Srpski narod
9 октовра 1943
СРПСКИ НАРОД
Страпа ТЗ
КЊИГЕ и листови
О ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ ФИЛОЗОФУ Серен Киркегард: Одломци. његов, по нама ванредно духовиИздање .,Југоисток" а. д. Ко- ти .суд о гомили који за.лужује лекција „Бисери светске књи- да буде наведен жевности". Увод од Петра ~\у,Ово је моје уверење; колико Шефера и Макса Бензе Пре-
кергардовог гледања на „публику", јер нам изгледа несхватљив јед и огорчење којим се он обара на наш књижевни свет, на наше људе од пера који нису познааали или нису хтели да по-
БОјЕР ПРИЧА...
вод и поговор др Димитрија Иајдановића. За похвалу је идеја редакције Бисера да нашу читалачку пуб.шку уиозна са схватањима чувеног данског гшсца и филозофз Серена Киркегарда. Смелошћу и необичношћу својих идеја овај
расула, злости и одвратности може бити у људима кад постаиу неодг овориа и непокајна „публика", „гомила" и томе слично, толико је истинитога, доброга и достојног љубави кад их учинијединкаша". Затим: „Постоји схватање о животу којс сматра да је онде истина
Зар не звуче Ничеовски, или зрлајловски ове речи: „Сваки појединац који бежи ^ гомилу.... додаје свој део кућа-.
велики Данац је знатно утицат/^е је ЈОМИла; истина као да мона духовна струјања културног ра имати гомилу за собом. Има Запада. Киркегард је Ибзену и и друго схватање живота, по коБЈренсону дао извесне потстица- М е је свуда тамо неистина где ;е је. Селма Лагерлеф се радо њи- гомила..." ме бавила. Ниче је приметио да Здр де звуч0 Ничео{ се мора расправити са про ле- Карлајловски ове ре чи: мом Киркегард. У НемачкоЈ, Француској и Италији има знатан број Киркегардових поштовалаиа. Код нас је до сада углав- вичлука кукавичлуку који се з& ном непознат, и ова књижица о-. ве ..гомила . нимзгкоји се интересују филозојј>^ 5 ва) велики мислилац и изфи.јом, као и свима онима коЈе ванре д ни П есник заслужује да се интересују прорлеми естетике, њиме човек позабави једном векорала и религије, биће више ие- јј ОК СТ у ДИ ј 0М1 нег0 што ј е ова 'о го добродошла кратка белешка. З.а нас Киркегард је песник се-. Треба ценити напоре превоте, очајања и рекли бисмо да је д^оца да Киркегарда претстави Шопенхауер о.ставио знатног тра нашем свету. И поред тога што га на Киркегардове исповести,. изјављује да лично није преОвај највећи противник Хегела, В одом задовољан, мишљења смо који је пребацивао Хегелу кера- да тре ба да ,је више него задозумљивост, заслужује и сам да В ољан, јер су познате тешкоће му се, доста често, пребаци овз на ко ј е наилази преводилац и особеност. лакших и разумљивијих филозоНије овде место, а нисмо ни фа него што је то Киркегард. позвани да дамо суд о критици Искреност др Најдановића вредхришћанства КиркегардовоА, на- на је пажње. Др Најдановић је рочито савременог хришћанства. у кратким потезима дао V пого•» Наши филозофи и богослови и- вор^ стручну анализу Киркегармају прилике да о томе кажу ко- дове филозофије. Пишући о на,1У своју реч. Нас занима више шој средини, др Најдановић је Киркегардова критика времена, и свакако био под утицајем Кир-
зчају Киркегарда. Др Најдановић пише: „Па и да се огромни сувозлатни таленат Серена киркегарда Случајно, сасвим случајно, некако из небуха или по милости Божјо.ј великој, обрео на нашем духовном провинцијском тржишту, ко би га приметио, ко усвојио. ко се потресао? Зар наша црначка радозиалост, навикнуа само на шарена оглелалца, ћинћуве и друге сјактаве лрангулије? Зар наш дух у пуној декадећцији свога бића? Зап наше срце огрезло V култу за апотеозом и канонизацијом коЈеч^квих инптуолних лара и п^ната?" Интересантно је шта ће о Киркегарду рећи претстзвници наше, православне цркве. Случај Киркергарда требало би и код нас расправити. Г др Најдановић је могао бити блажи у осуди нашег духовног живота. Спона полмтнкг АизмагИке Ро1Шк 10. Јаћграпк, НеП 8, Негаив^ећег: ргједгкћ Вегћег, АЉегГ Итћасћ-УеИаа, ВегПп, Вгаип$сћ^еШ IV/еп. Изишла је последња свеска овог врло занимљивог часописа у коме се третирају питања спољне политике. Поред осталих чланака нарочито се истиче опширан приказ Краљевине Тајленд од А. Линка. Исто тако је занимљив чланак И. Е. Улриха о Фарским острвима, кој'а данас играју врло важну улогу као поморска база и стовариште угља за бродове.
Јохан Бојер: Занесењак и друге приче. Колекција „Бисери светске књижевности".. Издање „Југоисток" а. д„ ртр. 91. Читајући Бојера човек и нехотице дође на идеју да га упореди са Кнут Хамсуном. То долази ваљда отуда што су обоЈица Норвежани, Што обојица сликају иста брда, исте фјордове, исто поднебље и исте људе. /ј) Обојица су почели одоздо, /без нарочитих школских квалификација, и успели се на врхове не само норвешке, већ и светске књижевности. \ ј Несумњиво је да је ХамсуУ 'био, бар у погледу стила, узојј Бојеру. То се осећа у свакоме Бојеровом реду. Али тиме се не може порећи Бојерова оригиналноет. Хамсун је претставник савремсног нордиског литерарног идеализма. Бојер је реалиста. Хамсунови типови су борци, ведри и одлучни, Они управљају догађајима. Они сами клешу лик своје судбине. Њима се дивиМ«, јер. су они онакви какви би тре.б;:ло да буду људи. Бојерове личности су, углавном, мали људи, сељаци, рибари и рудари, и он их слика онаквим какви они и јесу. Са њима ми саосећамо, јер су извађени из живота. Бојер је познат нашој читалачкој публици по своме одличном роману „Последњи викинг" у нас преведеном под именом „Лофотски рибари". У овој, двадесетшестој свесци „Бисера" објављене су три Бојерове приче: „Занееењач", „Елза" и „Једна колиба и једно срце".
„Занесењак" је историја Ј'ед-| ног сеоског младића који , у же* љи да помогне мајци, да поста* не богат и славан, да би се оч Светио селу коЈе га је исмеја* ло, напушга родитељски дом и одлази у планину. за коју ,је од једнрг самртника сазнао да крије у себи неизмерна рудна блага. „Елза" — то ј 'е дневник једне мале туберкулозне девојке. Бојер је у овој причи излио све богатство свога финог лиризма., Осећања несреће девојчице коЈ'а из детињства зна само за патње, њено школовање, затим путова« ње, прве радости, љубав, излет, боловање и смрт, дати су пластично у једном нежном тону< „Једна колиба и једно срце" је прича о младом сељаку Јенсу, и Олини девојци из великог, града, која напушта родитељски дом. друштво, варошки културни живот и одлази са Јенсом у, село. За«днички у овим трима крат* ким пкгчама је неуспех, и тегобни и узалудни труд Бојерових , јунака да се отргну од зле ко* јби која им не да да крену на-> пред. Сви они пропадају не по* стигнувши ништа. Смрт ту до* лази само да реши проблем. Она је спасоносна. У овим малим романима дасј Ј'е Бојер душу Севера, хладну и несентименталну, опору а ипак тако људску. Овде се огледа сва лепота Бојеровог књижев« ног реализма, и ту треба тражити узрок великој популарности коју ужива овај одлични писац. I Превод Вере Стојић могао је бити кор,ектниЈ'и. Бојер то заслужује. . ш.
т
мдли оглвси СВАКА РЕЧ ДИН. 4ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5—
ИЗГУБИО САМ 6 овог месеца новчаник са 250 динара и следеће ствари: Личну карту доби.јену из среза Крагујевачког, општина Доња Сабанта. 2 већа пасоша, признанице од дате и наплаћене реквизициЈе за 302 кгр. овса, 212 кгр. пшенице и 1 метар дрва. Све ово оглашујем за неважеће, ко пронаће и донесе добиће награду. Данило Грујић. Доња Сабанта. 698 3—3 ЛИЧИУ КАРТУ бр. 273 издату од општине Становљанске изгубио сам па је овим оглашујем за неважећу. Милутин Шапоњић. 699 3—3 ЛИЧНУ КАРТУ издату од среза Гружанског бр. 30 изгубио сам. Овим је оглашујем за неважећу. Миливоје Алексић, Крагујевац. село Мале пчелице. 711 2—3 КУЋНУ ЛИСТУ издату од претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем за неважећу. Миха.јло Младеновић. 712 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 2974 издату од претстојништва градске полиције V Крагу.јевцу изгубио сам. Оглашујем за неважећу. Сава Милетић. 713 2—3 КУЋНУ ЛИСТУ издату ол претгготиштва градске полииије V Краг\мевцу изгубила сам. ОглаЦЈујем за неважећу. Хапитп Антоновић. 714 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ издату од претстошиштва градске полиише V Кпагујевцу изгубио сам. Оглашујем за неважећу. Душан Костић. 715 2—3
ЛИЧНУ КАРТУ за 1943 годину, издату ми од Престојништва полиције Ужице, изгубила сам. Оглашавам неважећом. Лзубица Јасикић, домаћица — Ужице. 727 1—1
„РАДЕ
ПРОПД1Г: — Н1ЋЕ—ПДЛДТЕ - В И Л Ћ с ВИСОКИ ОЧУЗАНИ РЕНОМЕ ИАШЕ ФИРМЕ ВЕЋ ЈЕ ПОЗНАТ БЕОГРАД — КРАЉА МИЛАНА 20. — ТЕЛЕФОН 27-796.
Државна хипотекарна банка изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом ова имања: 11 ОКТОБРА 1943 ГОД.: 1) Плац у ул. Вишњичкој Дин. 2,000,000.2) Плац у ул. Димитрија Туцовића бр. 152 Дин. 450.000.3) Плац у ул. Димитрија Туцовића бр. 154 Дин. 300.000.4) Плац са зградом ул. Крањчевићевој бр. 14 Дин. 500.000. Продаја &е се одржати у банчиној згради Скадарска бр. 33-11, где се могу добити сва даља обавештења. 729 1 — 1
СТАРИ НАКИТ И ДРАГО КАМЕЊЕ бесплатно стручно процењује купује и продаје стручна радња „БУ КУЉ А" ТРГОВИНА СТАРОГ НАПИТА Крзља Милана 41а до Славије 730 1—1
КУЋНУ ЛИСТУ издату од претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем за неважећу. Босиљка Бо.јић. 716 2—3 ИЗГУБИО САМ и то: Личну карту бр. 75 добивену из среза Крагујевачког, општине Букуревац, нотес са новцем, (3) три квите од пшенице за дату реквизицију. Овим све оглашујем за неважеће. ко пронађе и донесе добиће награду. Драгомир Јовановић, Букоровац. 717 2—3
Наш понос, нашег милог и никад незаборављеног + Живорада - Рада €. Спасовића
1Ш1'з матуранта Крагујевачке гимназије родом из Крагујевца — Врбова горња изгубили смо за увек 9 августа 1943 године у његовој 21 години. Ожалошћена породица 697 1—1
ПажњаЗ Оажња! Прздавцима златног накита Не продајте ни једног парчета Вашег златног накита, дијаманта, брилијанта, драгог камења и златних зуба, док потпуно не би били упућени у њихову стварну данашњу вредност. Зато ако већ продајете понудите свима купцима, а напослетку у Вашем је интерасу да понудите познатој и дугогодишњој фирми »ВРАЧАР«, која се не упушта у процену, али &ете се уверити да »ВРАЧАР« стварно плаћа по највишим дневним ценама. »ВРАЧАР« трговина старог златног накита и трговина антиквитета. Београд, Палилулска ул. бр, 6 — продужење Душанове ул. до Бајлонове пиваре тел. 28-706. 725 1 1
Дршавна Хипотекарна банка ФИЛИШ1А У ПОЖАРЕВЦУ
изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања постојећа у Пожаревцу: 14 ОКТОБРА 1943 ГОД. 1) Плац са зградом у Кнез Михајловој ул. 5 Дин. 300.000.2) Плац са зградом у Јовановој ул. бр. 6 Дин. 500.000.—• 3) Плац са зградом у Светосавској бр. 18 Дин. 95.000.4) Плац са зградом у Немањиној бр. 24 Дин. 200.000.16 ОКТОБРА 1943 ГОД. 1) Плац са зградом у Кнеза Лазара ул. бр. 6 Дин. 85.000.2) Плац са зградом у ул. Брежански венац 4 Дин. 100.000.3) Плац са зградамз у Немањиној ул. бр. 4 Дин. 320.000.4) Плац са зградом у Кнез Михајловој бр. 7 Дин. 85.000.Продаја ће се одржати у згради банчиног филијала у Пожаревцу, где се могу добити сва даља обавештења. I I, I. !.,.к 1 I ; '732 1 -1