Srpski narod

НОВА НЕМАЧНА V

Година 1933, доласком националсоцијалиста на власт у Немачкој, значила је судбинску пре кретницу и у немачкој архитектури, крај једном до тада хаотичном стању. Обнова, ношена од једне младе и здраве идеологије, отпочела је у свима областима културног живота. Прве грађевине овога доба, по стале су у сваком погледу меродавне за доцнији развитак. То су били радови архиктекте Паула Лудвига Троста, у Минхену. Пред саму 1933, он је у тесној сарадњи и на потстрек Вође обновио и преуредио једну аристократску палату, са много успеха, у „Мрку кућу" националсоцијалистичке партије. Томе је следовао један блок зграда у квадрату, са монументалним фасадним стубовима од најплеменитијег ма теријала — „Кућа немачке уметности" намењена уметничким изложбама, које се приређују сваке године .Озбиљан и стил пун достојанства ове зграде, имао је програматски карактер. НаЈзначајније дело архитекте Троста, чији завршетак није доживео, било је преуређење Краљевског трга у Минхену, за зборно место националсоцијалистичке партије. Овај историски трг са својим класицистичким зградама, преуређен је из основа у прави народии трг. На јединој отвореној страни, саградио је архитекта Трост Маузолеј палим новембарским борцима, зграду врховног партиског воћства, и зграду

Вође, Готово у исто време саграђена Је палата Министарства ваздухопловства Рајха, у Берлину, дело архитекте Сагебила. Палата је изведена у строгом стилу, док ј « за репрезентативне сврхе преуређен суседни Пруски Ландтаг, сада „Дом авијатичара", намењен

друштвеним циљевима, где Ј"е употребљен скупоценији материјал, тако да је уметничко-занатска техника дошла до израза. За ОлимпиЈ'аду у години 1936, изграђена је у Берлину тзв. спортска варош Рајха. Архитекта Вернер Марх створио је, потпуно преуредивши стари стадион — дело његовог оца — ■, ј 'едан од најмодернијих и величанствених спортских терена на свету. Свечану прилазну улицу, стадион за 115.000 гледалаца, мајску пољану са звоником, стадион за пливање, Дитрих-Екартову позорницу под ведрим небом, „Дом немачког спсрта", Академију за телесно васпитање, сале за предавања и вежбаонице итд., све нанизано на једној величанственој осовини. У Нирнбергу је у току гбдина изграђен простор за свечане дане конгреса партије, са многобројним зградама. Архитект Алберт Шпер, добио је нзлог сд Вође Рајха за коначно преуређење и изградњу истог. Једним свечаним прилазним друмом, дужине 2.100 метара и ширине 9о метара, створио је Шпер свом целокупном комплексу једну монументалну осовину, која је ство рила одређени архитектонски однос између постоЈ 'ећих и предвиђених изградњи. Завршена Је тзв. Цепелинова пољана, са свој'им репрезентативним, у камену изграђеним, трибинама. Отпочета ј 'е изградња велике покривене конгресне дворане. У плану ј 'е даље један огроман стадион, кој'и може да прими огроман број од 405.000 гледалаца. У Берлину Ј 'е изградио Алберт Шпер, проширење постојеће исто риске зграде, нову Канцеларију Рајха. Чудновати облик овог гра ђевинског објекта — издуженог и уског простора, са главним ула-

зом са >же стране — ни^е претстављао никакву тешкоћу за о< вог архитекту. Баш напротив, гг> га је инспирисало за једну јединствену и гениЈ'алну идеЈ "у: повезао је у једну осовину све репре* зентативне просториЈ"е ове згрзде, различито уредио према нзмени у облику и боји, чији врху« нац претставља — формално и просторно — радва соба Вође РаЈ'ха. Ова изградња била је рстовре^ мено и организаторски успех првог реда. Цео грађевински посао као и унутрашње уређење, изведено ј 'е за невероватно кратко 0 време, од непуннх девет месеци. Поред ових изразито репрезен тативних изградњи, завршено ]е много шта, као Васпитни замци партије, споменици палим ратницима, војни објекти свих врста, зграде за индустриска построЈ*ен=а, позоришне зграде, унутраш-

Маузолеј на Краљев ском тргу у Ммнхсну (архитект: Паул Лудвиг Трост) (Фото: Е. К.) к V • ■ Било би погрешно, када би до- ничко дело немачких инжењера носили суд о творевинама нове и архитеката. Исто тако су изнемачке архитектуре, кад би се ванредне изградње виадуката и мостова, који су изграђени у вези са аутострадама. У њима је можда највише дошло до израза, оно битно у појму лепоте: ј-асне и органске фсрме, живе површине од најплеменитијих м.* терија. Др. тж. X Корте

Нова Рајхсканцеларија: (архитект: проф. њз архитектура бродова „Крафт дурх Фројде", и разуме се зграде за становаше у одговарајућем обиму.

радка соба Вође Рајха Алберт Шпер) (Фото: Е. К.)

1 Аутострада РаЈха ' * ' ■ •' 1 ' и

к! I \Ј, *-<• "■/

задовољили само набрајањем нај лепшнх. Све ове грађевине замншљене су у оквиру опште изгрг.дње. Поједине грађевине долазе тек онда до израза и значаја, својом архит.ектонском повезаношћу са околином. Величанствено ново планско из гр.ађивање градова, као што је Берл-ин, Минхен, Дрезден, Аугзбург и Вајмар у току је. Остварење ових планова обухватиће више деценија. Широке велелепне улице даће нов изглед проширеним прилазима старих градова, стЕориће се нови тргови, а тиме и нова архитектонска средишга. И што је најважније, озе зграде припадаће народној заједници. Приказ нове "немачке архитектуре не би био потпун, кад не би поменули аутостраде Рајха, зајед

Ситне, безазлене, немоћне капљице јесење кише лупкарају неравномерно и прскају плашљиво по окнима трокрилног прозора моје собице. Кровови кућа натапају се влагом... лењо. Под њима, у сувим одајама хрчу снови. Ромињајући једнолико — ки• ша шуш\ти као заостала арија паганске песме. Музика њена опија полагано... Уз брујање хармонич них звука тучаних звона лепрша се мир. Тишина се расплпнула у мокрој ноћи као зелена кишњица у огоомном, непрегледнош басену. У разливеним капима сиве кише што долазе споро из плаветних гора, видим како ми се приближује Твоје дражесно биће и пружам руке да га загрлим стра-сно, да положим Твоју главу на своје болесне груди... Ал' авај, опет само варка и пре вртљива. лаж будног сна.. јер то ниси Ти, већ само несташна игра немирних капи јесе.ч-е хише. Небоцп.ч .<«*. Ћоснћ ;

'Српски народ 2 октобра 1941 ' ' _}■ У*