Srpski narod

§ оцтобра 1943

СРПСКИ ЋАРОД

> Сграиа 9

Положај приватних намештеника

Најшира употреба шљива за прераду

Ратне прилике, изазивајући разне поремећаје у нормалном оавијању дривредног живота, етварају често услове који захтевају највећу пажњу надлежних фактора, да би се спречцли и многи социјални поремећаји ксјји из тога могу наступити. Због тога су надлежне власти иозване да будно мотре на сваку такву појаву и да је највећом брзином отклоне одговарајућим прописима и мерама. Приватни намештеници Један од најкрупнијих задатака у овом правцу додељен је Комесаријату за цене и наднице. После многих мера, проучаван>а и искустава на регулисању цена животних и осталих намирница, Комесаријат се нашао пред нрвим задатцима у погледу регулисања платежних односа у разним гранама и струкама привредне делатности и иривредног живота. Позната је и редовна појава у времену пр1«јредних померања, да су слојеви платежника, тј. разних намештеника који живе од редовних гмата, често изложени великим тешкоћама услед тога што се висина њихових прихода не помера сраамерно према померању животних потреба и услова. Да би тај однро регулисао сходно данашшим приликама, Крмесаријат за цене и наднице донео је у' посдедње време читав низ прописз, међу којима су нарочито знача.јне одредбе о утврђивању плата трговачких и канцелариеких намештеника упосдених у иривредним, трговачким, занатским и индустриским предузећима, као и техничких намештеника. I Према овнм нрвим прописима сџа одговзра.јућа предузећа извршила еу до почетка овог месеца разврставање својих намештеника ио групама. Предвиђено је 5 група у које се намештеници распоређују према својој школској епреми, стручној спреми и функцији коју обављају. Најниже плате су у првој, а највише у петој групи. ' ' 'Г: Распоред по групама У прву групу распоређују се следећи канцелариски намештеници: дактилографи без познавдња етенографије који само преписују, умноживачи, спаајчц, сређивачи, телефонисти, служитељи, експедитори, помоћно особље за регистрацију, особље за контролу рокова и статистикУ ј рукрваоци картотека који раде на обичним пословима, гшсари; намештеници у трговинама: контролори столова зз паковање, лакописци, помоћне снаге за примање и издавање робе у колико ниву запоелеци у иоложају радиика и продавци који не рдговарају условима више групе; технички намештеници: џртачи за просте поелове, технички регистратори, писари спискова и оетадо помоћно особље. У ору групу.удазе махом намештеници без нарочите стручне спреме, који обавља.ју претежцо ЦЈематичке или механичке посдоре. До 19 године лдаота њихове плате крећу се наЈвише до 1500 дин. месечио, а после тога могу да се цовећавају сваке 2 године по 300 дин., до најадше 3000 диазра. Намештеници са школском спремом У ДРУГУ групу спадају угдавном обични намештеници са школеком спремом. Ту долазе они који су по завршетку основне школе свршили разне курсеве, 4 разреда ги^назије, грађанске или стручне школе са малом матуром, иди ведику матуру у гимназији или њој равној стручној шкоди. Њихове нлате крећу се до 19 Година живота од 1300 до 2000

динара мееечно. После сваке даље 2 године упослења овај износ може да се повећава по 500 динара, с тим да може стићи до 4500 динара месечно после 11 година упослења. У трећу групу долазе намештеници са истом спремом, који на основи општих упутстава самостално обављају теже послове од ведиког значаја и одговорности. У канцеларијама распоређују се у ову групу кореспонденти, књиговође, контролори рачуна, руковаоци регистратуре, предкалкулатори и завршни калкулатори, вође цена и рачуна за приепелу ррбу, истављачи рачуна са нарочитом одговорношћу, главни благајници и лица зацоелена на гдавној благајни, стенодактилографи са брзином од 250 слова у минуту или који раде не само по дикгату већ могу погрешан и непотпун диктат да даду у исправној форми и стилу или владају страним језиком, секретари и секретарице, руковаоци картотека са нарочитом одговорношћу; у техничкој струци: свршени техничари, делимични конструктори, инжењери за израду планова који због врсте послова не припадају вишој групи, први фотографи, први лаборанти, цртачи еа већом одговорношћу, технички калкулатори, обрачуначи цена, грађевинскч погонски техничари, вође радионица еа најмање 50 радника, или вође иојединих одељења још већих радионица; у трговинама: 1 намештеници у продаи, ПРИЈемни шефовн у радњама, рродавци са знзњем рзцад просечног у својој струци и опхођер.у са муштеријама, способни за образовање шегрта и за даљу обуку персонала и ко.ји су толико упућени у прилике у радњама да могу помагати управника радње, набавља.ча или руковаоца одељења, продавци у продавницама у којима заступају шефа пре дузећа и самостални добављачи конзумата. Намештеници у овој групи има.ју плату до 3500 дин. месечно до пете године помоћничке службе, а затим може да расте по 600 дин. мееечно еваке 2 годцне и да достигне до 6500 динзра посде 15 година уиослвња. Намештеници на самостапним положајима У четврту групу долазе намештеници са истом спремом као и у претходне две, ако се налазе на самоеталним положајима који изиску.ју опсежна иосдовна или канцелариека техничка специјална знања и практична искуства. Овде долазе у кзнцеларијама: самостални кореспоцеденти, кореепонденти за етране ,'езикеј главне књиговође и књиговође за специјалне задатк^, утравни ци бироа надница, самостални благајници, самоетални предкалкулатори и завршни калкулатори; у техничкој струци: самостални конетруктори, самостални инжен>ери за прорачунавање и исгштивање, инжењери за ревизију, инжењери за примање, етатистичари за израду планова, инжењери за рокове, архитекти; У трговинама: еамостални набављачи, еамостални руковаоци већих слагалишта, еамостални експедитори, шефови одељења у трговачким кућама и у великим радња.ма, шефовч фидијада са више од 10 упоелених лица, вдефови отсека за путовање. У овој групи почетна плата је 5200 динара месечно, у другој и трећој години упослења 5800, од 4 до 6 година упослења 6500, од 7 до 9 година упослења 7200 и почевши од дееете године уррслења 8000 динара мееечцо. Водећа лица У цету групу додазе намештепици са етручном срремом који се налазе ва одговорним подо-

жајима Г4 диепозиционом делатношћу ши са овлашћењима надзора над намештеницима нижих група. Ту сцадају директори, вицедиректори и други водећи намештеници. Шихове плате препуштене су слободном ероразуму странака., с тим да се граница од 12.000 дцнара месечно може прекорачити само по претходној еагласностч Комесаријата за цене и наднице. Намештеницима који су се на својим подожајимз нарочито истакли можјв, се дати плата која одговара једном вишем степену старости, али број такзих намештеника не може прекорачити 10% целокупног броја намештеника у дотичном предузећу. Намештеници који ее на основу свог дугогодишњаг практичног искуства и стеченог поверења налазе на положајима који одгаварају групи за кају немају прописа.ну теоризку спрему могу да буду распоређени према садашњем звању. Нарочито способни намештеници са дугогодишњим практичцим искуством могу и у будуће доћи на положаје који одговаоају групи за коју немају прописану теорцску епрему само са одобрењем Комееаријата. Додатци намештеницима Поред горе наведених основЧИХ цлата мо>ке се срима намештеницима испдаћивати дода.так ча скупоћу у висини до 30"/о основне плате, који се може у свако време опозвати. Осем тога цамештеницима припада додатак на жену од 400 дин. месечно и по 200 динара месечно на свако дете до 18, односно до 21 године живота ако се још налази на школовању Остали додатци, у кодико су се до сада испдаћивали, моћи ће да се иерлаћују ,и цаље по одобрењу Комесаријата. У местцма која припадају дру гом платном разреду плате еу за 10°/о нрже од наведених, у трећем разреду за 20"/о, а у четвртом разреду за 30°/р.

Услед несташице есенције осетида се код нас у цосдедње време велика десташица еирћета. Треба наглаеити да сирће није само зачин за цзвесна јела, већ оро игра значајну удогу у исхрани при варењу. Међутим, несташица сирћета код нас потпурр је неоправдана, с обзиром на нзатне количине воћа, од кога знатне количине воћа, од кога ди знзтне количине сирћета са минимадцим. трошковима. За израду сирђета, роред здра вих плодова, добри су и оштећеЧИ, натрули, црвљиви, као и отпатци плодова који заостану посде разних прерада. Начрн справљања роћног сирћета дрста је једноставан. Вође треба најпре исећи сецкалицом, пресовати и измуд^зти на муљачи. У недостатку муљаче и цеднице, муљање се може извршити и у каквом авану, а цеђење помоћу неког јачег рдатрз или чисте саргије под нритиском обдице. Тако оцеђени сок оставља се у чисту, сдабо сумпорисану бурад, која се запуше врањем за врење или запушачем од вате, па се остави да би ее обавило злко-

Захваљујући повољним времен ским приликама и пуној пажњи која је посвећена нашој пољопривреди како од стране наддеж них фактора, тако и од стране самог произвођача, овогодишњи род шљива био је заиста обилан, чак толико да недостају и судови за њихову целокупну прераду на до сада уобичајене начине. Као што смо раније истакли, код нас се шљива прерађује углавном на два начина: справљзњем пекмеза и прерздом у ракију. Шљивино месо Да би се оговодишњи принос шљива могао што више искористити за прераду, изнећемо још неколико начина прераде шљива, који су до сада код нас били или непознати, или примењивани у најмањем обиму. Шљивино месо справља се као сировина за прављење разних врста мармелзда. Позната су два начина справљања, и то т.зв. змерички и француски. При справљзњу на први начин потребно је најпре издвојити здраве шљиве, које се исперу и изруче у каззн. Шљиве се прелију водом око 20 литара на 100 кгр. и кувају се четврт сата док се размекшзју. За ову прераду потребне су нарочите справе кроз које се размекшзне шљиве пропуштају да би се одвојиле одкоштице и кожице. Тако справ љено месо изручује се у лимене кутије и етерцдише да бц се могло одржати дудае времена. Овакво меео може да се прави на

холно врење на температури од око 20 степени. Ако ее употрере трули плодови сумпорисање се врши_са 10 до 15 грамз кзлиумметабиеулфита по хектолигру. ГТосле злкоходног врењз, које може дз траје неколико дана, вроди се претакале у други чцст суд. Према могућности добро је да се пре врењз дода мала количина шећерз, око 3 ДО 6 кгр. нз 100 дитзра. Поеле овога наетаје сирћетцо врење, на температури од око 30 степени. Због тога треба бурад сместити у какву топлију просто рију, а балоди запушени ватом могу се изложиги сунцу, али не сувише јаком. Да би се сирћетно врење постигло у судове се сипа око 15°/р, а може и мање, здравог и јаког воћног или винског сирћетз, Врење је завршено кад се у течности алкохол сведе на свега 2°/оГотово сирће пресипа се опет у чист еуд и оно је зрвло за потрошњу. Добро је да се готово сирће засумпорите са 10 грзма калиумметабисулфита по хектолитру. Ако се остазљз у флзше, онда треба флаше пастеризирати.

исти начин мешавином шљива н бресакз. По француском начину пробра не шљиве најпре се баре око 1 минут у кључалој води, ззтим се ољуште и очисте од коштада, пз чврсто нзслзжу у кутије или тегле и прелију са мало воде да би се испуниле шупљине. Тако припремљене кутије или тегле затворе се, па се онда стерилишу од четврт до три четврти часа. Од озако спремљеног шљивиног меса припрема се мармелада. Шљивино месо сипа се у парни каззн и кувз сз исто толиком кодичином шећерз на температури од преко 100 степени, док се мешавина довољно не згусне. Направљена мармеладз сипа се у кутије или тегле, и стерилише. Пекмези и мармеладе за зиму Од великог знача.ја за иехрану у даиашњим приликама су пркмези и мармеладе, нарочито у зимским месецима, кад недоетаје свеже воће. За наше прилике најрентабилниЈИ је пекмез од шљива. који тражи врло мало или чак нимало шећера. Међутим, за домаћинства која могу да расцолажу извеснцм количинамз шећера, остаде врсте воћа могу такође поелужити као одлична сировина за справљање пекмеза и мармеладе. Пекмез од шљива биће бољи и дуже ће се сачувати ако му се дода шећер у количини од једног килограма на 5 килограма шљива. Треба бирати зреле шљиве, повадити им коштице и поређатц их по слојевима у суд у коме ће се кувати, те сваки слој посути одговарајућом количином шећера. Тако оставиги да посто.ји око 12 часовз, пз затим стзвити нз взтру и за време к>вања стално мешати, За пекмез од купина употребити 1 кгр. шећера на килограм купина. Изабрати зреле плодове, очистити их, опрати, а по могућству уклонити семедке цеђегђем. За време кувањз стално мешати, а укувану смешу сипати врућу у судове. За пекмез од шипакз треба ппла килрграма вде^ерз нз један килограм течности. Здрзви и добрр рчишћени плодови налију се водо"м да огрезну и баре се двк не омекшају. Затим се тоцли про цеде кроз сцто, додзје ее цдеђер И КУвају до потребне густцнеСмеша се сипз, У загре.јане судове, ко.ји се повезују тек кад се смеша охлади и ухвати кора. За цекмез од јабука треба упртребити накцееле јабуке, кр.је се очисте и кува.ју са мало воде. Кад омекшају процеде се и додаје по пола килограма шећера на једзн килрррама јабука, те се кувз ДО потребне густине, На исти начин спрема се и пекмез од крушака. Врло малу количину Јиећера захтева пекмез од дц№3. зко су дин»е слдтке. ГЈре кувзњз ДИ№е се РЧИсТе од семенки и кожице, затим ее процеде кроз сито и кура'у мешајући непрестано. Врло укусан .је пекмез од грож ћа, који истина трзжи достз шећера, Једзн кплограм на килограм. Притиском палца и кажипрста зрно се одвоји од љуеке, з семенке одбапе. Тако дрби.јени срк ззгреје се док мзло одмект не, з ззтим му се додаЈУ љуске и шећер. Тако се меша и кува бко 15 минута. Мармеладе се спремају исто кар и пекмези, од једне или више врста ђоћз, еамо се гушђе укува. Препоручу.ју се мишавине: гоожђа и ду1;ва или крушакз; ја-' бука, шљива и парадзјзз; мркве, боровниие, киселе јабуке, шљиве, диње и парадајза, ,

Мшт