње линије, ко]а снагу бранилаца Европе умножава, која је утолико ]ача, уколико се непријатељ приближу]е језгру европских главних борбених лини]а. Пета година ра та почиње — можда ]ој Је судбина приписала одлучаи историски значај. У сваком случају, она ће прећи преко свих препрека, тако да ће исход овог рата бити само на линији недвосмисленог истори ског развоја, који иде Је* ном правичном новдЛЈ поретвдг